Бојкот једне културе: На снази дискриминација руских умјетника

Објављено: 11.03.2022.год.
фото: © Независне новине


Свако нормалан је против рата. Рат је, како су говорили паметни људи, када двојица која се познају шаљу двојицу која се не познају да пуцају један на другога. Ако је ишта из историје јасно, јасно је да у рату увијек и свуда страдају невини и "обични", који по неписаном правилу сукоб ни у ком случају нису призивали, пишу 
Независне новине.

"Сви идеали овог свијета не вриједе сузе једног дјетета", записао је велики Фјодор Михајлович Достојевски, један од највећих писаца у историји свијета.

Његова мисао свакако може бити примјењива и у актуелном руско-украјинском сукобу, у једном братоубилачком рату за који, опет понављамо, свако нормалан жели да се што прије оконча.

Да ли ће, међутим, брзом окончању овог сукоба допринијети то што су широм Европе дискриминисани руски и сви умјетници који имају било какве везе са Русијом, чему свједочимо посљедњих дана? Наравно да неће.

Рат је једна, дискриминација човјека на основу националности, народности и склоности ка одређеној култури, друга је крајност. Након што је Русији због актуелне ситуације у Украјини забрањено да се такмичи на пјесми "Евровизије", лавина забрана је почела.

Емиру Кустурици чешки фестивал "Фебиофест" одузео је награду фестивала "Кристијан" зато што је, као је навела дирекција фестивала, уочи напада Русије на Украјину прихватио да води Централно академско позориште руске армије.

На ову вијест Кустурица је реаговао, рекавши да он уопште није постао директор позоришта руске армије, него да је у посљедња три мјесеца разговарао о могућности режирања у овом театру те да је вијест како је он постао директор једног позоришта у свјетским медијима погрешно пренесена због сличности ријечи "директор" и "редитељ" у енглеском језику.

Наравно, у свом стилу Кустурица је прокоментарисао да се награде "Кристијан" једва и сјећа те да њено одузимање свједочи о томе како је почео "лов на вјештице". Да је сличан лов заиста почео, говори и чињеница да је градоначелник Минхена отпустио директора Минхенске филхармоније Валерија Гергијева због, као је образложио, одбијања да се дистанцира од руског напада на Украјину, што је од њега претходно тражено, док су у исто вријеме оперској диви Ани Нетребко отказани наступи широм планете.

"Политички прогон Валерија Гергијева, односно малтретирање једног од највећих живих музичких генија на планети са притиском да се он 'изјасни' у вези с питањем политике и ратова је нешто што чак ни нацисти својевремено нису себи дозвољавали. Ани Нетребко, тренутно највећој свјетској оперској примадони широм свијета отказују наступе, концерте, улоге и гостовања, а до јуче су је ковали у звијезде дословно. Притом, жена уопште не живи у Русији већ деценију и по", прокоментарисао је поменуте догађаје Арсен Чаркић, композитор, пијаниста и професор на Академији умјетности у Бањалуци, подсјећајући да су тренутно дискриминисани Евгениј Кисина, Валентина Лиситса и многи други руски умјетници.


Арсен Чаркић, фото: Независне новине

Шта је сљедеће, пита се Чаркић, прогон са позоришних и оперских репертоара Чајковског, Мусоргског, Рахмањинова?

"Сад читам то су већ урадили у Енглеској. Ућуткујемо редом онда и Достојевског, Чехова, Пушкина? Забрана учења руског језика? Укидање катедри на Филолошком факултету? Јавно спаљивање књига? Колеге ме питају да ли да скидају руски репертоар са концертних наступа! У Европи 21. вијека! Невјероватно колико брзо и лако се баш они који се бусају у прса да се боре за слободу и демократију преко ноћи претворе у најобичније диктаторе и примитивце", истиче Чаркић.

Чаркићеве сумње, заправо, већ се остварују. Загребачка филхармонија уклонила је с вечерашњег програма концерта у дворани "Ватрослав Лисински" дјела композитора Петра Иљича Чајковског, а директор Филхармоније Мирко Боцх тим поводом рекао је да ће се "на тај начин изразити солидарност с украјинским народом и умјетницима".

Под изговором да је потребно "избјећи било какав облик полемика, јер је тренутак јаке тензије", Универзитет Бикока у Милану отказао је лекције о Достојевском професора Паола Норија.

Професор Паоло Нори у видео-обраћању јавности потом је истакао да данас није кривица бити само жив, него и мртав Рус.

"Управо сам добио е-маил отказане су моје лекције на тему 'Достојевски'. Данас није само кривица бити жив Рус, крив је и мртав Рус, онај који је за живота 1849. године осуђен на смрт зато што је прочитао забрањену ствар. Оно што се дешава у Украјини је ужасно и дође ми да плачем само кад помислим на то. Ово што се дешава у Италији је смијешно", казао је професор Нори.

