24. нов. 2018, 09:30 / Космос

РТ: Научници имају нови план за борбу против глобалног загревања - затамњење Сунца

фото: © Reuters / Rick Wilking / RT

Извор: Восток / РТ

Научници су дошли до новог и генијалног начина борбе против глобалног загeвања - употребити хемикалије да би се замрачило Сунце. Да ли ћемо онда морати да живимо и све радимо у сенци или тами, истраживачи немају јасан одговор.

С обзиром да се свет не може сложити са смањењем емисије CО2, зашто се не суочити са проблемом с друге стране, сумирају научници са Харварда и Јејла. Истраживачи су недавно објавили студију која наводи да би се прскањем великих количина сулфатних честица у доњу стратосферу Земље буквално замаглило, односно смањила стветлост Сунца, смањили ефекти глобалних климатских промена за пола, те да би можда било и јефтино.

Уз сво узбуђење око "хипотетичког" и "веома несигурног и амбициозног" плана, нема гаранција да то у ствари неће погоршати ствари на катастрофалан начин. Постоји велики недостатак информација о томе шта "затамњење Сунца" може учинити онима од нас, који се ослањају на основне животне ствари, узгајања хране или преко потребну топлоту.

Уместо тога, студија објављена у Истраживањима животне средине, говори о потенцијалним трошковима и потребној технологији за реализацију амбициозног, ако не и самопрецењивачког плана. Истраживачи расправљају о различитим потенцијалним начинима за постизање великог пројекта геоинжењеринга - авионима, балонима или чак испаљивајући хемикалије у ваздух помоћу великог оружја.

Чак и поред свега, постоји прилично озбиљан проблем са предлогом - тренутно не постоји авион који би могао испоручити терет, а прилагођавање постојеће верзије ракете "Спејс икс" је искључено због цене.

Пројектом се предлаже да се лансирање може остварити у року од 15 година, са почетним трошковима од око 3,5 милијарди долара, а потом још једно у 15-годишњем периоду које би коштало додатних 2,5 милијарде долара - релативно ниска цену с обзиром на значај пројекта, тврде научници. Иницијална флота од осам бродова у почетку би се проширила на скоро 100 како би се распоредила потребна количина хемикалија широм планете.

Постоје и технички недостаци за овај предлог. Међу најочигледнијим је да би план требао имати међународну координацију између бројних земаља, укључујући и САД - чији председник Доналд Трамп редовно изражава сумњу о климатским променама уопште.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=115393

Пратите ВОСТОК на: