Делегација из Србије на челу са Славишом Ристићем, народним послаником и председником покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, боравила је у дводневној посети Москви. Поред Славише Ристића у делегацији су били: Слободан Самарџић, бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије и председник „Државотворног покрета“, Марко Јакшић, бивши народни посланик и лидер Срба са севера Косова, Драгана Трифковић, председник „Народног покрета“ и директор „Центра за геостратешке студије“ и Светлана Максовић, генерални секретар „Народног покрета“.
Циљ посете Москви, били су разговори на тему Косова и Метохије са руским колегама. Русија чврсто подржава територијални интегритет Србије и већ годинама брани српске државне и националне интересе на међународном нивоу, инсистирајући на поштовању међународног права. Та чињеница је мотивисала Србе са Косова и Метохије да се обрате председнику Руске Федерације Владимиру Путину. Као што је српској јавности познато, Срби са Косова и Метохије су упутили писмо Владимиру Путину на Видовдан. У писму су образложили ситуацију на Косову и Метохији и замолили председника Путина „да без обзира и ако Београд потпише свеобухватни мировни споразум са сепаратистима, а од Вас буде тражио да омогућите самопроглашеној републици Косово столицу у Уједињеним нацијама, да на то не пристанете“. Писмо је у Русији изазвало велико интересовање и веома пажљиво је прочитано, након чега су Срби са Косова и Метохије добили позив да посете руску Думу.
Делегација из Србије је примљена у Државну думу 13 јула, на годишњицу завршетка Берлинског конгреса (13. јули, 1878 године), на највишем нивоу и имала је прилику да размени мишљење о ситуацији на Косову и Метохији са потпредседником Државне думе Русије, г. Петром Толстојем и замеником секретара Генералног савета партије „Јединствена Русија“ Сергејом Железњаком.
У поздравним речима г. Петар Толстој је изразио велико задовољство због сусрета са Србима са Косова и Метохије и подвукао важност разговора због веома сложене ситуације у вези са косовским проблемом. Нагласио је да Русија жели да помогне у решавању овог проблема.
„Позиција Русије је јасна и ви знате да ми на свим међународним платформама подржавамо територијалну целовитост Србије“ истакао је г. Толстој. У даљем обраћању г. Толстој је подсетио на недавно писмо косовских Срба председнику Руске Федерације Владимиру Путину, на посланицу Сабора Српске православне цркве посвећену Косову, као и на неколико обраћања за заштиту Косова и Метохије које су подржали водећи српски политичари и посланици, архијереји и свештеници СПЦ, културна, научна и интелектуална елита Србије, као и бројни грађани.
„Русија сматра да је могуће решити косовски проблем озбиљним и осмишљеним преговорима, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, и да других основних докумената по том питању не може бити. Без обзира што ЕУ упућује захтеве по питању брзог решавања косовског проблема, дугорочно решење овог међународног проблема треба да уважава националне интересе Србије и вољу већине српског народа, а не да се заснива на тренутним односима Србије и ЕУ“ истакао је г. Толстој.
Славиша Ристић се захвалио потпредседнику руске Државне думе г. Толстоју и заменику секретара Генералног савета партије „Јединствена Русија“ Сергеју Железњаку на томе што су одвојили време за разговор са српском делегацијом и предао је оригинално писмо које је било упућено електронским путем, уз молбу да га г. Толстој достави администрацији председника Руске Федерације. Српска делегација се захвалила Руској Федерацији на доследном ставу по питању Косова и Метохије који се базира на међународном праву и изразила жаљење због тога што српски званичници немају тако чврст став по питању Резолуције 1244.
„Таква позиција српског руководства резултирала је потписивањем многобројних Бриселских договора, као и најштетнијег Бриселског договора потписаног 19 априла 2013 године, којим су угашене институције Србије на делу њене државе. Српска страна се обавезала тим договорима да ће извршити притисак на Србе са КиМ да се укључе у државни систем независног Косова. Сада долазимо у још опаснију ситуацију када може бити потписан договор (свеобухватни, правно обавезујући споразум са Приштином), којим ће српски народ изгубити сваку перспективу на Косову и Метохији, а такође се бојимо да би то довело до далекосежних последица по Србију односно по српски народ у читавом региону. Нажалост, већи део српске јавности нема могућност да се правилно информише о томе, а бојимо се и да руско пријатељство према српском народу може бити злоупотребљено“, истакао је Славиша Ристић.
