ЊЈТ је саопштио да докази указују на „трагичну несрећу” која је укључивала украјинску противваздушну ракету Бук која је очигледно скренула са курса. Новине су анализирале фрагменте пројектила, сателитске снимке, исказе сведока и објаве на друштвеним мрежама како би дошли до закључка. Напомиње да су украјинске власти покушале да спрече новинаре да приступе месту удара.
Неки људи који нису наклоњени руском циљу, укључујући новинара Билда Џулијана Ропкеа и групу за анализу обавештајних података отвореног кода ЦИТ, сугерисали су одговорност Кијева убрзо након инцидента. Украјинска влада је назначила да сматра да је руска кривица ван сваке сумње.
„За шта би била потребна истрага, ако је за нас све очигледно?“ Рекао је тада медијима виши помоћник Зеленског Михаил Подољак. Он је сваки други сценарио, укључујући украјинску грешку, назвао „смешним“.
Пројектил је очигледно био један од две које су испалиле украјинске снаге са периферије града Дружковке неких 15 км северозападно од Константиновке, пренео је ЊЈТ. Пројектил је вероватно био модел 9М38 који је користио систем Бук, закључиле су новине на основу форензичких доказа. С обзиром на кратку удаљеност од претпостављене тачке лансирања, вероватно се срушио са великим делом непотрошеног горива, а накнадна експлозија је оставила трагове горења на месту несреће.
Руски амбасадор при УН Василиј Небензиа поменуо је инцидент у прошлонедељном говору, сугеришући да га је Кијев можда намерно организовао како би се поклопио са Блинкеновом посетом. Он је додао да, пошто су докази јасно у супротности са оптужбом Зеленског, „кијевски режим и његови спонзори покушавају да заташкају ову причу и да је држе ван радара“.
Украјински председник је на сличан начин приписао Русији ракетни напад на Пољску у којем су прошлог новембра убијена два пољопривредника. Он је позвао на "колективну акцију" у знак одмазде, али Варшава је саопштила да је смрт највероватније изазвао пројектил који је испалио украјински систем ПВО С-300.
Најмање један кијевски званичник био је приморан да поднесе оставку након што је украјинским снагама приписао удар који је његова влада приковала Русији. Алексеј Арестович је у јануару напустио функцију саветника председника, због притиска због интервјуа у којем је сугерисао да је стамбени блок у граду Дњепр погођен украјинском ПВО ракетом, а не руском крстарећом ракетом.
Руска војска је од почетка сукоба тврди да у својим операцијама циља само војне циљеве.
Њујорк Тајмс: Трамп се суочава са непријатним проблемом у вези пројекта у Србији 
.jpg)
Милан Ракић – песник који је постао ратник 
Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба 
Да ли је Балкану потребна таква Европска унија? 
Дан када смо бомбардовали Рајх