Друштвене мреже дословно „горе“ од најпогрднијих речи, а о Србима из Републике Српске, који су ишли на обележавање у Сремску Митровицу, написано је да су долазили да мењају политичке прилике и пруже подршку председнику Србије Александру Вучићу, који се суочава са масовним протестима.
„Зашто се мешате, прекодринци, међеди, сендвичари, крезуби“, само су неке од салви увреда које су преплавиле друштвене мреже, а огласио се и некадашњи српски кошаркаш Владимир Штимац.
„Шта кажу студенти из Републике Српске на партнерство између Додика и Вучића и то што им вуку баке и деке на Вучићеве митинге?“, упитао је Штимац.
Ако томе додамо да део грађана Српске иде на гласање у Србију, што такође изазива огорчење у делу српске јавности, поставља се неколико питања – да ли постоји раздор и нетрпељивост између дела Срба с две стране реке Дрине, како је створена слика да овај број Срба из Републике Српске може да утиче на политичке процесе у Србији, и како распетљати вишегодишње међусобно уплитање у политичке прилике и процесе?
Медијска стручњакиња Наташа Тешановић истиче да је ова појава, нажалост, старија од овогодишњег обележавања Сретења.
„Изливе незадовољства једног дела српске јавности према 'непожељним рођацима из провинције', тј. Србима с ове стране Дрине имамо прилике да слушамо задњих неколико година, у готово сваком изборном циклусу, а нарочито за време локалних избора“, каже Тешановићева за „Независне новине“.
Фрустрација: Тада су, подсећа, у појединим местима, нарочито у Београду, неспорно забележени случајеви спорних пријављивања пребивалишта тзв. нерезидената.
„И мада су то радили и сами грађани Србије, и мада је број људи из Републике Српске који су у томе учествовали премали да би уопште утицао на изборни резултат, поготово ако се узме у обзир проценат апстинената у тим местима, бес се излио на њих. Овде уопште не спорим да је било злоупотреба тих људи, као што их има у самој Српској, где за фамозни сендвич и 10–20 марака по глави организовано довозе људе да 'омасове' страначке митинге. Али, оволики одијум дела јавности у Србији према 'прекодринским међедима, сендвичарима, шумњацима' и како нас све не зову се, по мени, може тумачити као манифестација феномена који је у психологији познат као трансфер или диспласман“, сматра Тешановићева.
Наиме, како је оценила, нагомилана немоћ и фрустрација због проблема који нисте у стању сами да решите активира психолошку одбрану која подразумева пребацивање негативних осећања на неког или нешто друго.
Забринутост: Оно што брине је, додаје она, то што овде сведочимо малтене колективном испољавању, које иде од молбе „браћи“ да не долазе, до претњи да ће им бити забрањен прелазак границе заувек, и то од истих људи.
„Не аболирам било кога ко дозвољава себи да буде политички злоупотребљен, а нарочито оне који свесно користе своје присталице и ухлебе како би део негативне енергије грађана преусмерили са њих самих и отворили фронт који волшебно њима иде у прилог. Међутим, свалити сву кривицу на народ у Републици Српској, која има становника таман колико СНС гласача, јесте и дегутантно и бескорисно. Ипак мислим да се ради о мањини, истина веома гласној и веома присутној на друштвеним мрежама, због чега је та тема и добила оволико пажње, и да ће промене до којих мора доћи, ако желимо да опстанемо као народ, обесмислити овај читав дискурс. Проблем можемо решити тако што ћемо га... решити, што би рекао Скот Пек. И тад ћемо се срести“, поручује Тешановићева.
Ђорђе Вуковић, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци, сматра да је прецењена политичка моћ гласача из Српске у Србији, како по броју оних који користе право гласања, тако и по предрасуди да су то све гласачи СНС-а.
Он истиче да у јавном мњењу Србије преовладавају две крајности, односно два врло искључива погледа на Србе западно од Дрине.
„Једна је идеализована слика као неких суперсрба, прекаљених бораца, чувара традиције и идентитета, а друга је у контексту босанчероса, геноцидаша, републике шумске, социјалног и културног терета Србији и тако даље. Кроз та гледишта се заправо осликавају два лица Србије – једно је изразито национално, чак романтичарско и нереално, а друго је аутошовинистичко“, навео је Вуковић у изјави за „Независне новине“.
