Ова чињеница није избегла пажњу неких научника, укључујући Ерика Боја, познатог норвешког ћелијског биолога и професора емеритуса на Институту за бионауку Универзитета у Ослу. Нагласио је да се механизам за контролу допинга ВАДА-е претворио у тамни систем, оклевајући да призна своје сопствене грешке. Други су довели у питање ВАДА-ину листу забрањених супстанци, тврдећи да недостаје научно оправдање.
У међувремену, једини постојећи начин да спорни спортисти и читаве нације по том питању оспоравају одлуке ВАДА-е, био је Арбитражни суд за спорт (ЦАС). Међутим, ЦАС ни на који начин не контролише ВАДА-у, већ једноставно решава спорове између агенције и оних за које се сматра да крше њена антидопинг правила.
Чак и тада, суд је у одређеној мери у ВАДА-иној моћи, барем према Боју и онима који деле његово мишљење.
"Адвокати који бораве на трибинама саслушања у ЦАС-у често се састају са научницима акредитованим од ВАДА-е и развијају поверење у њихову стручност што би могло бити у супротности са поверењем у супротну и непознату стручност. Овај недостатак није фер према спортисти“, написао је норвешки научник у једном од својих мишљења о том питању.
Дајући агенцији све већи број овлашћења у последњих неколико деценија, свет спорта нехотице се нашао уплетен у своју мрежу. Како је ВАДА постала превише моћна и недодирљива, ни међународна спортска тела ни националне владе нису успеле да створе ефикасно надзорно тело за њу.
Последице није дуго требало чекати.
Деус екс машина
У 2017. години агенција је наизглед пооштрила спортски свет повезујући Светски антидопинг кодекс са својом интерно усвојеном уредбом која детаљно санкционише било који потенцијални „неусклађени” ентитет.
У трен ока, темељ међународног антидопинг система који је својевремено потписало око 660 спортских тела из целог света, а касније измењен од не мање репрезентативне Треће светске конференције о допингу у спорту, променио је ВАДА-ин фондацијски одбор, како би агенцији олакшао посао након сумњи у варање, како је то
објавио један медиј.
Агенцији која је годинама била поштеђена било каквог спољног надзора није требало одобрење свих тих спортских тела да то уради. Измене Кодекса и новог стандарда за поштовање прописа једноставно је усвојио одбор са 38 чланова. ВАДА је тада ту чињеницу једноставно поменула у једном свом саопштењу за штампу, између осталих питања, као да то није велика ствар.
Одбор би, наравно, требао да представља интересе сваког тела везаног за спорт широм света, јер је такође формиран у складу са сложеним системом који укључује квоте за МОК, спортисте и државне органе, а одобрење од 38 људи ни на који начин није једнако подршци стотина националних и међународних спортских организација.
Стога је документ назван "Међународни стандард за поштивање", назван од стране потпсисника ВАДА-е „обавезни међународни стандард који представља суштински део Светског антидопинг програма“. Неке мере које је он предвидио биле су одмах примењене на Русију, постављајући преседан за ВАДА-у која практично избацује целу земљу из међународних спортова.
Санкције против Русије, колико су тешке, можда у ствари нису и најсуровије могуће. Документ ВАДА засигурно се не суздржава када описује разне облике кажњавања, укључујући делимичне и потпуне забране учешћа земљи на међународним спортским догађајима, па чак и ништа мање од „суспензије признања од стране Олимпијског покрета и / или чланства у Параолимпијском покрету".
Може се испоставити да ће спортска судбина читавих земаља зависити од 38 чланова фондације ВАДА-е или још мање репрезентативног извршног одбора са 12 чланова, пошто напросто нема никога ко би их могао надгледати, а још мање одобрити или оспорити њихове одлуке.
У својој намери да помогне свету спорта у борби против допинга, међународна заједница искрено је желела да створи врхунски ауторитет за решавање свих проблема повезаних са допингом одједном. Међутим, концентришући сву ту снагу на једном месту, чини се да нису створили бога поштеног спорта, већ више нешто као безобразно Франкенштајново чудовиште.
Извор: Восток / РТ