„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда

Објављено: 11.10.2024.год.
Фото: balkanist.ru

Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.


Након пројекције филма, одржан је концерт „Повратак музике. Алексеј Бутаков“ , на којем су изведена дела руског композитора, укључујући и она написана у тамницама немачког концентрационог логора.

«Вековима су Србију и Русију повезивале блиске везе братства и савезништва. Оне се заснивају на духовној и културној блискости, искреној међусобној симпатији између народа две земље, заједничким вредностима и идеалима. Није случајно што су многи истакнути сународници, који су вољом судбине напустили Русију после Октобарске револуције, нашли други дом у Србији. Дали су значајан допринос развоју српске привреде, науке и, наравно, културе и уметности. Међу њима је и вечерашњи јунак – Алексеј Бутаков, композитор и активни учесник покрета отпора. Радује што ће се уочи прославе 20. октобра, Дана ослобођења Београда, његово име поново чути у српској престоници.» – наводи се у поздравној поруци амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Боцан-Харченка, коју је пред препуном салом прочитао његов заменик Андреј Темјашов.

Заузврат, један од организатора приредбе, директор Дома руске дијаспоре «Александар Солжењицин», Виктор Москвин, захвалио је српском народу на широком гостопримству указаном руским емигрантима који су нашли уточиште у Србији после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији.

„Задатак наше куће, Дома руске дијаспоре «Александар Солжењицин», јесте да врати имена људи који су против своје воље били принуђени да напусте своју отаџбину, да врати руску културу, руску историју. И ми, наравно, захваљујемо Србији и српском народу што су помогли не само у спасавању живота, већ су и дали прилику нашим сународницима да наставе са својим стваралачким активностима“, рекао је Москвин.

Кирил Боршчов

ИНТЕРВЈУ СА ВИКТОРОМ  МОСКВИНОМ

Много је знаменитих Руса учествовало у развоју културе и науке у Србији, који су је населили ‘20-их и ‘30-их година 20. века. Ипак, мање је познато да су у Србији и другим балканским земљама велики траг тада оставили и руски инжењери, лекари, пилоти и многи други, каже у разговору за Спутњик директор Дома руске дијаспоре из Москве Виктор Москвин.

„Русија је у 20. веку преживела страшан период, грађански рат. Вероватно је најстрашније што може да се деси у историји било ког народа управо рат унутар земље, унутар једног народа. А у емиграцији се нашло неколико милиона људи који су били у најтежим могућим условима. И само је неколико земаља дало могућност руским избеглицама не само да живе у тим земљама, него и да се остваре, да наставе своју стваралачку делатност. Југославија, тадашња краљевина, била је једна од главних земаља која је дала Русима ту могућност“, каже Москвин, који у Београду борави поводом манифестације „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ и изложби савремених руских издања, приређених у Народној библиотеци Србије и Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.

Дом руске дијаспоре поклонио је двема библиотекама више стотина књига, међу којима су дела руске класике, али и савремена руска проза и поезија, као и научне књиге из области руске филозофије, историје, речници и друга издања.

„Ми смо Народној библиотеци Србије поклонили три стотине књига. То је, наравно, руска класика. У години када се обележава Пушкинов јубилеј, нисмо могли да не донесемо дела Александра Сергејевича Пушкина и, наравно, књиге Лава Толстоја, Чехова, Гогоља, али ту је и веома много књига савремених руских писаца и историчара, јер управо књиге дају представу о земљи. Попут погледа у огледало, када прочитате књиге, можете да разумете како живи савремена Русија, какво је расположење у друштву. Има, наравно, аутора који су већ преведени на српски језик, попут Водоласкина или Варламова, али има и аутора које тек треба да упознају српски читаоци и издавачи. Мислим да ћемо тиме дати свој допринос томе да најбоља достигнућа савремене руске књижевности буду доступна српским издавачима“, каже Москвин.

Наш саговорник истиче да је основни циљ Дома руске дијаспоре да залечи ране које је Русији нанео грађански рат.

„Чини се да је прошло већ много година, почео је већ и други век откако се завршио грађански рат у Русији, али су ране остале. А ми се трудимо да вратимо сећање на оне људе који су били принуђени да напусте Русију. Организујемо изложбе, научне конференције, снимамо филмове. И поред тога, трудимо се да будемо мост, не само између две Русије, него и Русије у својим историјским границама и Русије која је расејана по целом свету, као и мостове између руске културе и култура других народа“, истиче Виктор Москвин.

У оквиру врло разноврсног програма, који Дом руске дијаспоре приређује у Београду, у склопу обележавања 80. годишњице ослобођења српске престонице у Другим светском рату, у Народном позоришту у среду увече приказан је документарни филм „И биће музика. Алексеј Бутаков“ о мало познатом руском композитору, који је, такође, живео у Србији.

„То је веома занимљива прича. Бутаков је био међу заробљеницима нациста, који су припадницима националних мањина понудили слободу и они су то могли добровољно да прихвате. Међу заточеницима је било 170 руских официра. Ниједан од њих није прихватио немачки предлог. Били су у заробљеништву заједно са својим друговима по оружју, а један од њих био је Алексеј Бутаков. Био је у немачком логору, где је наставио да компонује. А његове ноте су касније случајно пронађене. Одлучили смо да се посветимо обнови сећања на њега и на његово име“, каже Москвин.

На програму је и документарни филм о руском балету у Србији и талентованој балерини Тамари Полонској, која је, такође, остала непозната широј јавности.

За разлику од Бутакова и Полонске, име једног другог славног руског емигранта, архитетке Николаја Краснова, познато је свима, захваљујући бројним здањима која је подарио Београду. Дом руске дијаспоре приредио је и изложбу на којој публика има прилику да Краснова упозна као изузетног акварелисту.

„Публика у Београду први пут може видети изложбу акварела Николаја Краснова, познатог архитекте императора Николаја Другог, дворског архитекте, који је пројектовао познату палату у Ливадији, у историји познату по томе што је 1945. године у фебруару ту одржана чувена конференција, на којој су Черчил, Стаљин и Рузвелт решили питања послератне прерасподеле Европе. Краснов је веома много градио на Јалти. А био је и одличан акварелиста. А када га је краљ Александар Први Карађорђевић позвао у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, поново је испољио свој таленат изузетног архитекте. Изградио је низ изванредних објеката у Београду и другим градовима у Србији. И у Дому Народне скупштине Србије, где ће бити одржана изложба његових акварела, бавио се ентеријером, тако да ће то у некој мери бити повратак Николаја Краснова међу зидове тог здања, у којем је веома много радио. А акварели које ћемо приказати налазе се у Историјско-књижевном музеју на Јалти и припадају фондовима Ливадијске палате. Овде у Србији још нико то није видео“, наводи Москвин.

Он, међутим, истиче да је поред знаменитих личности руске емиграције, попут Краснова и других архитеката, историчара Михаила Ростовцева, или економисте и филозофа Петра Струвеа, у Србији било и много других припадника руске емиграције, обичних људи, који су својим радом и трудом помагали братском народу.

„Нико, на пример, не зна да су неке путеве ‘20-их и ‘30-их година градили руски инжењери, уз учешће руских војника који су попут обичних радника изводили тај посао. Било је овде и веома много лекара. За Србију, па и за Црну Гору, Први светски рат је био веома страшан. Највећи број људи је погинуо у армији. У Црној Гори су, на пример, три четвртине укупног броја лекара били Руси у 20-им годинама, а јер су домаћи лекари просто погинули. И исто тако је било у многим местима у Србији. Било је веома много руских свештеника, који су служили у сеоским парохијама, у Србији, Црној Гори, Македонији, јер после Првог светског рата није било довољно свештеника. И таквих примера има у многим областима“, истиче наш саговорник.

Валентина Булатовић

[БАЛКАНИСТ]

 

[СПУТЊИК]


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Београд домаћин велике манифестације: Први Дани Дарије Дугин у Европи

У Београду ће се 6. и 7. децембра ове године одржати први Дани Дарије Дугин у Европи, а већ сада влада велико интересовање за овај догађај.

Ранко Гојковић: Иван Чарота (1952-2024) је Србију носио у срцу
Ранко Гојковић: Иван Чарота (1952-2024) је Србију носио у срцу

Тужну, претужну поруку добих данас од поглавара Белоруске Православне Цркве Московске Патријаршије, Високопреосвећеног Митрополита Минског Господина...

2024-11-10 16:37:23

Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду
Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду

Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.

2024-10-16 11:29:02

„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда
„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда

Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.

2024-10-11 13:02:12

Како су донски Козаци бирали своје атамане?
Како су донски Козаци бирали своје атамане?

Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.

2024-10-06 17:31:50

Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?
Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?

На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.

2024-10-03 19:05:34

У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис
У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис

Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...

2024-09-30 13:04:21

Порекло козачких насеља
Порекло козачких насеља

Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».

2024-09-25 21:28:35

НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју
НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју

  Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим  пројектом од значаја за локалну...

2024-09-22 16:04:10

РТ: Документарни филм Кустурице о злочинима Кијева против Православне цркве премијерно приказан
РТ: Документарни филм Кустурице о злочинима Кијева против Православне цркве премијерно приказан

Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини

2024-09-22 00:28:19

Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»
Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»

Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?

2024-09-20 20:01:06

Ракови у вину: о заборављеним рецептима козачке кухиње на Дону
Ракови у вину: о заборављеним рецептима козачке кухиње на Дону

Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.

2024-09-14 17:53:48

Нови кабинет у Филолошкој гимназији уз подршку НИС-а
Нови кабинет у Филолошкој гимназији уз подршку НИС-а

У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.

2024-09-11 12:29:47

Бошко Козарски за портал РГО: Боље познајем свет, чвршће сам везан за Русију и имам много пријатеља
Бошко Козарски за портал РГО: Боље познајем свет, чвршће сам везан за Русију и имам много пријатеља

„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва

2024-08-26 00:32:40

У Минску освећен камен темељац за храм Светог Саве
У Минску освећен камен темељац за храм Светог Саве

У Минску је 14. августа 2024. године, на дан Изношења Часнога живототворног Крста, празник Свемилостивог Спаса...

2024-08-16 16:45:59

Макушин: Приступање БРИКС-у омогућује њеним учесницима да развијају не само економске, већ и културне везе
Макушин: Приступање БРИКС-у омогућује њеним учесницима да развијају не само економске, већ и културне везе

У Уљановску на омладинском самиту БРИКС-а присуствују представници Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке, Етиопије, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ – студенти, привредници и јавне личности.

2024-07-30 20:22:10

У ивановско село Сарајево стигле иконе – дарови из Републике Српске
У ивановско село Сарајево стигле иконе – дарови из Републике Српске

 У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...

2024-07-19 22:44:34

Почела осма сезона програма „NIS CALLING“
Почела осма сезона програма „NIS CALLING“

Више од 40 студента на пракси у НИС-у

2024-07-03 20:45:49

Бошку Козарском у Москви уручен “Кристални компас”
Бошку Козарском у Москви уручен “Кристални компас”

Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“

2024-05-30 18:42:36

У Малију је отворена конференција посвећена руско-малијском образовању
У Малију је отворена конференција посвећена руско-малијском образовању

У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.

2024-05-30 18:36:42

Проглашени победници 11. НИС олимпијаде из руског језика
Проглашени победници 11. НИС олимпијаде из руског језика

Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона

2024-05-26 14:02:51

Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство
Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство

Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...

2024-04-03 13:25:37

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: