Бићеш Атаман само се стрпи: архивски документи о животу Матвеја Платова

Објављено: 22.11.2024.год.
Портрет донског атамана Матвеја Платова. Уметник В. Бичи (1753–1839). 1814. година, Лондон. Колекција Константиновског дворца, Санкт Петербург.

Пише: Јулија Карасјук

 

Он је пребацио престоницу и натерао Европљане да заволе руски свет. Он је постао љути борац против корупције и све што је остварио, извојевао је бранећи традицију. Овако би могла да почне прича о императору Петру I, међутим, све ове карактеристике могу се приписати још једној легендарној личности – донском атаману Матвеју Платову.

У наставку говоримо о животном путу овог војсковође анализом архивских докумената.

Први део. ЗНАК

Тешко је поверовати, али у XVIII веку на Дону нису гајили пшеницу. Тачније, узгајали су је, али у толико малим количинама да су морали да набављају брашно у престоном граду. Козачка привреда је била веома једноставна: прави мушкарци су се бавили сточарством и ловом, док су узгоју пољопривредних култура посвећивали веома мало времена. Хлеба на столу готово и да није било. Не треба да чуди што се Иван Платов изненадаио једног топлог августовског поподнева када му се с неба на главу обрушило парче хлеба. Њега је испустила трома птица и погодила га тачно у капу. Старина се прекрстио и разумео да је то добар знак! Међутим, знак се није завршио само на томе: када је Иван пришао обали реке из реке му је под ноге искочио огромни шаран. Козак је одскакао кући јер је схватио да се догодило нешто важно. У том тренутку рођен је његов син - Матвеј Иванович Платов. Ми наравно не знамо да ли је то измишљотина или не, али такву легенду хвалисаво је препричавао сам атаман.

Листић из цепајућег календара за 1903. годину, на ком је наведено Платово датум рођења.

Будући јунак рођен је у тешка времена. После неколико великих буна средином XVIIIвека козаштво се трансформисало у привилеговану војну касту. За служење држави свакој козачкој војној јединици додељивана је земља коју су освијили. Престоница донских Козака у то време била је град Черкаск. Регрутација нових војске била је за козаштво обавеза, али се разликовала од других каста. Прадставник сваке козачке породице био је у обавези да око 25 година служи у армији. Служба у армији руске империје била је обавезна. Козаци су у замену добијали земљу за своје личне потребе.

Отац будућег атамана може можда се сећао кришке хлеба као добром предзнаку, а можга је то била само рачуница. Зато је одлучио: Матвеју треба помоћи у каријери. Већ са 12 година млађани Платов је дошао код оца да ради у војној канцеларији. Са 16 је већ ступио у пук. То је било тешко време када је започео још један у низу руско-турских ратова.

 

Портрет Ивана Фјодоровича Платова. Непознати уметник. Новочеркашки музеј историје донског козакаштва.

Иако су се Козаци потчињавали руском императору, ипак нису радо извршавали налоге из престонице. Зато када је Василиј Долгоруков слао јединицама наредбу да му пошаљу младе и способне војнике, нико се није посебно одазивао. Донци се још увек сећају како је током Булавинског устанка царски двор наредио да се униште Козаци. Тада је побијено око 22.000 људи. Та информација није плашила само Платова, млади и несташни Платов одмах јепристао да служи Долгорукову. Био је довољно паметан и харизматичан да дослужи до комантног положаја: са 18 година будући атаман био је командант пука.

Копија наредбе војног наказног атамана С. Н. Сулина о слању, по наређењу кнеза В. М. Долгорукова, у Крим два пука од по пет стотина људи под командом пуковника Дмитрија Грекова и Матвеја Платова. 5. фебруар 1774. године.

 

Други део. БИТКЕ КОЈЕ СУ ОДРЕДИЛЕ СУДБИНУ.

