Светска антидопинг агенција сматра се највишим спортским ауторитетом када је у питању искорењивање допинга, али стручњаци су истакли блиставе рупе у ВАДА-ином модусу рада, што доводи у сумњу њене одлуке.
Основана пре 20 година под покровитељством Међународног олимпијског комитета, ВАДА је постала способна да наметне сопствену вољу свету спорта путем одлука и препорука које међународно спортско тело готово универзално поштује. Недавно је поново скренула пажњу на Русију, оптужујући је да наводно манипулише подацима допинг тестова.
Звучи као озбиљна оптужба, али било је и аргумената против тврдњи ВАДА-е, као и код многих других. Без обзира на своје ставове о руском случају са „системским допингом“, стручњаци указују на недостатке агенције.
РТ: Русији забрањено учешће на великим спортским догађајима наредне четири годинеhttps://t.co/kGlf916mif
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 9, 2019
Нетранспарентност
Једна од главних предности које ВАДА никада не оклева да истакне је њена претпостављена независност од спољашњег утицаја, што је теоретски чини непристраним судијом када је у питању оптужба о допингу. У ствари, чини се да је организација прилично нетранспарентна у свом процесу доношења одлука, јер само објављује своје закључке.
Прегледи тестних узорака које дају спортисти постају интерна ствар за ВАДА-у, који се углавном обављају у посебним лабораторијама акредитованим од стране агенције у складу са критеријумима које је сама поставила. Ипак, како примећује Ерик Бој, познати норвешки научник за ћелијску биологију и професор емеритус на Институту за бионауку Универзитета у Ослу, ове лабораторије су подређене ВАДА-и и у многим случајевима зависе од ње финансијски.
Бој, који није неко ко ће ослободити Русију због њеног наводног „систематског допинга“, указао је на сукоб интереса, где лабораторије морају де факто да спроводе ВАДА-ину агенду, што би, према његовим речима, требало да значи хватање што више допера. Лабораторије акредитоване од ВАДА-е чак се користе и за „представљање другог мишљења“ о раду других лабораторија које су акредитоване од ВАДА-е, иако их очигледно вежу иста ограничења, пише он.
„Након позитивних резултата у лабораторији која је акредитована од ВАДА-е, спортиста се суочава са електронски манипулисаним подацима и није му дозвољено да види оригиналне аналитичке податке. Лабораторија ретко даје на располагање више података од онога што подржава сопствени закључак, а они понекад занемарују и да укажу на несигурности и упитне налазе."
Бој сумња у изузетно мали број грешака у допинг проценама које је признала ВАДА, а за које каже да су у супротности с чистом логиком научне анализе.
„Једноставна статистичка разматрања кажу да мора бити много, много недужних спортиста који су санкционисани због допинга.“
Руски спортисти били су приморани да се такмиче као „олимпијски спортисти из Русије“ без руске заставе током Зимских олимпијских игара 2018. године због препоруке ВАДА-е, фото: © Reuters / Grigory Dukor
Самовољна правила
Други научници су отишли даље и довели у питање саму основу рада ВАДА-е, односо идеју да допинг заправо спортистима даје неправедне предности. Један такав научник је и Џулс Хојбергер, специјалиста клиничке фармакологије у Лајден Амстердам центру за истраживање лекова. У свом делу објављеном у "Спортској медицини" у априлу, Хојбергер је устврдио да се велика већина супстанци које је ВАДА прогласила анатемом заправо не може сматрати појачањем перформанси.
Научник објашњава да многе забрањене супстанце додате на листу ВАДА-е у ствари нису довољно тестиране да би се могле сматрати допинг средствима. „Само 5 од 23 класе супстанци показују доказе о способности да побољшају стварне спортске перформансе“, пише Хојбергер, додајући да „за 11 класа нису доступне добро направљене студије“. Штавише, за шест преосталих класа које су још увек на списку ВАДА-е доказано је да немају никакве везе са ефектима повећања перформанси, према његовим истраживањима.
Хојбергерова студија могла би бити знак да ВАДА надувава проблем са допингом, што јој сигурно помаже да остане релевантна и оствари значајне утицаје на међународну спортску заједницу, а агенција сигурно не изгледа као да ће престати да додаје нове супстанце у редовно ажурирану допинг листу.