Грешке: Према његовим речима, када је реч о рефлексији прославе Сретења, постоје два процеса.
„Мислим да су студенти успели да премосте чак и оне мале регионалне антагонизме између Београда и Новог Сада и да су сусретима и шетњама оплеменили и ојачали те споне. С друге стране, учешће Милорада Додика на скупу у Сремској Митровици и онај бесрамни говор, као и одлазак аутобуса, са још живим, преувеличаним сећањем на улогу гласача из Српске у победи СНС-а у Београду, додатно је то компромитовало. Ако су између Београда и Новог Сада ојачане везе, с друге стране, према Србима с ове стране Дрине та се слика компромитовала. Додик је говорио да говори у име свих Срба. Ја сам јавно рекао да у моје име не говори и да се надам да у Српској има људи чије су очи и срце били у Крагујевцу“, каже Вуковић.
Он додаје да „нам се грешке понављају стално“ и да је оно што се дешавало сада, на Сретење, можда у нашој историји најилустративнији пример током којег се, уместо слоге, дошло до озбиљног разилажења.
„Видели смо банализацију и вулгаризовање националног питања, које је нама суштински важно, али не на овакав начин – да се злоупотребљава за одбрану власти и сатанизовање 'противника' у смислу сопственог народа, коме је доста свега“, поручује Вуковић.
Устанак: Он сматра да људи који су погрдним именима називали Србе из Српске не припадају истински овој „васкрслој српској свести“, коју представљају сви они који свим срцем и разумом подржавају, како га је назвао, „студентски устанак“.
„Тај простаклук сигурно није алтернатива Вучићевом простаклуку“, навео је Вуковић.
Социолог Владимир Васић каже да је оно што се видело у Сремској Митровици више личило на сабор политичке партије, што је сасвим легитимно, али не на празник какав је Сретење.
„Да су нормалне прилике, на сретенском сабору требало је да буду сви Срби, читав политички, војни и црквени врх. Али, нажалост, контекст и друштвено-политичке околности под којима се тај сабор десио довеле су до тога да је то испало као неки политички митинг. Најгоре што може да нам се деси у овој ситуацији јесте да идемо једни на друге“, каже Васић за „Независне новине“.
Најважније је, додаје, да се смири ситуација, али и да политички врх тако озбиљне празнике, односно догађаје, стави ван контекста политике. Република Српска и Србија, подсећа, имају специјалне паралелне везе, које се, додаје, очигледно негде можда и злоупотребљавају.
„Али, опасно је, ружно и непотребно да неки људи из Србије Србе из Српске називају погрдним именима. То су Срби. То је један контингент. Али, такође, ја сам мишљења да људи који не живе у датој држави не би требало да бирају власт у тој држави“, навео је Васић и додао да председници Српске и Србије, Милорад Додик и Александар Вучић, морају да се издигну изнад партије и политике.
За следеће Сретење, додао је Васић, најважније је да се српски народ не дели.
„Срби, кад год су се делили, били су на граници опстанка. Да нисмо били заједно под најездом неких силних идеологија, пропали бисмо као друштво. До следећег Сретења морамо да се ујединимо, да ставимо политике по страни. И Вучић и Додик су тренутно легитимно ту где јесу. Проћи ће они, али треба да гледамо шта ће бити за 100 година“, истиче Васић за „Независне новине“.
Извор: Независне новине
Дан када смо бомбардовали Рајх
Упозорење из Ивањице: Прети урушавање стена изнад Хаџи Проданове цркве и пећине
Разбијен похлепом: зашто Вучић није захвалан СССР-у за ослобођење Србије од нацизма
Проблеми српског малинарства и потенцијална решења
Захарова поводом Вучићеве изјаве: Надам се да нисте заиста заборавили ко је ослободио вашу земљу
Разбијен похлепом: зашто Вучић није захвалан СССР-у за ослобођење Србије од нацизма 
Нови стари Шутановац 
Ходајући бунт