Платов, који је 3. априла 1774. године ступио у битку коју је иначе добио, у принципу није било потребе да ступа. На реци Калалах одред од око 1000 људи окружио је готово 30 хиљада бројну армију Девлет - Гиреја. Осам напада татарско-турске армије зауставио је мали гарнизон до доласка појачања. Одред и конвој били су спасени, а повелика армија кримског разбежала се свуда наоколо. Кад је сазнала за подвиг руске армије сама цариц је одликовала младог Платова специјалном златном медаљом.

Турско питање компликовале су унутрашње прилике у Руској империји. Такозвани „кметски рат“ (Пугачовљев устанак) на челу са Јемељаном Пугачовом исисала је све сокове из козаштва – многи су пришли побуњеницима и ослабили војну снагу империје. Зато су вест о хватању одбеглог превратника многи примили са олакшањем. Рапорт о «хватању» Пугачова писао је лично Платов свом претпостављеном атаману Сулину.

Указ од 7. октобра 1774. године војног наказног атамана С. Н. Сулина о пријему извештаја походног пуковника М. И. Платова о хватању Јемељана Пугачова.

Платов је током Персидског рата добио још једну шансу да се истакне. Ирански хан Ага Мухамед Каџар упао је 1795. године у Тифлис (Тбилиси). Он је опљачкао и уништио град, део народа побио, а остале бацио у робље. Тада је у Закавказје послата руска војска међу којима су биле и јединице Матвеја Ивановича.

Копија наредбе генерал-поручника и војног атамана А. И. Иловајског од 18. марта 1796. године градским станицама о предлогу козачким добровољцима да се придруже походу у Персију у саставу одреда генерал-мајора Платова.

Матвеј Платов се истакао током заузимања Дербента и за то је од Катарине ll добио златну медаљу. Међутим, још једна прилика за славу изненада је прекинута: царица умире, а на престо долази Павел I који хитно повлачи војску са Кавказа па и зато што је желео да заврши са фаворитима своје мајке : будући атаман је био међу њима. Међутим, тврдоглави донски Козак остаје да у Дербенту брани штаб свог друга генерала Валериана Зубова којем је претило персијско ропство. Цар Павел I побеснео јер се Платов није желео потчинити његоворј вољи, цар га оптужује за неверност и издају Русије. На крају је заслужени козачки генерал био изгнан у Кострому, потом затворен у Петропавловској тврђави и ражалован. Формални разлог – Платов није на време једном од пукова исплатио следовање од 22.000 рубаља.

Копија наредбе Донске војске од 17. новембра 1798. године градским станицама о стављању под арест имања генерал-мајора Платова по налогу Слободско-украјинске губернијске управе због неплаћања новчаних обавеза.

Матвеја Ивановича пуштају из притвора тек почетком 1801. године. Он одмах добија наредбу да на челу Одреда од 27.000 Козака крене у Индију у бој против британских завојевача. Како да иде, где да иде? Наравно, да одговоре на ова питања донски Козак није знао. Буквално је одлучио да следи своју звезду водиљу: лукаво обећаје да ће пратити звезде и небеска тела и доћи до Индије. Знајући да је Матвеј био изузетно посвећен може се претпоставити да би Козак до Индије знао да дође. Међутим, цара Павла I током дворског преврата убијају у марту 1801. године, а на престо долази његов син Александар I који наређује да се прекине са походом.

Трећи део. ТРПИ КОЗАЧЕ–БИЋЕШ АТАМАН

Коначно се Козаку Платову «трпељивост» исплатила: руски цар лично нуди Матвеју Ивановичу да постане атаман. Александар лично ише и шаље документ у Черкаск. Такву понуду скоро нико не одбија, тако да се у животу Платова отвара нова страница.

Оригинал писма писаног руком цара Александра I генерал-мајору Матвеју Ивановичу Платову са предлогом да прихвати дужност донског војног атамана након смрти претходног атамана, генерала коњице В. П. Орлова. 12. августа 1801. године.

Главни проблем на Дону у то време била је корупције међу врховним козачким вођама које нису желеле да прекину ту праксу. Иако је Платов постао атаман и добио административни ресурс, он није желео да корумпирано руководство «ломи преко колена». Он је почео да размишља о елегантном плану како да реши проблеме. Тако је настала идеја да се формира нова козачка престоница. Наводно, све корупционаше оставвити у Черкаску, док ће остали нрод живети на новој земљи. Наравно, да нашем јунако ово није могао да буде основни мотив па је прибегао другим племенитим идејама.

Предлог војног атамана М. И. Платова о премештању града Черкаска на другу локацију. Матвеј Иванович истиче неповољан положај града, ниско и мочварно подручје, учестала плављења и друге факторе који отежавају живот локалног становништва.

Черкаск је био исувише близу Дона па је сваког пролећа био потапан што значи да је потребно наћи ново место на некој узвисини. Поред је била одговарајућа територија – Бирјучиј Кут. У својој «одлуци» Платов пише: град Черкаск од свих могућих положаја има најгори положај – он се налази на ниском и мочварном месту. «Њега вода од марта до јуна толико потапа да готово нигде нема сувог места. Довожење хране је тешко и скупо. Због воде куће труле, а понекад горе делови који немају воду, нема шансе да се изборимо са ватреном стихијом». Атаман додаје: финансирање града због поплава је веома скупо јер се сваке године мора градити изнова. Оваква аргументација убеђује цео царски двор и Платов добија званични «благослов» да гради нови град.

Након годину дана кренула је грандиозна изградња. Историјски догађај означен је 101 плотуном из артиљеријских оруђа. Међутим, није све ишло баш тако глатко како се Платову чинило у самом почетку. Бирјучиј Кут није било тако згодно место за изградњу – земљу су влажиле подземне воде. Да би се изградила нова престоница од нуле морали су да буду ангажовани сви ресурси. Сачувани су документи у којима генерал потпуковник де Волант наређује да се лука у Таганрогу спреми за грандиозну изградњу – јер је она била најближа Новом Черкаску.

Извод из представке генерал-лајтнанта де-Воланта упућене војном атаману М. И. Платову у вези са премештањем града Черкаска.

9. маја 1806. године стигла је наредба из Старочеркаска да се на ново место пребаци војна канцеларија, архиви и друге установе. Козаци нерадо извшавају наредбе мало ко је желео да напушта старо место. Али, морали су да жртвују своју земљу зарад изградње нове престонице.

Наравно, по козачким традицијама, камен темељац новог града удара се на освештаном месту. Епископ Вороњешки и Черкаски Арсеније добија позивно писмо од Платова и пристаје да дође на церемонију. Дуго нису могли да одреде како ће изгледати главни војни храм – атаман чак моли да се пошаље план цркве у Магиљову и да то буде идеја нове цркве.

 

Писмо М. И. Платова неидентификованом лицу са молбом да пошаље план саборне цркве у Могилеву као узор за изградњу сабора у Новочеркасску.

Рећи ћемо да се план мењао више пута. Поле смрти самог Матвеја Платова храм је био прерађиван: чак су сметале пукотине на фасади, сметале су и подземне воде. Али, нема козаштва без вере. Зато у Казању 1811. године наручују звона за богомољу новог града.

 

Документ о изливању 11 звона у граду Казању за молитвене домове у граду Новочеркасску. Текст указа војне канцеларије о потреби за звонима за молитвене домове.

Било како било, Отаџбински рат Козаци затичу у новој престоници. Управо ће тада Платов доживети праву војничку славу. Он је командовао свим козачким јединицама у иностранству. Атаман се пре рата упознао са Наполеоном и то 1807. године. Донки Козак који је био у свити руског цара код Наполеона и када је овај одлучио да одликује руске генерале, Платов то до краја није могао да разуме па је упитао: «Зашто он да ме одлкује ? Па не служим њеми нити бих му икада служио». Приликом следећег сусрета цар му није пружио руку.

Козачки пукови прошли су цео Отаџбински рат. Учествовали су у Бородинској бици и захваљујући њима Руси су победили. Сачуван је концепт који је Платов упутио Кутузову о дејству козачких пукова.

Извештај М. И. Платова М. И. Кутузову о деловању козачких пукова у Бородинској бици и командирима који су се посебно истакли. Септембар 1812. године. Радна верзија.


Платов и Кутузов су се дружили. Упознали су се још у младости и тесно сарађивали све те године. Узгред, то што је Платов добио титулу грофа, Кутузовљева је заслуга.

Писмо од 10. новембра 1812. године од М. И. Кутузова упућено М. И. Платову са честиткама поводом његовог уздизања у чин грофа.


Након тога Платов је уништио војску знаменитог маршала Мишела Неја код Лајпцига и заробио око 15.000 непријатељских војника и официра. Било је покушаја да се атаман оптужи за предају Москве. Али, заједнички план њега и Кутузова је дао резултате: ослабљене Французе из престонице протеривали су управо Козаци. Наполеон је наводно говорио да су управо Донци опљачкали његову војску.

Представу о бренду донских Козака пред Парижанима је променио управо Платвов, али након Отаџбинског рата. он је лично презентовао Донску војску на такав начин да о томе странци и дан данас одушевљено говоре. Европски поход атамана није му донео само светску славу, већ и лепе бонусе: на пример, неписмени Козак постао је и професор Оксфордског универзитета.

Главни сан атамана није био остварен, Платов је жарко желео да у Новочеркаск дође лично руски цар. Цер је дошао, али тек након смрти Платова у мају 1818. године.


Аутор: Јулија Карасјук 
Извор: Южная служба новостей [yugsn.ru]

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Представљена књига о 63. падобранској бригади Војске Србије

Модерни српски витезови, они који, поред прекопотребног јунаштва, у себи носе и исказују и другу племениту одлику витеза - чојство. То су, такви су, сви одреда, припадници 63. падобранске бригаде, те елитне јединице српске војске, која је ове године прославила 80 година од оснивања.

„Од Дона до Саве”: први српско-козачки гастро фестивал пријатељства одржан у Ростову на Дону
„Од Дона до Саве”: први српско-козачки гастро фестивал пријатељства одржан у Ростову на Дону

У Донском региону одржан је први гастро фестивал „Од Дона до Саве“, који је постао не само кулинарски, већ и културни догађај. Фестивал има за циљ да кроз националну кухињу упозна становнике региона са вековном историјом братства донских козака и српског народа.

2024-12-25 19:00:00

Ранко Гојковић: Срби и Руси су браћа по Промисли Господњој
Ранко Гојковић: Срби и Руси су браћа по Промисли Господњој

  – Ко се озбиљно и добронамерно бави изучавањем вековних историјских веза Срба и Руса, не може да...

2024-12-24 18:43:36

У част генералу Маргелову, оснивачу ВДВ и ослободиоцу јужног Баната, одржана трибина у Руском дому
У част генералу Маргелову, оснивачу ВДВ и ослободиоцу јужног Баната, одржана трибина у Руском дому

Трибина посвећена 116. годишњици рођења команданта Ваздушно-десантних снага Русије, генерала армије и хероја Совјетског Савеза Василија Филиповича Маргелова, одржана је синоћ у препуној великој сали „Фјодор Шаљапин“ Руског дома у Београду.

2024-12-11 14:02:01

Српски филм „Људи Христови“ у Храму Христа Спаса, орден Кустурици, важна порука Путина
Српски филм „Људи Христови“ у Храму Христа Спаса, орден Кустурици, важна порука Путина

Патријарху Московском и целе Русије Кирилу, творцима филма „Људи Христови. Наше време“, гостима руске премијере филма „Ваша...

2024-12-03 21:35:10

Четворо руских сенатора на годишњој конференцији Савета руских сународника у Србији
Четворо руских сенатора на годишњој конференцији Савета руских сународника у Србији

У суботу, 30. новембра у Руском дому је одржана годишња конференција Координационог савета руских сународника у Србији (КСОРС).

2024-12-01 00:51:49

РТ: Кустурица захваљује РТ-у што му је отворио очи о Америци
РТ: Кустурица захваљује РТ-у што му је отворио очи о Америци

РТ приказује другу страну САД, скривену од стране Вашингтона и Холивуда, изјавио је познати редитељ

2024-11-24 19:52:37

Патријарх Кирил одликовао Кустурицу, а честитао му и Лукашенко. Фестивал се данас завршава
Патријарх Кирил одликовао Кустурицу, а честитао му и Лукашенко. Фестивал се данас завршава

Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном српском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.

2024-11-24 19:32:37

„RТ.Док: Време наших хероја” почело на Мећавнику уз поздраве Љубимове, Косачова, Захарове, Кустурице…
„RТ.Док: Време наших хероја” почело на Мећавнику уз поздраве Љубимове, Косачова, Захарове, Кустурице…

У српском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.

2024-11-23 15:51:02

Патријарси Кирил и Порфирије разговарали телефоном уз учешће Митрополита Антонија и Иринеја
Патријарси Кирил и Порфирије разговарали телефоном уз учешће Митрополита Антонија и Иринеја

Дана 16. новембра 2024. године обављен је телефонски разговор Његове Светости Патријарха Московског и све Русије...

2024-11-18 13:59:25

Савез удружења бораца Србије поручује да је потребна боља брига о њиховој заједници
Савез удружења бораца Србије поручује да је потребна боља брига о њиховој заједници

У Дому Војске Србије одржана је свечаност поводом пет година од оснивања Савеза удружења бораца Србије.

2024-11-17 15:56:21

100 година руског храма у Београду се обележава уз учешће митрополита Волоколамског Антонија
100 година руског храма у Београду се обележава уз учешће митрополита Волоколамског Антонија

Светотројични храм Подворја Руске православне цркве изграђен је тачно пре 100 година у Београду, а министар без портфеља Ненад Поповић поручио је тим поводом да тај јубилеј није само значајан у историји православног храма и духовности, већ представља и сећање на историјску сарадњу и међусобну подршку српског и руског народа у тешким временима.

2024-11-15 19:44:44

Београд домаћин велике манифестације: Први Дани Дарије Дугин у Европи
Београд домаћин велике манифестације: Први Дани Дарије Дугин у Европи

У Београду ће се 6. и 7. децембра ове године одржати први Дани Дарије Дугин у Европи, а већ сада влада велико интересовање за овај догађај.

2024-11-12 12:31:34

Ранко Гојковић: Иван Чарота (1952-2024) је Србију носио у срцу
Ранко Гојковић: Иван Чарота (1952-2024) је Србију носио у срцу

Тужну, претужну поруку добих данас од поглавара Белоруске Православне Цркве Московске Патријаршије, Високопреосвећеног Митрополита Минског Господина...

2024-11-10 16:37:23

Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду
Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду

Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.

2024-10-16 11:29:02

„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда
„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда

Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.

2024-10-11 13:02:12

Како су донски Козаци бирали своје атамане?
Како су донски Козаци бирали своје атамане?

Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.

2024-10-06 17:31:50

Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?
Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?

На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.

2024-10-03 19:05:34

У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис
У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис

Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...

2024-09-30 13:04:21

Порекло козачких насеља
Порекло козачких насеља

Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».

2024-09-25 21:28:35

НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју
НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју

  Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим  пројектом од значаја за локалну...

2024-09-22 16:04:10

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: