Нагомилани отпад око Земље би могао спречити космичке активности

Објављено: 10.08.2019.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=121730

фото: Снимак екрана / Јутјуб / Роскосмос

Руска космичка агенција "Роскосмос" је крајем јуна добила патент за разраду сателита који се сам распада у космосу, наводи се у бази података Федералне службе за интелектуално власништво.

Државна корпорација пријаву за патент је објавила 2017. године, а наводи се да би тим за самоуништавање требало да делује са Земље у случају завршетка операције космичке летелице или њеног неуспеха.

Сателит би требало да "испари" под утицајем фактора космоса, углавном загревања. У ту сврху, аутори предлажу да се израде елементи таквих уређаја од материјала који имају својство сублимације, односно преласка након загревања из чврстог у гасовито стање, заобилазећи течну фазу.

Међу методама самоуништења, предлаже се да се материјал за распадање сателита прекрива посебним заштитним филмом са његовим накнадним уклањањем или да се врши само загревање сателита до тачке топљења његових елемената.

Циљ овог проналаска је ограничавање животног века апарата у земаљској орбити.

Космички отпад

Проблем космичких крхотина дуго мучи научнике и инжењере. Током 2016. године, стручњаци компаније "Роскосмос" дошли су до закључка, да ако се не буде бавило овим проблемом, након 100-200 година развоја космичке активности она би могла престати јер ће целокупна орбита бити засићена комадима космичке опреме.

Према подацима НАСА-ине канцеларије за космички отпад, од 1. априла 2019. на Земљиној орбити било је 19.404 објекта које је створио човек. Руско Министарство одбране је заузврат известило да од 1. јануара 2019. године његов каталог садржи више од 16.180 космичких објеката. Од тога је 13% активних сателита, а остатак је космички отпад. Према "Роскосмосу", тренутно се око Земље налази од 600 до 700 хиљада објеката космичких крхотина, чија је величина већа од центиметра.

У зависности од висине земаљске орбите, сателити могу бити на њој од једног дана до хиљаду година. Орбите веће од 36 хиљада километара називају се "орбите за сахрањивање", пошто су овде, након завршетка посла, космичке летелице пребачене на вечни починак. Друга метода која се користи је да се космичке летелице спусте са ниских орбита у атмосферу Земље, при чему сагоре. Поред тога, различите земље развијају нове начине уклањања космичког отпада из орбите - харпуни, мреже, обрада у орбити.

Као што је раније објављено, руски научници, заједно са страним колегама, раде на идеји инсталирања ласера на Међународној космичкој станици како би уништили крхотине које ометају њен лет.