Господин Железњак је недавно приликом сусрета са г. Драганом Марковићем Палмом у Москви изјавио да би потписивање ”правно обавезујућег споразума” о Косову од стране Србије у актуелној ситуацији изгледало као капитулација и подела Србије по аналогији са Минхенским пактом и рашчлањењем Чехословачке у корист фашистичке Немачке. Српска делегација на челу са г. Славишом Ристићем се потпуно сложила са оваквим ставом. Такође недавно је и министар Ненад Поповић, након посете Москви, пренео веома важну поруку српском народу на Косову и Метохији, да ће Русија подржати сваки компромис по питању Косова који одговара Србији, а који буде постигнут у оквиру Резолуције 1244 и Устава Србије. Српска делегација је истакла и то да је најављени предстојећи долазак председника Путина у Србију од велике важности, и да би било од великог значаја за Србе са Косова и Метохије, уколико би постојала могућност да се сретну са председником Руске Федерације. Славиша Ристић је замолио руску страну да додатно интензивира односе са Србијом, како кроз парламентарну тако и кроз партијску сарадњу.
„Од великог значаја би било када би Државна дума Руске Федерације усвојила декларацију о Косову и Метохији у којој би изнела свој јасан став и предлог за решавање косовског проблема. Српски народ на Косову и Метохији је спреман да трпи да се бори и да чека, али му је неопходна нада. Он се боји брзих решења и такозваних компромиса, као и тога да ће осванути у Великој Албанији“, истакао је Ристић.
Господин Сергеј Железњак је изнео запажање да када се говори о изазовима који стоје пред Србијом, јасно је да српска делегација не говори само о Србима који данас живе на Косову и Метохији, о нашој генерацији, већ и о оним Србима који су дали свој живот за то да би Србија имала своју државност као и о будућим генерацијама. „Управо зато је уочљива ваша забринутост да могу бити донете исхитрене одлуке које би имале велике последице по будуће генерације. Одлично разумемо вашу забриност када је реч о ономе што се дешава у оквиру ЕУ, НАТО и поводом онога што САД покушавају да ураде у оквиру Савета безбедности УН. Управо због тога ми инсистирамо на томе да Резолуција 1244 нема алтернативу, јер разумемо колико је то важан документ за Косово и Метохију и за Србију у целини, али и за цео Балкан и читаву Европу. Због
тога нису правно утемељени покушаји да се Србији наметне правно обавезујући документ који може бити веома опасан. Наравно то потпуно спада у овлашћења српског руководства да разматра сваки документ који се тиче српске државе, али отворено изражавамо своје мишљење да правно обавезујући споразум који се намеће Србији може да има катастрофалне последице. Ми смо спремни да аргументовано на свим могућим платформама наставимо да то тврдимо и објаснимо“ истакао је господин Железњак.
„Косовски преседан испровоциран западом је постао окидач за многа сепаратистичка расположења, конфликте и кризе у разним регионима по читавом свету. Такође на Балкану, у Македонији, Босни и Херцеговини и Црној Гори, косовски преседан је покренуо веома деструктивне процесе. И због тога отворено кажемо да они који желе да искористе сва могућа средства за одвајање Косова и Метохије од Србије, заправо жели велике невоље целој Европи.
Такође разумемо да су за српску, руску и целу словенску цивилизацију, Косово и Метохија део наших културних корена и цивилизацијског кода. Насилна албанизација, или још оштрије речено-исламизација Косова и Метохије, је веома опасан процес са непредвидивим последицама. Због тога ће „Јединствена Русија“ али и колеге из Министарства иностраних послова и
администрације председника РФ учинити све што је могуће да не дозволе рушење основног документа односно Резолуције 1244 СБ УН“ подвукао је господин Железњак.
Професор Самарџић је истакао да изузетно ценимо то што Русија полази од међународног права када је реч нарочито о Косову и Метохији. „Никада није довољно понављати важност Резолуције 1244 када иде реч о том питању. Међутим ми смо суочени са једним другим проблемом. У међународном праву постоји могућност да се држава одрекне дела своје територије. У том случају, никакво кршење међународног права није на дневном реду. То је процес који се сада дешава у Србији и траје од 2013 године до данас, с тим што је данас достигао један врхунац. Први Бриселски договор је закључен 2013 године и у њему Резолуција 1244 није поменута. У њему ни Србија није поменута. У тачки 2 тог споразума постоји реченица која каже „Све што се буде радило, радиће се по Уставу и законима Косова“. Затим постоји други документ који је мање познат, то је такозвана преговарачка позиција ЕУ у преговорима са Србијом. Она је важна због тога што у тачки 23 се изричито каже да ће у једној фази преговора о приступању Србије ЕУ, Србија и Косово као две стране, закључити обавезујући правни споразум о свеобухватној нормализацији односа. То је документ из јануара 2014 године. Председник Вучић је први пут о томе јавно говорио у новембру 2017 године. Њему су вероватно скренули пажњу из ЕУ да убрза процес и тај процес је заиста убрзан. Они су сада прешли на такозвану последњу фазу преговора. То је израз који користи госпођа Могерини и њена европска служба. Последња фаза преговора је убеђивање Србије да прихвати документ који ће бити написан у служби за иностране послове ЕУ. То ће бити међународни споразум између Србије и Косова са гарантом ЕУ. То је све у реду са становишта признања Косова. С обзиром на то да је процес убрзан, писање тог документа трајаће месец или два“ нагласио је г. Самарџић.
„Председник Србије је између две крајности. Или да распише референдум о томе или да на своју руку предузме кораке. Он не може да распише референдум о томе, јер би то био неуставни
референдум. Могуће је само променити Устав, па направити референдум о промени Устава. Очигледно је да је сада последњи моменат да се нешто учини да се такве ствари зауставе, ако не и потпуно уклоне. Још једна важна последица потписивања таквог договора тиче се НАТО. Пошто се нуди споразум о свеобухватној нормализацији, он подразумева и улажење Косова у све
међународне организације. Србија се по том документу неће противити уласку Косова у међународне организације, укључујући и НАТО. Уколико Србија потпише споразум, Косово ће прво основати своју војску а затим ући у НАТО као пуноправна чланица. Пре годину дана у Тирани је потписан споразум председника Косова, Албаније и албанских Македонаца о ширењу територије Албаније на такозвану „природну Албанију“. Они отворено причају о ширењу, и што се тиче косовских Албанаца, њима ни Косово није довољно. Ако они буду претендовали да пређу на административни део Србије који је сада под управом Србије, Србија неће имати никакву
одбрану. То је одлична атмосфера да се народ Србије убеди да Србија мора да уђе у НАТО. Инсистираће се на аргументу да НАТО државе не нападају једна другу. То је процес који би се врло
брзо одвијао, уколико би се потписао документ о признању Косова (свеобухватни споразум о нормализацији односа са Косовом). Бојим се да тада више нико неће моћи да нам помогне“
истакао је бивши министар за Косово и Метохију, Слободан Самарџић.
У наставку разговора српске делегације са руководством Државне думе, било је речи о војно-техничкој сарадњи између Србије у Русије, као и о економским темама.
Сергеј Железњак је рекао да у условима свестране подршке Запада косовским Албанцима, укључујући и војну, посебан значај имају перспективе формирања савременог и моћног војног потенцијала у Србији.
„Војна моћ Србије и формирање регионалног војно-стратешког паритета постају кључни фактор који омогућава да Србија води самосталну унутрашњу и спољну политику, а пре свега да сачува Косово и Метохију у свом саставу, да заштити безбедност Срба и српске националне интересе у региону. Због тога, у оквиру српско-руске стратешке сарадње посебно су актуелне одредбе о јачању дугорочне војне и војно-техничке сарадње, као и сарадње Србије са земљама ОДКБ-а“, нагласио је Железњак.
Марко Јакшић је нагласио да је Србији неопходан развој економске сарадње са Русијом и да се Србија тога одриче на своју штету, како не би љутила ЕУ. Простор који је отворен на руском тржишту увођењем санкција од стране ЕУ, Србија није смела да искористи и то је велика штета за нас. „Ми бисмо волели када би руске фирме имале исте услове пословања на српском тржишту, као Турске или Немачке. Ове земље имају многобројне олакшице у Србији и добијају новац из српског буџета, за сваког радника ког запосле. Због чега и руске фирме не би могле да послују под таквим условима?“ истакао је г. Јакшић.
Руска страна је на крају врло јасно још једном потврдила свој став да: „Захтев ЕУ и САД да Београд потпише такозвани ’Споразум о нормализацији односа‘ с косовско албанским сепаратистима, позиви да се изврши територијална подела Косова и Метохије на српски и косовско-албански део, да се изврши такозвана ’размена територија‘ и други покушаји ове врсте, категорички су
неприхватљиви“.
Састанак је завршен заједничким договором о наставку сарадње у оквиру оних формата који су правно утемељени, политички исправни, сигурни и ефикасни. Садржајно саопштење „Јединствене Русије“ о састанку са делегацијом коју су предводили Срби са КиМ, објављено је у водећим руским медијима. У наставку посете Руској Федерацији, српска делегација је обавила разговоре и са научним и културним круговима руске елите. Србија има несумњиву подршку руског руководства и руског народа, по питању очувања територијалног интегритета и суверенитета земље.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Велика Британија је већ дала зелено светло за употребу ракета Сторм Шедоу, објавио је Гардијан у среду, позивајући се на анонимне изворе у влади. Према изворима, не очекује се да ће Лондон јавно објавити ову одлуку.
Влада Јерменије понудила је да потпише мировни споразум са Азербејџаном који садржи 16 чланова, најавио је премијер Никол Пашињан током заседања парламента у среду.
Јерменски премијер је додао да „нарочито након његовог говора у Европском парламенту прошле године, у земљи се настављају дискусије о могућности придруживања ЕУ.“
Брифинг званичног представника руског МИД-а Марије Захарове одржан је 4. септембра у Владивостоку. Једно од новинарских питања односило се на текст Емануела Макрона објављен у београдској „Политици“. Доносимо цео стенограм – питања и одговора Захарове.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
RSS
