Материјална штета огромна, морал Новосађана никад већи.
"Изградићемо трећи, много лепши и већи", поручују они НАТО армади
НОВИ САД / ПЕТРОВАРАДИН - Варадински мост, један од симбола Новог Сада, НАТО вандали су јуче рано изјутра дигли у ваздух, и само захваљујући полицији, која је непосредно пре бомбардовања на њему обуставила саобраћај и вратила градски аутобус према Петроварадину, у овој катастрофи није било и људских жртава.
Дежурна екипа ТВ Новог Сада, која се током несрећне новосадске зоре враћала са новинарског задатка, имала је (не)срећу да буде непосредни сведок страдања најлепше градске ћуприје: "Били смо већ на првим метрима моста, када смо ужаснути угледали једну црвену "тачку" како се сасвим полако спушта према мосту и 30-40 "тачкица" наше одбране, које покушавају да је спрече. После пар секунди чуо се страшан прасак, потисак нас је дословно прилепио уз петроварадинске зидове, а црепови су почели да нас засипају" испричао нам је возач екипе Шандор Гарбац.
"Било је око 5 ујутру. Први удар се осетио и код мене у Радничкој, изашао сам и стана и кренуо ка Кеју. Тада сам чуо фијук. Погледао сам ка мосту, који се прво извио, па се онда спустио са две стране и остао тако како сада стоји", каже други од ретких очевидаца, студент Станко Лазендић. изгорео од усијаног парчета моста", Ендре Нађ.
Стан нашег познатог књижевника Воје Деспотова, који живи у згради на свега педесетак метара од моста, експлозија је готово у потпуности демолирала.
Од детонација је тешко је оштећен универзитетски кампус: на Филозофском факултету попуцало је више од 60 дуплих стакала огромних димензија, као и плафон над централном библиотеком у којој се чува више од 600.000 књига. Без 186 квадратних метара стакла остао је хол, амфитеатар и неколико радионица у оквиру Пољопривредног факултета, ПМФ више нема улазна врата и песетак огромних стакала... Од последица експлозије страдало је и здање Основне школе "Ђорђе Натошевић". "Материјална штета је огромна. Дошло је и до испадања комплетних прозора. Шта човек да каже. Само да останеш нем. Зар је могуће да се и школама овакве ствари догађају", речи су директорке школе Наталије Будаков.
Музеј Војводине, током 150 година свог постојања током ратова на овим просторима окупатори су често затварали или му забрањивали рад, али никада нису и физички рушили. Та част је, како каже директор др Љубивоје Церовић, припала америчким јахачима апокалипсе, чије су летилице потпуно уништиле све стаклене зидове на новом депадансу, витрине у којима је до недавно било изложено више од шест хиљада експоната из сталне поставке (све збирке кустоси су правовремено пребацили у сигурне депое), те чеоне и јужне зидове централне зграде.
У петроварадинском Подграђу, где готово сви објекти имају статус културно-историјског споменика, тешко је оштећен кров самостанске цркве Светога Јураја (изграђена 1714), без прозора и црепова остала је Војна болница и практично сви објекти из 18. и 19. века у Београдској улици. Знатно је страдала и некадашња "Топовњача" у којој су смештене збирке Музеја града Новог Сада. "Јутрос око 5 пробудили смо се на детонацију. Испала нам врата из рагастоа, прозори... Имам малог од 20 месеци. Стакло је падало по нама. Отрчали смо преко срче у подрум. Посл смо отишли кући. Нашли смо гелере и делова моста. Воде немамо а и телефонске линије су у прекиду", огорчена је Споменка Такач, станар једне од зграда у најлепшој улици у "градићу".
"Били смо унутра, деца су спавала а ја нисам. Поред нас у стану имам сестру и зета. И они имају двоје мале деце. Само је ођедном почело да пуцају врата и прозори, после сам видео да су и црепови поотпадали. Штета је велика", узрујан је Миланко Чолић, а на његову причу се надовезује комшиница из Мајура Снежана Гајић:"Већином су страдали само прозори, али ми је у купатилу комплет рам испао из оквира. Порушени су кров и димњак. На половини ходника, којим се пењемо на спрат, зид је избијен". "Педесет година сам прелазио преко моста, а нарочито од кад сам у пензији идући на пецање. Ово више нема никаквог смисла", не могавши да сактрије емоције каже чика Мића.
