Пре тачно 55 година одиграо се несвакидашњи догађај који је ушао у анале совјетског ратног ваздухопловства. Наиме, „ганц“ нова модификација ловачког авиона МиГ-21ПФМ је грешком пилота који је управљао овом летелицом, слетела на ваздухопловну базу НАТО у Западном Берлину. Оно што је потом уследило, ушло је историју која се и даље препричава.
13. фебруар 1967. године спада у датуме који се налазе у аналима Групе совјетске војске која је била ставионирана у Немачкој. Тог дана се догодила ванредна ситуација, чије последице су могле да постану веома озбиљне. На аеродрому Тегељ који се налазио у француској зони окупације Западног Берлина слетело је у то време тајни совјетски ловачки авион (нешто попут ловца Су-35С у данашње време). Авион је био апсолутно нов, тек скинут са „производне траке“ ваздухопловне фабрике „Знамя Труда“ која се налазила у близини Москве. Авионом је управљао капетан-пилот Фјодор Григорјев-пише "Руска газета".
Немачка Демократска Република је била западна упоришна тачка Источног блока. На њеном подручју је била размештена моћна групација совјетске армије. Руководство СССР-а је имало перманентан фокус да максимално технички унапреди ове јединице најновијом борбеном техником и наоружањем, које су се по свом саставу и опреми могле назавати елитним саставима совјетске армије. Немачки пилоти су заједно са својим колегама из СССР-а 24ч дежурали на граници, пресецајући дејства НАТО авиона.
Почетком 1967.године у ваздухоповној фабрици КБ Микояна у Луховицама, где је годину дана раније кренула производња експортне варијанте ловачког авиона МиГ-21, завршено је комплетирање последње модификације овог авиона која је носила ознаку МиГ-21ПФМ, и који су требали да крену пут Источне Немачке. На авиону је монтирано ново катапултирајуће седиште, унапређен нападно-навигациони систем, ловац је добио веома важну могућност да употребљава ракете са радарским навођењем. На летелицу је поново уграђен ваздухопловни топ који се у то време сматрао застарелим наоружањем. Међутим, ову тврдњу су демонатовала реална борбена искуства која су настала у том периоду, када је у питању тактика блиске ваздушне борбе. На њега је у воду посебног носача монтиран контејнер са топом калибра 23мм и борбеним комплетом. У генералним цртама, радило се о веома озбиљној верзији ове летелице.
Пилоти који су се налазили у саставу 16-те гардијске ловачке ваздухопловне дивизије су ималу задатак да пребаце ове авионе на своја нова формацијска места базирања, која су се налазила на територији Немачке Демократске Републике. Командант летећег одељења кога су чинила четири ловца МиГ-21ПФМ је био капетан Григорјев. Из Луховица до Минска ова група је летела без икаквих проблема, где се спустила на један од војних аеродрома и снабдела горивом. Следећег дана су кренули даље. Међутим , поставља се питање зашто је ова група уместо на аеродром Темплин (Бранденбург) што је била уобичајена дестинација, упућена на аеродром Котбус који се налазио знатно јужније.
Током лета дошло је до проблема у оријентацији. Авиони су угледали Берлин и осветљени аеродром где је један од пилота ловачког одељења покушао да ступи у контакт са његовим диспечером. Међутим, са друге стране није било одговора. Пилот је помислио да је у питању квар на радио-станици, и самостално кренуо у слетање. Остатак групе је кренуо даље ка аеродрому Котбус, помисливши да је капетан Григорјев скратио свој пут услед проблема на летелици. Међутим, како се касније испоставило, совјетски пилот је са ловачким авионом последње модификације МиГ-21ПФМ и са јасним обележјима на својим крилним и репним површинама (црвена звезда петокрака) слетео право на аеродром Тегел, који се налазио у зони Западног Берлина (француска зона окупације) и где се базирала борбена авијација НАТО.
Након слетања совјетски пилот је открио да је направио страшну грешку. Око њега су се на стајанци налазили типови авиона којих нису били у наоружању совјетске авијације, са јасним ознакама РВ Фрацуске и САД. МиГ-21 је одбацио кочиони падобран, окренуо се за 180 степени и покушао поново да узлети са дела писте на коју је и слетео. Међутим, полетно-слетна стаза на аеродрому је у међувремену забаракадирана свим расположивим теренским и ватрогасним возилама, који су се налазила на њему. Људство које је опслуживало овај аеродром није могло да верује чега су судионици.
Није било времена за никакве калкулације. Морало се кренути на све или ништа. Ловац је поново кренуо да повећава своју брзину. Капетан Григорјев је укључио додатно сагоревање мотора и потерао га до максимума. Захваљујући најновијој модификацији, ловац МиГ-21ПФМ је могао да користи и писте које нису асфалтиране. На летелици је унапређен систем за проток ваздуха, чиме су полетно-слетне карактеристике авиона постале значајно боље у односу на раније верзије ове летелице. Авион је уз невиђену грмљавину свог мотора успео да полети на запрепашћење свих који су гледали ту сцену.
Ускоро се капетан Григорјев са својом летелицом нашао на писти аеродрома у Котбусу. Командант 16-те гардијске ловачке ваздухопловне дивизије му је рекао да је „његово слетање на аеродром Тегел била глупост, али и да је његово извлачење из целе ситуације дело за сваки респект“, одбивши да казни свог пилота. У целој причи је помогла и чињеница да је капетан Григорјев три године раније са својим авионом МиГ-19 успео да обори америчку извиђачку летелицу Douglas RB-66 у рејону града Магдебург.
Совјетска власт није знала како да после рата поступи са казненом СС бригадом „Дружина“ која је прешла на њену страну. Тај проблем се неочекивано решио сам од себе
„Гледао сам како са малих пољских аеродрома, на којима су били дислоцирани у Срему, полећу осамљени југословенски ловци, храбро насрћу на огромне бомбардерске формације и у пламену се сурвавају у смрт. Пред Хитлеровим насртајима, сем енглеске авијације, једино југословенска није уништена на земљи“, записао је Борислав Михајловић Михиз у својој „Аутобиографији о другима“.
Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како је српски народ заувек променио његов живот
Црвена армија је више од две године покушавала да потисне непријатеља даље од града. То је постало могуће тек након победе у Курској бици и дефинитивне промене тока рата.
Празници нам стижу, а са њима и Деда Мразове унуке Снегурочке познате по својој лепоти и даривању током новогодишњих и божићних празника, а ове године сви који желе да их упознају у Србији моћи ће то да учине на некој од Гаспром бензинских станица.
Капетан Драган поздравио јеидницу Еспањола и њиховог ратника Косту који је био српски добровољац снајпериста у ратовима у циљу заштите српског народа и српских земаља укључујући и Кошаре.
Румунске, мађарске и италијанске трупе учествовале су у великој Стаљинградској бици, али нису ушле у сам град. Оне су са крила покривале немачке ударне снаге које су јуришале у правцу Волге
Френклин Делано Рузвелт провео је 12 година у Белој кући, спасио је Сједињене Државе последица Велике депресије и земљу успешно провео кроз олујне воде Другог светског рата. Међутим, његов деда Ворен Делано, као и преци више других имућних и политички утицајних америчких породица, изградио је породично богатство неморалном и нелегалном трговином опијумом у Кини.
Погон за припрему и транспорт нафте и гаса, Рафинерија гаса или Дегазолинажа Елемир, како се најчешће ово постројење компаније НИС називало кроз историју, прославља 60 година постојања.
Још од средњег века многи народи су маштали да открију најкраћи пут од Европе преко Северног леденог окана до Далеког истока и Кине. Руси су то спровели у дело
RSS
