Свако нормалан је против рата. Рат је, како су говорили паметни људи, када двојица која се познају шаљу двојицу која се не познају да пуцају један на другога. Ако је ишта из историје јасно, јасно је да у рату увијек и свуда страдају невини и "обични", који по неписаном правилу сукоб ни у ком случају нису призивали, пишу Независне новине.
"Сви идеали овог свијета не вриједе сузе једног дјетета", записао је велики Фјодор Михајлович Достојевски, један од највећих писаца у историји свијета.
Његова мисао свакако може бити примјењива и у актуелном руско-украјинском сукобу, у једном братоубилачком рату за који, опет понављамо, свако нормалан жели да се што прије оконча.
Да ли ће, међутим, брзом окончању овог сукоба допринијети то што су широм Европе дискриминисани руски и сви умјетници који имају било какве везе са Русијом, чему свједочимо посљедњих дана? Наравно да неће.
Рат је једна, дискриминација човјека на основу националности, народности и склоности ка одређеној култури, друга је крајност. Након што је Русији због актуелне ситуације у Украјини забрањено да се такмичи на пјесми "Евровизије", лавина забрана је почела.
Емиру Кустурици чешки фестивал "Фебиофест" одузео је награду фестивала "Кристијан" зато што је, као је навела дирекција фестивала, уочи напада Русије на Украјину прихватио да води Централно академско позориште руске армије.
На ову вијест Кустурица је реаговао, рекавши да он уопште није постао директор позоришта руске армије, него да је у посљедња три мјесеца разговарао о могућности режирања у овом театру те да је вијест како је он постао директор једног позоришта у свјетским медијима погрешно пренесена због сличности ријечи "директор" и "редитељ" у енглеском језику.
Наравно, у свом стилу Кустурица је прокоментарисао да се награде "Кристијан" једва и сјећа те да њено одузимање свједочи о томе како је почео "лов на вјештице". Да је сличан лов заиста почео, говори и чињеница да је градоначелник Минхена отпустио директора Минхенске филхармоније Валерија Гергијева због, као је образложио, одбијања да се дистанцира од руског напада на Украјину, што је од њега претходно тражено, док су у исто вријеме оперској диви Ани Нетребко отказани наступи широм планете.
"Политички прогон Валерија Гергијева, односно малтретирање једног од највећих живих музичких генија на планети са притиском да се он 'изјасни' у вези с питањем политике и ратова је нешто што чак ни нацисти својевремено нису себи дозвољавали. Ани Нетребко, тренутно највећој свјетској оперској примадони широм свијета отказују наступе, концерте, улоге и гостовања, а до јуче су је ковали у звијезде дословно. Притом, жена уопште не живи у Русији већ деценију и по", прокоментарисао је поменуте догађаје Арсен Чаркић, композитор, пијаниста и професор на Академији умјетности у Бањалуци, подсјећајући да су тренутно дискриминисани Евгениј Кисина, Валентина Лиситса и многи други руски умјетници.
Арсен Чаркић, фото: Независне новине
Шта је сљедеће, пита се Чаркић, прогон са позоришних и оперских репертоара Чајковског, Мусоргског, Рахмањинова?
"Сад читам то су већ урадили у Енглеској. Ућуткујемо редом онда и Достојевског, Чехова, Пушкина? Забрана учења руског језика? Укидање катедри на Филолошком факултету? Јавно спаљивање књига? Колеге ме питају да ли да скидају руски репертоар са концертних наступа! У Европи 21. вијека! Невјероватно колико брзо и лако се баш они који се бусају у прса да се боре за слободу и демократију преко ноћи претворе у најобичније диктаторе и примитивце", истиче Чаркић.
Чаркићеве сумње, заправо, већ се остварују. Загребачка филхармонија уклонила је с вечерашњег програма концерта у дворани "Ватрослав Лисински" дјела композитора Петра Иљича Чајковског, а директор Филхармоније Мирко Боцх тим поводом рекао је да ће се "на тај начин изразити солидарност с украјинским народом и умјетницима".
Под изговором да је потребно "избјећи било какав облик полемика, јер је тренутак јаке тензије", Универзитет Бикока у Милану отказао је лекције о Достојевском професора Паола Норија.
Професор Паоло Нори у видео-обраћању јавности потом је истакао да данас није кривица бити само жив, него и мртав Рус.
"Управо сам добио е-маил отказане су моје лекције на тему 'Достојевски'. Данас није само кривица бити жив Рус, крив је и мртав Рус, онај који је за живота 1849. године осуђен на смрт зато што је прочитао забрањену ствар. Оно што се дешава у Украјини је ужасно и дође ми да плачем само кад помислим на то. Ово што се дешава у Италији је смијешно", казао је професор Нори.
О овој теми за "Независне" говорио је и Душко Певуља, књижевни критичар и професор на Одсјеку за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци.
Душко Певуља, фото: Независне новине
"Оно што се тренутно дешава и што се најављује, а усмјерено је против руских глумаца и спортиста, опире се рационалном поимању и здраворазумском објашњавању, и као такво представља потпуно морално посрнуће и цивилизацијско посрнуће једног културног концепта Запада, који себе представља прогресивним и супериорним у односу на сав остали свијет. Сматрам да је ријеч о сваковрсној слабости и изразу стварне немоћи, потирању свих вриједносних начела на којима је заснована европска културна парадигма", истиче Певуља.
Он додаје да њега лично не би изненадило да и руски писци буду протјерани из лектира и школских програма западних образовних система, ако то већ није тихо и учињено, да Пушкин, Достојевски, Толстој и други не буду оклеветани као далеки претходници Путина.
"Уосталом, одмазда према руској православној култури можда је и природан одговор на два непомирљива културолошка и вриједносна концепта, јер клице сукоба коме свједочимо, прије свега ту треба и тражити, а не у политици, геополитици и геостратегији, војној утакмици и у чему све не", мишљење је Душка Певуље.
Православље као опасност за западну цивилизацију Према ријечима Душка Певуље, потребно је прочитати изјаву политичара Карла Билта од прије десетак година, па да све бјелодано буде јасно. Њему, како каже Павуља, треба захвалити за отвореност и раскривање стварних намјера Запада.
"Наиме, он је изјавио: 'Русија је током деведесетих година двадесетог вијека била боља држава него што је данас, јер је стремила демократији и западним вриједностима, а сада стреми православљу. У данашњој Русији ситуација је много гора. Путин не демонстрира приврженост међународним вриједностима, већ православним. Његова подршка Асаду у Сирији може да се објасни тиме што је Асад штитио православце у Сирији. Православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију'", стоји у наведеној изјави и како каже Душко Певуља, у овим ријечима потребно је тражити кључ за разумијевање тренутне ситуације и онога што се у сфери културе спроводи и најављује.
Модерни српски витезови, они који, поред прекопотребног јунаштва, у себи носе и исказују и другу племениту одлику витеза - чојство. То су, такви су, сви одреда, припадници 63. падобранске бригаде, те елитне јединице српске војске, која је ове године прославила 80 година од оснивања.
У Донском региону одржан је први гастро фестивал „Од Дона до Саве“, који је постао не само кулинарски, већ и културни догађај. Фестивал има за циљ да кроз националну кухињу упозна становнике региона са вековном историјом братства донских козака и српског народа.
Трибина посвећена 116. годишњици рођења команданта Ваздушно-десантних снага Русије, генерала армије и хероја Совјетског Савеза Василија Филиповича Маргелова, одржана је синоћ у препуној великој сали „Фјодор Шаљапин“ Руског дома у Београду.
Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном српском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.
Светотројични храм Подворја Руске православне цркве изграђен је тачно пре 100 година у Београду, а министар без портфеља Ненад Поповић поручио је тим поводом да тај јубилеј није само значајан у историји православног храма и духовности, већ представља и сећање на историјску сарадњу и међусобну подршку српског и руског народа у тешким временима.
Тужну, претужну поруку добих данас од поглавара Белоруске Православне Цркве Московске Патријаршије, Високопреосвећеног Митрополита Минског Господина...
Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.
Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.
Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».
.jpg)
RSS
