Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»

Објављено: 20.09.2024.год.
Фото: yugsn.ru

Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?

 

На ова и друга питања одговара аутор књиге «Свадбени обред код донских Козака», магистар филологије Татјана Гревцова. 

– Свадбени обред један је од најважнијих ритуала сваког човека, посебно Козака. По веровању када невеста ступа у брак она умире за свој род и рађа се поново као жена и будућа мајка. Многи свадбени елементи као што су слављење младенаца, плес, игре чак и начин понашања за столом имају посебни и сакрални смисао — каже Татјана Гревцова.

У периоду XVI - XVII века регистрација брака за Козаке била је крајње једноставна. Например, Козаци су заснивање брака вршили на мајданима, тј. на трговима. Младожења је младу покривао хаљином и говорио: «Буди ми жена», а малда је одговарала: «Буди ми муж». Након тога малденци су честитали Атаман и Козаци, након чега је почињала фешта. Знаменит и атаман Степан Разин у својим упутствима је говорио: «Не идите у цркву, већ око брезе свадбу правите онако како налажу наши стари обичаји». Узгред, то је био централни моменат да се овај атаман оптужи на царском суду. 

Стотинма година после козачка свадба добила је тачан поредак. Све је почињало проводаџисањем. Обично би сват био уважени и најстарији рођак. Важило је обавезно правило: за проводаџију не узимати жену без деце јер је било уврежено веровање да младенци могу остати без деце. 

Проводаџије су у кућу невесте долазили са хлебом као странци или трговци. На преговорима (ценкању) девојка је била «роба», а младожења «купац». Ако младожења не би био по вољи кућног домаћина, проводаџијама не би понудили ни да седну и би био знак одустајања. У неким селима проводаџисање се завршавалло доношењем несрећнику лубенице или диње. Међутим, ако би младини родитељи и били за брак, они ипак не би одмах дали благослов за брак. Обичај је налагао да тргују. 

Кад би се младини родитељи коначно сложили и пристали на брак, проводачије би отишле по младожењу и његове родитеље. Док су окупљени прослављали добро обављен посао младу и младожењу би одвели у другу собу на упознавање. 

Ништа мање интересантан није био још један обред — погађање: родитељи будућег пара добоварали су се какву глобу мора да плати кривац за случај да брак буде раскинут. Овера је била сечењем руке, тј. стављањем руку на сто и сви присутни би то потврдили преклапајући све својим рукама. 

Затим се приступало «организацији свадбе» на којој су се окупљали сви рођаци будучих младенаца. На њој би испрошена девојка званично била проглашена за младу. На договорима би се прецизирало о условма и дану свадбе, где би се дефинисали најситнији детаљи и сам ток свадбе, деремонијал. Био би договорен број званица, расходи, поклони младожење невести, тј. била би решена сва економска питања свадбе. Измене након постигнутог договора нису биле могуће. У данашње време то би се сматрало предбрачним уговором.  

Дан пре свадбе пекли би се од пшеничног брашна пецива, свадбени колач и шише (малу округли хлепчићи), сипало би се вино у боце које би се печатиле житним, раженим, јечменим, овденим и просо класјем (да не би дошла нечиста сила) и везали ружичстим тракама. 

Све ове припремзе звали су «прављењем шишке» (малих хлебчића). Увек су пекли много шишки јер су их служили свима ко би био позван на свадбу и током даривања младенаца давали би их у знак захвалности на поклон. Сматрало се да што више „шишки“ " младенци поделе гостима током свадбе да ће их мање „шишки“ бости током породичног живота. (Шишка иначе значи и шишарка на руском језику).

У кући младожење пекао се велики пуњени хелб који се називао „лежењ. У средину хлеба за срећу се стављао дукат. И он је служен на крају свадбеног славља при чему су средину колача чували за младенце. То је нешто слично свадбеној торти током склапања брака у XXI века.

Козаци нису говорили „славље“ или „прослава“ свадбе. На свадби се плеше. А сва зато што је код Козака сама свадба и проводаџисање прави спектакл у коме свако зна своју улогу. Уочи свадбе код младенаца се организују вечери за младу и младожењу. У младиној кући се окупљају њене друге, а код младожење његови пријатељи. Млада, након што би своје друге повезала марамама, слала би их кући с поклонима младожењи и његовој родбини. А младожња би будућој невести слао свадбени поклон: венчаницу, ципеле и накит“ – наставља своју причу Татјана Гревцова.

На дан свадбе младожења је био у обавези да откупи младу од њене родбине. Само након тога би се младина родбина упутила у цркву за склапање брака „на небесима“.

Сведоци (кумови) би над младенцима изнад глава држали венце, док би остали стајали са упаљеним свећама. После би ново венчани три пута разменили бурме и пољубац.



Свештеник би младу и младожењу узео за руке и ти пута прове око аналогина.
После венчања на изласку из цркве младенци су морали да прођу испод исуканих и у крст постављених козачких мачева. Овај обичај је симболизовао заштиту нове породице од невоља и сиромаштва. Деверуша је од гостију узимала угашене свеће и предавала на чување породици. У случају да се деси тешка болест или порођај свеће би поново палили. Након завршеног венчања сви би попили вино и разбили чаше.

Лупање посуђа у сватовима је добар и стар обичај. Њега не треба доводити у везу са хвалисањем и врдњом, ево видите колико сам богат и колико посуђа могу да разлупам. Пре ће бити да је то симболични завршетак једног и почетак новог живота. Зато лупају чаше на крштењима, рођенданима или током лечења. Једноставније речено: „Чаше ломим – у нови живот крећем“ и сад је вема присутно веровање да се разбија на здравље каже Татјана Гревцова.

Свадбене традиције код донских козака присутне су и дан данас. Сад је обичај да се на козачким свадбама разбија након закључивања брака у кући младожење, као и на други дан венчања и током свих прослава.

Лумповање је у сваком месту различито.

Сибирски Козаци током свадбених весеља пили су из чашица које су потом разбијали о под. Оренбуршки и уралски Козаци други дан свадбе разбијају посуђе у знак прве брачне ножи и губитка „невиности“ младе.

У Уст-Доњецком и Семикаракорском делу Ростовске области приликом састанка младенаца разбијају тањире, у Хопри, Средњем и Горњем Дону другог дана свадбе на трбуху таште или свекрве вучијама или оклагијом разбијају ношу што значи да ће се «родити» младенац. Не без разлога лумпују на Дону и изговарају: «Невеста је била читава, а сад се разбила» или «Невеста сада наша, а не ваша».

Узгред, постоји једно правило које важи и дан данас. Младенци су били у обавези да заједнички помету разбијено посуђе што је био тест да ли знају да воде домаћинство и залог дугог и крепког породичног живота.

Многи етнографи сматрају да је баш на козачким свадбама настао обичај да се виче: „Горко“.

На свадбеним обредима посебан значај придаво се супротстављању горког и слатког. Све слатко је добијало еротички и љубавни смисао значајан за сватове. Не без разлога ми и до дан данас изговарамо «медени месец» о првом месецу бракаговори Татјана Гревцова и додаје да је код Козака условни сигнал да кад се пољуби млада био да гости изговарају и друге повике, на пример, да су свадбена јела «лоша»: «Масло је горко!», «Каша је неслана!», «Пиво је ужегло!», «Слама у вину!». На тај начин су гости подстицали младенце да се љубе и тако јавно исказују међусобну љубав и на тај начин провоцирали слатак супружнички живот младенаца.

Свако козачко место и село има своје свадбене традиције, а главно правило је – весеље, уважавање младенаца и црквено венчање.


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Београд домаћин велике манифестације: Први Дани Дарије Дугин у Европи

У Београду ће се 6. и 7. децембра ове године одржати први Дани Дарије Дугин у Европи, а већ сада влада велико интересовање за овај догађај.

Ранко Гојковић: Иван Чарота (1952-2024) је Србију носио у срцу
Ранко Гојковић: Иван Чарота (1952-2024) је Србију носио у срцу

Тужну, претужну поруку добих данас од поглавара Белоруске Православне Цркве Московске Патријаршије, Високопреосвећеног Митрополита Минског Господина...

2024-11-10 16:37:23

Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду
Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду

Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.

2024-10-16 11:29:02

„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда
„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда

Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.

2024-10-11 13:02:12

Како су донски Козаци бирали своје атамане?
Како су донски Козаци бирали своје атамане?

Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.

2024-10-06 17:31:50

Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?
Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?

На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.

2024-10-03 19:05:34

У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис
У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис

Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...

2024-09-30 13:04:21

Порекло козачких насеља
Порекло козачких насеља

Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».

2024-09-25 21:28:35

НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју
НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју

  Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим  пројектом од значаја за локалну...

2024-09-22 16:04:10

РТ: Документарни филм Кустурице о злочинима Кијева против Православне цркве премијерно приказан
РТ: Документарни филм Кустурице о злочинима Кијева против Православне цркве премијерно приказан

Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини

2024-09-22 00:28:19

Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»
Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»

Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?

2024-09-20 20:01:06

Ракови у вину: о заборављеним рецептима козачке кухиње на Дону
Ракови у вину: о заборављеним рецептима козачке кухиње на Дону

Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.

2024-09-14 17:53:48

Нови кабинет у Филолошкој гимназији уз подршку НИС-а
Нови кабинет у Филолошкој гимназији уз подршку НИС-а

У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.

2024-09-11 12:29:47

Бошко Козарски за портал РГО: Боље познајем свет, чвршће сам везан за Русију и имам много пријатеља
Бошко Козарски за портал РГО: Боље познајем свет, чвршће сам везан за Русију и имам много пријатеља

„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва

2024-08-26 00:32:40

У Минску освећен камен темељац за храм Светог Саве
У Минску освећен камен темељац за храм Светог Саве

У Минску је 14. августа 2024. године, на дан Изношења Часнога живототворног Крста, празник Свемилостивог Спаса...

2024-08-16 16:45:59

Макушин: Приступање БРИКС-у омогућује њеним учесницима да развијају не само економске, већ и културне везе
Макушин: Приступање БРИКС-у омогућује њеним учесницима да развијају не само економске, већ и културне везе

У Уљановску на омладинском самиту БРИКС-а присуствују представници Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке, Етиопије, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ – студенти, привредници и јавне личности.

2024-07-30 20:22:10

У ивановско село Сарајево стигле иконе – дарови из Републике Српске
У ивановско село Сарајево стигле иконе – дарови из Републике Српске

 У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...

2024-07-19 22:44:34

Почела осма сезона програма „NIS CALLING“
Почела осма сезона програма „NIS CALLING“

Више од 40 студента на пракси у НИС-у

2024-07-03 20:45:49

Бошку Козарском у Москви уручен “Кристални компас”
Бошку Козарском у Москви уручен “Кристални компас”

Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“

2024-05-30 18:42:36

У Малију је отворена конференција посвећена руско-малијском образовању
У Малију је отворена конференција посвећена руско-малијском образовању

У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.

2024-05-30 18:36:42

Проглашени победници 11. НИС олимпијаде из руског језика
Проглашени победници 11. НИС олимпијаде из руског језика

Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона

2024-05-26 14:02:51

Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство
Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство

Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...

2024-04-03 13:25:37

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: