Израел спреман за директне преговоре са Палестинцима

Објављено: 05.03.2018.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=108373

Израел је и даље спреман за директне преговоре са Палестинцима, али је за такав дијалог неопходан садржајан програм, изјавио је заменик министра спољних послова Израела Александар Бен Цви.

Одговарајући на питање да ли Израел разматра могућност проширења или промене формата за решавање блискоисточног питања, Бен Цви је рекао да то неће довести апсолутно ни до чега.

„За нас су најбољи директни разговори — ми и Палестинци. И нико више. Нажалост, то се не дешава, јер се Палестинци непрекидно обраћају различитим међународним организацијама“, додао је израелски дипломата.

„Ако постоје непосредни преговори, са Палестинцима можемо да седимо било где и преговарамо. Главна ствар није где то радити, већ о чему да разговарамо. То је питање. Зато што је потребан неки програм. На крају крајева, преговори треба да се састоје од предлога страна. Ми смо своје предлоге већ два пута изражавали — 2000. и 2008. године. Предлагали смо предају великих територија, размену територија и тако даље. А Палестинци су два пута рекли ’не‘. Уосталом, у нашој земљи постоји и унутрашњи притисак: када друга страна говори ’не‘ за предлог да добије већину територија, онда се поставља питање, шта они желе? Јер то случај када ја дајем све, а ти ништа. Ако је тако, онда неће бити договора. У таквом случају то није игра где сви добијају, већ где сви губе“, истакао је дипломата.

Према његовим речима, Палестинци тренутно „живе у илузији“. „Али немају избора, јер без Сједињених Америчких Држава ништа не може да се реши. Постоји квартет — Русија, Сједињене Америчке Државе, Европска унија и Уједињене нације — то је главна форма преговора и уз помоћу овог формата се нешто може постићи“, истакао је Бен Цви.

Палестинци у оквиру мировног процеса са Израелом, који је тренутно у прекиду, захтевају да будуће границе између две суверене државе пролазе по линијама које су постојале пре Шестодневног рата 1967. године, уз могућност размене територија. Они се надају да ће основати своју државу на Западној обали реке Јордан и у Појасу Газе, а да Источни Јерусалим буде њихов главни град.

Израел одбија да се врати на границе из 1967. године, а камоли да са Арапима дели Јерусалим, који је већ проглашен за вечни и недељиви главни град.