„Где Гора“ из древних руских легенди постала је стварност, у којој се чак и чуда дешавају.
Ако питате Руса куд је кренуо, можете од њега добити одговор: „На Кудикину Гору (у слободном преводу „На Где Гору“) да украдем мало парадајза“. Шта то значи? Та фраза се користи када човек не жели да открије саговорнику своје планове.
Легендарну гору никада нико није видео и нико не верује да она постоји. Али, ето, ми смо недалеко од Москве пронашли то место, и видели да тамо бајка постаје стварност.
Није лако доћи до Кудикине Горе. Она се налази 260 километара јужно од Москве у Липецкој области. То је узвишење окружено брежуљцима и јаругама, скривено међу забаченим селима и шумама на обали реке Дон. Најближи град Задонск удаљен је 16 км, док је регионални центар Липецк удаљен 72 километра.
Овде нема антенских стубова тако да су мобилни телефони бескорисни комади пластике. GPS навигатори раде, али са прекидима. Само најодлучнији долазе овамо, а мештани већ знају шта странци траже и љубазно им показују пут. За свакога ко дође велико је изненађење што узвишење није пусто. Сваког викенда хиљаде људи долазе овамо да побегну од стварности.
Фантастична словенска аждаја и њени питомци
Јуриј Сорокин
Кудикина Гора је бесплатни парк за разоноду који су 2007. године основали успешни пољопривредници на некада пустим пољима. Ако неко очекује да ће видети нешто слично Дизниленду или парку Порт Авентура, грдно се вара. На огромној територији од 500 хектара нема ни руских ни америчких вратоломија, нема чак ни куће са огледалима. Али ипак вас овде никако не напушта осећај присуства магије.
Прво што ћете угледати при уласку у парк је џиновска троглава аждаја на врху узвишења. Руси је зову Змај Горинич (буквално „Змај са горе“). Према словенском фолклору, овај змај чува Калинов мост који симболизује границу између живота и смрти. Он може и да разговара са људима. Обично има три главе и толико је велики да заклања сунце. Људима улива језу, може да бљује искре, дим и огањ.
Јуриј Сорокин
Руске бајке описују како богатири, руски јунаци, побеђују аждају која покушава да их усмрти бљујући огањ. Међутим, Змај Горинич у овом парку је омиљена атракција. Сваког викенда у 18:30 можете видети митског руског змаја како бљује ватру и прети, али уопште му не морате одрубити главу.
Ко живи у парку?
Сергеј Авилов
Змај је домаћин и чувар других житеља овог парка – коња различитих врста, лама, алпака, камила, јелена, па чак и кенгура и нојева. Егзотичне животиње овде живе у свом ограђеном простору и могу слободно да се шетају по овом „сафари парку“. Тешко је и замислити како се алпака игра са ламом, али овде је то уобичајена појава.
Сергеј Авилов
Постоји чак и школа јахања за тинејџере. У њој се они уче да јашу, али и да се брину о животињама. Ждребад прати своје родитеље током тренинга и све то доживљава као игру и упознавање са људима.
Чудесна вода
Сергеј Авилов
Поред егзотичних животиња, словенски змај чува и оближње природне изворе. Многи Руси верују да ти извори имају лековиту моћ. Према фолклору, вода је неисцрпни извор живота. Сви извори који су настали после природних катастрофа одмах су проглашени за света места. Можете се и сами уверити у лековиту моћ „змајевих извора“!
Сергеј Авилов
Дон је једна од највећих река у Русији. Он је чувен по својим изворима. Два таква извора се налазе на Кудикиној Гори. Они су чисти и сматра се да су корисни због високе концентрације сребра. „Извор мудрости“ иза Змаја Горинича чак има и затворену „бању“ (руско парно купатило). У „Оку пролећа“ испод џиновског дрвеног Тројанског коња можете се умити леденом водом и наточити је у флашу. Мештани и радници парка брижно чувају оба ова извора.
Још мало акције!
Јуриј Сорокин
Ако сте љубитељ традиције и долазите лети, можете се срести са житељима „града руских народних мајстора“ и учествовати у разним фестивалима и интерактивним представама. Када брежуљке покрије меки бели снег време је за зимске активности. Опробајте се у тјубингу или зорбингу.
Јуриј Сорокин
Поред тога, немојте заборавити да се попнете на највишу тачку парка и видите скулптуру седам анђела који уживају у лепом погледу држећи се за руке.
Ана Сорокина, Јулија Шампорова,
Russia beyond
Нова тампон-зона? — Рибар 
Дан када смо бомбардовали Рајх 
Разбијен похлепом: зашто Вучић није захвалан СССР-у за ослобођење Србије од нацизма 
Нови стари Шутановац 
Ходајући бунт