"Проклета је Америка и злато што сја, шта ми вреди твоја слика када моста немам ја", певало се јуче око поднева на Тргу слободе, где се без обзира на вандалско деловање фашистичке НАТО армаде окупило више од 20.000 житеља Српске Атине. Готово сви учесници овог величанственог концерта за мир, крај срца, на леђима и капама носили су исцртане мете, у чијем је средишту био Варадински лепотан. Када је песма утихнула, Новосађани су кренули ка срушеном мосту, како би и на тај начин упозорили агресора да ће, попут њихових претходника, заробљених нациста из Другог светског рата, бити натерани да саграде нови!
Солана: Заробљени војници припадници плавих шлемова
Нема смисла што су их ухватили
МАДРИД - Генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјавио је да заробљавање три америчка војника представља "веома озбиљан чин". У изјави шпанском радију СЕР, Солана је рекао да "ти амерички војници немају никакве везе са операцијама НАТО против СР Југославије и да припадају снагама плавих шлемова који су већ три године задужени за заштиту граница између Македоније и Југославије". Радио-телевизија Србије приказала је снимке три америчка војника, заробљена на територији СР Југославије. У саопштењу Команде Приштинског корпуса ВЈ, које преноси РТС, наводи се да су заробљена два америчка подофицира - Џејмс Стоун и Ендру Рамирез, и војник Стивен Гонзалес.
"Сва тројица припадају извиђаекој чети америчке дивизије која је стално базирана у Немачкој", наводи се у саопштењу и додаје да су они приликом заробљавања пружали отпор. Пенатагон је саопштио да су синоћ три америчка војника, на које је пуцано док су се војним колима возили на подручју македонске општине Куманово, нестала.
Агресорска војска потврдила заробљавање својих војника
БОН - Амерички војни извори потврдили су југословенске извештаје о заробљавању три америчка војника на граници према Македонији. Портпарол америчке Прве пешадијске дивизије, стациониране у Немачкој, изјавио је да су тројица војника, које је приказала југословенска телевизија, по свој прилици припадници те јединице који су се налазили у Македонији.
"Колико можемо да кажемо, то су они. Они су из Прве коњичке бригаде Прве дивизије, стациониране у Швајнфурту", рекао је портпарол, капетан Џон Клирвотер.
Представник америчке јединице није желео да каже имена, чин и место порекла заробљених војника. Он је рекао да су они већ дуже време боравили на војној служби у Немачкој, иако њихове породице живе у САД.
Клирвотер је рекао да се тројица америчких војника од фебруара месеца налазе у Македонији, и да су нестали, како је рекао, док су се налазили у редовној патроли дуж македонско-југословенске границе.
Нацизам ваистину воскресе
Клаус Науман, шеф Војног комитета
Бомбе и на Ускрс!
БРИСЕЛ- Председавајући Војног комитета НАТО, немачки генерал Клаус Науман, заслужио је јуче да уђе у Гинисову књигу рекорда по цинизму.
На питање да ли агресорске снаге намеравају да обуставе бомбашку кампању против Југославије за време ускршњих празника, Науман је у духу својих СС предака одговорио:
- Такве помисли су дубоко нехумане!
Наздравље Наумане! Ни сјајна партија ни трофеј Купа Кораћа нису успели да скину сузе са лица капитена плавих, Саше Ђорђевића
Најтужнија победа у животу
Играо сам у част Југославије, сваки кош, сваки улаз посвећени су мом народу
Трофеј је отишао у праве руке. Пехар намењен победнику у Купу Радивоја Кораћа припао је шпанској Барселони која је после пораза у првом мечу против земљака из Естудијантеса од чак 16 поена разлике, у реваншу славила са убедљивих 97:70. Јунаци-наши интернационалци, Александар Ђорђевић (18 поена) и Милан Гуровић (13). Капитен наше репрезентације пред сусрет изашао је са паролом "Зауставите рат", за време меча обојица наших асова играла су са дресовима на којима није било њихових имена, а ТВ коментатор ниједног тренутка није их именовао, већ је у једном тренутку када је Ђорђевић излазио, а улазио Гуровић рекао: "Уместо Србина улази Србин". После меча све камере и сви новинари нашли су се пред Сашом.
-Ово је била моја најтужнија и најгорча победа у мом животу. Срећан сам због другова из екипе, клуба, навијача, али лично најнесрећнији човек на планети. То што сам играо је заслуга моје жене, као и ћерке коју треба да добијем за месец дана. Играо сам због фамилије која је то тражила, а у част југословенског народа. Хвала свим саиграчима који су мени и Гуровићу пружили невиђену подршку од када је почела агресија на моју домовину.
Прекидан с времена на време аплаузима Сале је наставио:
-Сваки кош, сваки улаз, сваки аплауз посвећени су Југославији и мом народу-завршио је Ђорђевић са сузама у очима.
RSS