Понекад такве акције утичу на резултате спортиста, ухваћених у изненадном ажурирању листе опојних супстанци, као што је то био случај са скандалом са мелдонијумом 2016. године, када је чак 172 спортиста, укључујући петоструку тениреску шапионку Марију Шарапову, било суочено са санкцијама након позитивног тестирања на лек само неколико месеци након што је забрањен.
Био је то један од ретких случајева када је ВАДА морала издати саопштење у којем је признала да „може постојати основа за грешку или немар спортисте“, јер су одлуке о санкцијама донете без обзира на време излучивања лекова. „Тешко је знати да ли је спортиста можда узео супстанцу пре или после 1. јануара, када је постао нелегалан“, наводи се у саопштењу ВАДА-е из априла 2016. године.
У случају Шарапове, која је позитивно тестирана на мелдонијум само неколико недеља након што је забрањен, забрана је смањена са две године на 15 месеци почевши од дана неуспешног тестирања.
Бој и Хојбергер, далеко да су сами у свом скептицизму према ВАДА-иним праксама. Такође постоји недостатак научних радова који документују недостатке агенције у процени распрострањености допинга, користи за перформансе и здравствених ризика, као и грешака и недоследности у оптужбама против спортиста . Неки од њих такође критикују агенцију због „понављања и појачавања“ политика које „имају дугу историју неуспеха“ и углавном су „неуспешне“ када је реч о допинг контроли. Други називају ВАДА-у "неефикасним и неетичким моделом" који се огледа у "империјалистичком систему".
Лако заобилазно решење
Можда се чини да је ВАДА превише ригорозна у потрази за наводним варалицама. Али не чини се довољно строгим када је реч о изузећу терапијске употребе или ТУЕ - савршено легалном начину узимања забрањене супстанце без суочавања са последицама.
Систем је уведен у првом реду с претпоставком да неки спортисти једноставно требају узимати одређене лекове из чисто медицинских разлога повезаних са њиховим здравственим проблемима. Правила ВАДА-е налажу да се изузеће може одобрити само након наводно ригорозног испитивања медицинских података за сваког појединачног спортисту, који мора да се пријави.
Овај систем је више пута постао предмет контроверзе, као што је то био случај у случају победника "Тур де Франса" 2012. године и "Тим Скиа", Бредли Вигинса.
Случај Вигинса није изолован, јер је дански бициклиста Мајкл Расмусен, победник "Тур де Франса" 2005. и 2006. године признао да се бавио допингом од 1998-2001. године. Такође је открио да су у многим случајевима одлуке лекара неистините, а у којима се постављају дијагнозе које спортистима дају дозволу да узимају забрањене супстанце.
Чак је и бивши потпредседник ВАДА-е Арне Љунгквист признао да је употреба ТУЕ-а као "легалног" облика допинга сасвим уобичајена, указујући посебно на спортисте који узимају забрањене супстанце да би наводно лечили хиперактивни поремећај дефицита пажње (АДХД).
Угледне статистике објављене на веб страници посвећеној проблемима с АДХД-ом у јуну показале су да професионални спортисти у првој бејзбол лиги уочљиво имају тенденцију да више пате од АДХД-а, те да узимају одговарајуће стимулативне лекове, више од просечних Американаца. Статистика ипак не оспорава разлоге због којих спортисти узимају лекове.
Постоје позиви да се реформише или чак укине систем ТУЕ, понекад чак и од самих спортиста. Ипак, ВАДА очигледно за сада то нема намеру.
Међународном свету спорта потребно је тело које ће надгледати и координисати борбу против варања у спорту, укључујући и коришћење супстанци за повећање перформанси, а ВАДА је изгледа и даље најбоље позиционирана за овај посао. Ипак, она никако није непогрешиви арбитар какав жели бити.
Након 20 година ВАДА-е, можда ће доћи време да промени барем неке од својих метода. На крају крајева, то сигурно не може нашкодити већој отворености и одговорности.
Извор: Восток / РТ
ФИФА и УЕФА издале су талас санкција руском фудбалу након сукоба у Украјини
Русија гледа на исток и одмерава своје могућности уочи следеће фудбалске сезоне
2023-11-21 20:04:13
Руски лидер је описао прве Игре будућности као „велики, пун акције“ и „јединствени спортски догађај“
2023-11-14 22:39:31
Према МОК-у, укључивање нових олимпијских савета од стране Олимпијског комитета Русије из нових руских региона „крши територијални интегритет Националног олимпијског комитета Украјине“
2023-10-12 21:58:01
Након одлуке УЕФА, фудбалски савези Енглеске, Украјине, Пољске, Летоније, Литваније, Шведске, Данске, Норвешке, Финске и Румуније изразили су намеру да бојкотују све утакмице против У-17 репрезентација Русије
2023-10-10 23:19:28
Унија европских фудбалских асоцијација је 26. септембра дозволила руским омладинским фудбалским репрезентацијама са играчима млађим од 17 година да се такмиче на својим турнирима
2023-10-04 23:38:14
Док је Москва у више наврата позивала да се политика држи ван спорта, већина руских спортиста тренутно не може да се такмичи на међународном нивоу
2023-09-27 13:37:33
Томас Бах изјавио је да би руским и белоруским спортистима требало дозволити да се такмиче на играма у Паризу 2024. под неутралном заставом
2023-09-05 22:03:01
„То је неминовно и једноставно ће за собом повлачити појаву паралелних структура у сфери међународног спорта“, изјавио је руски лидер
2023-08-16 21:03:52
Овај гест ће бити замењен поздравом на даљину након инцидента у којем су учествовале мачевалке Украјине и Русије ове недеље
2023-07-29 22:10:41
Женска тениска асоцијација изјавила је да „процењује“ зашто је Вери Звонарјовој забрањен улазак у Пољску
2023-07-23 11:14:10
G-Drive отворено национално wakeboard такмичење биће одржано у недељу, 16. јула на Ади Циганлији у Београду, са почетком у 9 часова. Организатор овогодишњег такмичења је Aqua Ski центар, а спонзор G-Drive, бренд премијум горива НИС Петрол и Газпром бензинских станица.
2023-07-14 20:23:24
Олег Матицин цени грађанску позицију и одговорност спортиста
2023-07-14 14:07:41
Санкт Петербург је од 1. до 15. јула домаћин пријатељског предсезонског фудбалског турнира ПАРИ Премијер куп, који укључује утакмице између руског Зенита из Санкт Петербурга, српске Црвене звезде, турског Фенербахчеа и азербејџанског Нефчија
2023-07-10 14:02:16
Сели Болтон је напоменула да су организатори посебну пажњу посветили томе како ће таква одлука утицати на спортисте
2023-07-04 23:44:12
Главни циљ турнира био је показати руску подршку Србији
2023-06-12 21:41:58
Очекивани губици МКО-а могли би достићи око милион швајцарских франака (око 1,1 милион долара) ове године
2023-06-11 02:01:41
Сваки контакт је потпуно неприхватљив, изјавио је шеф Шахтјора из Доњецка, Сергеј Палкин
2023-05-23 20:12:28
Компанија НИС и КК Партизан обезбедили су за све симпатизере црно-белих директан пренос утакмице између КК „Партизан“ и КК „Реал Мадрид“ која се одржава вечерас у Штарк арени.
2023-05-02 13:43:53
У МОК-у напомињу да је Међународни олимпијски комитет увек тврдио да није на владама да одлучују који спортисти могу да учествују на којим међународним такмичењима
2023-04-02 18:23:14
Ове године турнир ће се одржати од 3. до 16. јула
2023-04-01 17:27:40
Чешки премијер Петр Фијала изјаснио се против учешћа спортиста Руске Федерације и Белорусије на Олимпијади. Прес служба...
2023-02-06 19:50:10
Република Србија, Град Београд и Шаховски савез Србије домаћини су прве ФИДЕ шаховске олимпијаде за особе...
2023-01-31 08:50:58
Међународни мини баскет фестивал „Рајко Жижић“, који се одржава 21. пут, свечано је отворен у хали...
2023-01-14 15:41:07
Селектор Кошаркашке репрезентације Србије Светислав Пешић предлаже да у Кошаркашкој лиги Србије (КЛС) не играју странци. Истиче да би сви у Србији највише волели да имају само домаће играче, али да тај потенцијал више немамо, због чега мора да се размишља о будућности српске кошарке.
2023-01-11 10:35:43
RSS