О овој теми за "Независне" говорио је и Душко Певуља, књижевни критичар и професор на Одсјеку за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци.


Душко Певуља, фото: Независне новине

"Оно што се тренутно дешава и што се најављује, а усмјерено је против руских глумаца и спортиста, опире се рационалном поимању и здраворазумском објашњавању, и као такво представља потпуно морално посрнуће и цивилизацијско посрнуће једног културног концепта Запада, који себе представља прогресивним и супериорним у односу на сав остали свијет. Сматрам да је ријеч о сваковрсној слабости и изразу стварне немоћи, потирању свих вриједносних начела на којима је заснована европска културна парадигма", истиче Певуља.

Он додаје да њега лично не би изненадило да и руски писци буду протјерани из лектира и школских програма западних образовних система, ако то већ није тихо и учињено, да Пушкин, Достојевски, Толстој и други не буду оклеветани као далеки претходници Путина.

"Уосталом, одмазда према руској православној култури можда је и природан одговор на два непомирљива културолошка и вриједносна концепта, јер клице сукоба коме свједочимо, прије свега ту треба и тражити, а не у политици, геополитици и геостратегији, војној утакмици и у чему све не", мишљење је Душка Певуље.

Православље као опасност за западну цивилизацију

Према ријечима Душка Певуље, потребно је прочитати изјаву политичара Карла Билта од прије десетак година, па да све бјелодано буде јасно. Њему, како каже Павуља, треба захвалити за отвореност и раскривање стварних намјера Запада.

"Наиме, он је изјавио: 'Русија је током деведесетих година двадесетог вијека била боља држава него што је данас, јер је стремила демократији и западним вриједностима, а сада стреми православљу. У данашњој Русији ситуација је много гора. Путин не демонстрира приврженост међународним вриједностима, већ православним. Његова подршка Асаду у Сирији може да се објасни тиме што је Асад штитио православце у Сирији. Православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију'", стоји у наведеној изјави и како каже Душко Певуља, у овим ријечима потребно је тражити кључ за разумијевање тренутне ситуације и онога што се у сфери културе спроводи и најављује.

Аутор: Милан Ракуљ, Независне новине

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

РТ: Украјина победила на Евровизији, Зеленски се нада да ће „једног дана” домаћин бити Мариупољ

„Молим све вас, помозите Украјини, Мариупољу. Помозите Азовстаљу, одмах“, рекао је на бини фронтмен групе...

РТ: Немачко-руски музеј Другог светског рата променио назив
РТ: Немачко-руски музеј Другог светског рата променио назив

Директор Музеја назвао је руску војну операцију у Украјини „дубоком прекретницом“

2022-05-07 15:41:58

РТ: Финска запленила слике и скулптуре из Ермитажа и других руских музеја
РТ: Финска запленила слике и скулптуре из Ермитажа и других руских музеја

Финска неће моћи да избегне одговорност када је реч о враћању слика и скулптура вредних 46...

2022-04-07 16:51:25

Бојкот једне културе: На снази дискриминација руских умјетника
Бојкот једне културе: На снази дискриминација руских умјетника

Свако нормалан је против рата. Рат је, како су говорили паметни људи, када двојица која се...

2022-03-11 09:03:08

У Москви одржана премијера документарног филма о блискости Руса и Срба
У Москви одржана премијера документарног филма о блискости Руса и Срба

Москва је 3. марта била домаћин затворене пројекције документарног филма Алексеја Бондаренка и Елене Алферове „Сродство...

2022-03-04 08:43:39

НИС донирао средства  „Атељеу 212“ за побољшање енергетске ефикасности
НИС донирао средства „Атељеу 212“ за побољшање енергетске ефикасности

Подршка култури и еколошким пројектима

2022-02-22 20:45:48

Седам најнаграђиванијих руских филмова
Седам најнаграђиванијих руских филмова

Сазнајте који су фестивалски хитови из Совјетског Савеза и Русије подигли огромну прашину и ушли у светску историју кинематографије.

2022-02-06 08:13:12

На Валданосу поред Улциња пронађени остаци средњовјековног православног храма
На Валданосу поред Улциња пронађени остаци средњовјековног православног храма

Вољом Божијом а трагом писменог и усменог предања, на празник Часних верига Св.апостола Петра, 29.01. текућег...

2022-01-29 19:22:38

Руски космонаути са Међународне космичке станице честитали Новом Саду и грађанима титулу европске престонице културе
Руски космонаути са Међународне космичке станице честитали Новом Саду и грађанима титулу европске престонице културе

Руски космонаути Антон Шкаплеров и Пјотр Дубров са Међународне космичке станице честитали су граду Новом Саду...

2022-01-14 17:06:39

„Једина Српска“ - Београдски синдикат и Даница Црногочевић
„Једина Српска“ - Београдски синдикат и Даница Црногочевић

Нова песма коју Београдски синдикат изводи са певачицом Даницом Црногорчевић посвећена је 30. годишњици оснивања Републике Српске која се обележава 09. јануара

2022-01-08 18:46:27

РТ: За сада „нема планова“ за измештање Лењиновог маузолеја - Кремљ
РТ: За сада „нема планова“ за измештање Лењиновог маузолеја - Кремљ

Нема назнака да ће се питање Лењиновог маузолеја ускоро решити пошто Кремљ наводи да има хитнијих питања

2021-12-28 11:21:34

У Србији обележено 130 година од рођења писца и драматурга М. А. Булгакова
У Србији обележено 130 година од рођења писца и драматурга М. А. Булгакова

Поводом 130 година од рођења писца и драматурга М. А. Булгакова Аутономна некомерцијална организација допунског професионалног...

2021-12-25 17:28:56

Руски језик, култура и образовање доприносе развоју друштва: У Србији одржан „Форум дипломаца руских и совјетских педагошких универзитета”
Руски језик, култура и образовање доприносе развоју друштва: У Србији одржан „Форум дипломаца руских и совјетских педагошких универзитета”

Фондација за подршку хуманитарних и образовних иницијатива „Сарадња“ (Русија, Москва), уз подршку Министарства просвете Руске Федерације,...

2021-12-24 10:45:50

Фаина Савенкова: „Бог је створио свет да живимо у миру, а не да ратујемо“
Фаина Савенкова: „Бог је створио свет да живимо у миру, а не да ратујемо“

На нашој малој планети деца свакодневно гину због војних операција. Сирија, Авганистан, Донбас, други делови света......

2021-12-12 14:25:14

Пиротска гимназија домаћин промоције уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“
Пиротска гимназија домаћин промоције уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“

Окупљеним ученицима, професорима и гостима Гимназије у Пироту представљен је нови, савремени уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“, први ове врсте у нашој земљи, који је издао Центар Руског географског друштва у Србији, уз подршку компаније НИС.

2021-12-09 18:51:31

Музичари у Венецуели оборили Гинисов рекорд свирајући „Српско-руски марш“
Музичари у Венецуели оборили Гинисов рекорд свирајући „Српско-руски марш“

Венецуеланска национална организација омладинских и дечјих оркестара „Систем“, поставила је нови Гинисов рекорд за највећи оркестар на свету

2021-11-21 09:39:08

На Филолошком факултету у Београду промовисан уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“
На Филолошком факултету у Београду промовисан уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“

Савремени уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“, први те врсте у Србији, намењен брзом савладавању...

2021-11-19 08:18:03

У Београду откривена биста Александра Невског
У Београду откривена биста Александра Невског

У порти цркве Александра Невског на Дорћолу откривена је биста великом руском кнезу, војсковођи и светитељу.

2021-11-18 13:30:30

Седам векова од смрти Светог краља Милутина, једног од најмоћнијих српских владара у средњем веку
Седам векова од смрти Светог краља Милутина, једног од најмоћнијих српских владара у средњем веку

Српска православна црква данас обележава 700 година од смрти Светог српског краља Милутина. Преминуо је 29. октобра по старом, односно 12. новембра по новом календару 1321. године.

2021-11-13 10:11:43

Фестивалско признање за филм „Ратне приче са Кошара“
Фестивалско признање за филм „Ратне приче са Кошара“

Документарно-играни филм „Ратне приче са Кошара“ добио је специјално признање на међународном филмском фестивалу „Свети Владимир“ у Севастопољу које је данас у Руском дому уручено ауторки Слађани Зарић.

2021-11-11 21:11:49

Озваничена сарадња града Крагујевца и Руског дома у Београду
Озваничена сарадња града Крагујевца и Руског дома у Београду

Kонвенцијом коју су потписали градоначелник Никола Дашић и директор Руског центра за науку и културу Јевгениј...

2021-11-11 08:38:42

Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ представљен на Филозофском факултету у Новом Саду
Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ представљен на Филозофском факултету у Новом Саду

На Филозофском факултету у Новом Саду одржана је промоција уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“,...

2021-11-10 07:59:24

Задужбина митрополита Амфилохија
Задужбина митрополита Амфилохија

Представљено идејно рјешење његове завјетне библиотеке

2021-11-07 09:40:59

У Москви завршен месец српске културе
У Москви завршен месец српске културе

У Библиотеци стране књижевности у Москви завршен је месец српске културе. Публици је представљена изложба о...

2021-11-02 09:13:56

Која уметничка дела и културна добра су нацисти опљачкали у СССР-у и однели у Немачку
Која уметничка дела и културна добра су нацисти опљачкали у СССР-у и однели у Немачку

СС „кунст батаљони“ пошли су у пљачку у првим сатима напада на СССР. За време Другог светског рата у Немачку је однето више од милион предмета из музеја и библиотека у Совјетском Савезу. Многи још увек нису враћени у земљу, ако нису и заувек изгубљени. Ово је само мали део тог блага.

2021-10-31 08:35:17

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк