Повратак генерала – 145. годишњица доласка руских добровољаца у Србију

Објављено: 23.09.2021.год.

24. септембра, 08:00 - 15. октобра, 17:00


У историји Русије XIX век је био доба културног, политичког и духовног успона. Руска држава је елиминисала последње центре робовласништва и хајдучије на Кавказу и у средњој Азији, јачајући своје границе и приближавајући цивилизацију народима Истока. Муњевите акције мањиh група добро припремљених и обучених пешадинаца, Козака на коњима и пољске артиљерије били су главни облик ратовања руске војске у овим крајевима.  Михаил Григоријевич Черњајев, који је тада имао велико борбено искуство, успео је да искористи ову тактику 1865. године да заузме град Ташкент, чије је становништво у то време бројало око 100 хиљада људи. Черњајев убрзо је опозван из Туркестана и био је у резерви све до пензионисања 1875. године. У периоду 1873–1876, М. Г. Черњајев је у Санкт Петербургу издавао новине Русский мир, које су истицале националне ставове супротне опрезном реформистичком правцу владе по питању унутрашње и спољне политике. У томе је био близак групи московских словенофила који су били окупљени око И. С. Аксакова. Када је у лето 1875. у Херцеговини избио устанак православног српског становништва против турских власти, Русский мир је био први лист у главном граду који је посебну пажњу посветио овом догађају. Пораст грађанске свести и жеља руског друштва да предузме независне кораке, диктиране националним осећањима ван контроле државе, уплашили су владу Русије. Упркос директној царској забрани Черњајев је отишао у Београд, у који је стигао у априлу 1876. године. Ратни планови свели су се на главну идеју – снагама Тимочко-моравске војске изненадним нападом поразити Турке, ударивши у правцу Ниша. М. Г. Черњајев је пристао да ступи у српску службу 12. маја 1876. без икакве дозволе цара. Моравска групација Черњајева бројала 50 хиљада људи, источна групација Лешјанина 25 хиљада, западна групација Алимпића 20 хиљада, а ибарска војска Заха 24 хиљаде људи. Насупрот њима била је турска војска, у којој се налазило 20 хиљада башибозлука, 25 хиљада резервиста и 133 хиљаде редовних војника.

Избијање непријатељстава је показало да је било готово немогуће поновити успехе средњоазијске акције. Регуларна турска војска је била много боље припремљена од кокандске војске, а борбени квалитети башибозлука су били нешто инфериорнији од српске народне армије која је представљала милицију. Војну и санитарну помоћ Србима су пружали поједини припадници бројних европских народа. Међутим, велика већина добровољаца је дошла из Русије. До краја јула 1876. у Србију су стигле вође војног добровољства, пензионисани професионални официри, међу којима су, поред 48-годишњег Черњајева, били 34-годишњи Н. А. Кирејев (погинуо 18. јула 1876) и 36-годишњи Н. Н. Рајевски (погинуо 20. августа 1876). Повећана подршка јавности добровољачком покрету довела је до тога да је цар Александар II дозволио официрима да дају привремене оставке како би учествовали у добровољачком покрету. Словенски комитети су укупно послали 4.303 лица из Русије у Србију, али ова цифра не укључује неколико стотина оних који су сами стигли. М.Г.Черњајев је у јавном извештају о утрошеним средствима написао да је октобром под његовом командом остало 2.446 добровољаца: 640 официра и 1.806 подофицира и војника са искуством у војној служби. У истом извештају, Черњајев је објаснио да је један број добровољаца био изван његове команде у Ибарској и Дринској војсци. Да бисмо разумели значење ових бројки, наводимо да је према Војним шематизмима Кнежевине Србије 1876. године редовна српска војска шест месеци пре рата имала само 317 официра, од којих је пет било пуковника, 12 потпуковника, 20 мајора.

У тешким условима, јесени 1876, Черњајев је инсистирао да је дошло време за званичну интервенцију оружаних снага Русије, које би могле да искористе концентрацију снага турске војске на западу и убрзано се пробију до престонице Порте, кроз планинске превоје на Балкану, чиме би се избегао будући неизбежан тежак и крвав рат. Турска војска у Ђунису са надмоћнијим снагама је успела да победи здружене снаге српске војске и руских добровољаца 17. (29) октобра 1878. године. Колосални губици међу добровољцима, губитак стратешке тачке одбране и пад војног духа у армији су приморали Черњајева да кнезу Милану пошаље у Београд хитан телеграм у којем се наводи да ће без хитног примирја Србија бити осуђена на пропаст. Следећег дана, Русија је започела делимичну мобилизацију војске, поставила ултиматум османској влади да ургентно закључи примирје и повуче турске трупе са предратне територије кнежевине Србије. Дана 20. октобра (1. новембра)  1876. ступило је на снагу примирје. Черњајев је предао команду српском официру и отишао за Београд. Интервенција званичне Русије је имала своју цену. Непослушни генерал је био принуђен да хитно напусти Србију. Генерал Черњајев је морао да сносе консеквенце своје непослушности: дуго није добио царску дозволу за повратак у Русију, био је држан по страни од борбених операција на Балкану током руско-турског рата и био му је изричито забрањен повратак у Србију на почетку другог српско-турског рата. Последњи добровољци су напустили Србију до краја фебруара 1877.

Сећање на тешке дане војне сарадње је било замрачено међусобним пребацивањима и оговарањима руских добровољаца и српских официра. Међутим, његови саборци у Русији и Србији сећали су се генерала по добру. Друштво „бивших руских добровољаца из остатака борбених одреда светог рата 1876. године за ослобођење Србије“ окупљало се на свечаним парастосима у Русији све до 1914. Искра борбе која се распламсала у лето 1876. није замрла и настављена је у руско-турском рату 1877–1878., чији је један од резултата било међународно признање независности Србије. Османска застава, која је у јуну 1876. збачена са Калемегдана, од тада се више никада није уздигла на зидовима Београдске тврђаве.

Изложба представља скенове докумената из личне архиве М. Г.Черњајева, која се чува у Одељењу писаних извора Државног историјског музеја у Москви (ГИМ). Скенови важних илустрација (фотографије, карте и литографије) такође су из овог музеја. Изложбу допуњују илустрације из приватне збирке руске штампе (ЧС), чији се примерци могу видети у оригиналу и у облику скенова. Приликом излагања коришћен је стари календар, осим за одређене важније догађаје, код којих су наведени датуми према старом (и према новом) календару.

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у ће бити обновљен по наређењу председника Путина

Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у биће обновљен по наредби председника Владимира Путина, рекао је за РИА...

Патријархова топ-листа за „Радио 202“ - Боб Дилан, Партибрејкерси...
Патријархова топ-листа за „Радио 202“ - Боб Дилан, Партибрејкерси...

Најмлађи члан породице Радио Београда – Радио 202 ових дана прославља 53 године од оснивања. Рођенданска честитка стигла је и од Његове светости патријарха српског господина Порфирија, који ће и учествовати у једној несвакидашњој емисији.

2022-07-05 18:27:04

НИС-ова подршка еколошким пројектима у оквиру програма „Заједници заједно“
НИС-ова подршка еколошким пројектима у оквиру програма „Заједници заједно“

Поставке Народног музеја Зрењанин добиле нови сјај

2022-06-30 16:25:53

Откривање спомен-бисте руском цару Петру Великом у Сремским Карловцима
Откривање спомен-бисте руском цару Петру Великом у Сремским Карловцима

Један од најмоћнијих и најутицајнијих владара модерне европске историје Петар I Алексејевич Романов – Петар Велики...

2022-06-25 11:21:54

Пошта Србије у сарадњи са Руским домом објавила и представила јавности специјално издање поштанских марака „350 година од рођења Петра Великог”
Пошта Србије у сарадњи са Руским домом објавила и представила јавности специјално издање поштанских марака „350 година од рођења Петра Великог”

Пошта Србије је у сарадњи са Руским домом у Београду објавила и представила јавности специјално издање пригодних...

2022-06-10 16:54:45

РТ: Украјина забранила „Рат и мир“ Лава Толстоја
РТ: Украјина забранила „Рат и мир“ Лава Толстоја

Кијев наводи да Толстојево ремек дело „велича“ руску војску

2022-06-08 07:12:42

Радуновић: „Олуја“ је филм и за будуће генерације
Радуновић: „Олуја“ је филм и за будуће генерације

Филм „Олуја“, о погрому Срба из Хрватске, чије се последње сцене снимају на планини Тари, добар...

2022-05-29 13:40:37

Проглашени победници НИС олимпијаде знања из руског језика
Проглашени победници НИС олимпијаде знања из руског језика

У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале девете НИС олимпијаде знања из...

2022-05-29 10:41:34

РТ: Украјина победила на Евровизији, Зеленски се нада да ће „једног дана” домаћин бити Мариупољ
РТ: Украјина победила на Евровизији, Зеленски се нада да ће „једног дана” домаћин бити Мариупољ

„Молим све вас, помозите Украјини, Мариупољу. Помозите Азовстаљу, одмах“, рекао је на бини фронтмен групе...

2022-05-15 08:37:43

РТ: Немачко-руски музеј Другог светског рата променио назив
РТ: Немачко-руски музеј Другог светског рата променио назив

Директор Музеја назвао је руску војну операцију у Украјини „дубоком прекретницом“

2022-05-07 15:41:58

РТ: Финска запленила слике и скулптуре из Ермитажа и других руских музеја
РТ: Финска запленила слике и скулптуре из Ермитажа и других руских музеја

Финска неће моћи да избегне одговорност када је реч о враћању слика и скулптура вредних 46...

2022-04-07 16:51:25

Бојкот једне културе: На снази дискриминација руских умјетника
Бојкот једне културе: На снази дискриминација руских умјетника

Свако нормалан је против рата. Рат је, како су говорили паметни људи, када двојица која се...

2022-03-11 09:03:08

У Москви одржана премијера документарног филма о блискости Руса и Срба
У Москви одржана премијера документарног филма о блискости Руса и Срба

Москва је 3. марта била домаћин затворене пројекције документарног филма Алексеја Бондаренка и Елене Алферове „Сродство...

2022-03-04 08:43:39

НИС донирао средства  „Атељеу 212“ за побољшање енергетске ефикасности
НИС донирао средства „Атељеу 212“ за побољшање енергетске ефикасности

Подршка култури и еколошким пројектима

2022-02-22 20:45:48

Седам најнаграђиванијих руских филмова
Седам најнаграђиванијих руских филмова

Сазнајте који су фестивалски хитови из Совјетског Савеза и Русије подигли огромну прашину и ушли у светску историју кинематографије.

2022-02-06 08:13:12

На Валданосу поред Улциња пронађени остаци средњовјековног православног храма
На Валданосу поред Улциња пронађени остаци средњовјековног православног храма

Вољом Божијом а трагом писменог и усменог предања, на празник Часних верига Св.апостола Петра, 29.01. текућег...

2022-01-29 19:22:38

Руски космонаути са Међународне космичке станице честитали Новом Саду и грађанима титулу европске престонице културе
Руски космонаути са Међународне космичке станице честитали Новом Саду и грађанима титулу европске престонице културе

Руски космонаути Антон Шкаплеров и Пјотр Дубров са Међународне космичке станице честитали су граду Новом Саду...

2022-01-14 17:06:39

„Једина Српска“ - Београдски синдикат и Даница Црногочевић
„Једина Српска“ - Београдски синдикат и Даница Црногочевић

Нова песма коју Београдски синдикат изводи са певачицом Даницом Црногорчевић посвећена је 30. годишњици оснивања Републике Српске која се обележава 09. јануара

2022-01-08 18:46:27

РТ: За сада „нема планова“ за измештање Лењиновог маузолеја - Кремљ
РТ: За сада „нема планова“ за измештање Лењиновог маузолеја - Кремљ

Нема назнака да ће се питање Лењиновог маузолеја ускоро решити пошто Кремљ наводи да има хитнијих питања

2021-12-28 11:21:34

У Србији обележено 130 година од рођења писца и драматурга М. А. Булгакова
У Србији обележено 130 година од рођења писца и драматурга М. А. Булгакова

Поводом 130 година од рођења писца и драматурга М. А. Булгакова Аутономна некомерцијална организација допунског професионалног...

2021-12-25 17:28:56

Руски језик, култура и образовање доприносе развоју друштва: У Србији одржан „Форум дипломаца руских и совјетских педагошких универзитета”
Руски језик, култура и образовање доприносе развоју друштва: У Србији одржан „Форум дипломаца руских и совјетских педагошких универзитета”

Фондација за подршку хуманитарних и образовних иницијатива „Сарадња“ (Русија, Москва), уз подршку Министарства просвете Руске Федерације,...

2021-12-24 10:45:50

Фаина Савенкова: „Бог је створио свет да живимо у миру, а не да ратујемо“
Фаина Савенкова: „Бог је створио свет да живимо у миру, а не да ратујемо“

На нашој малој планети деца свакодневно гину због војних операција. Сирија, Авганистан, Донбас, други делови света......

2021-12-12 14:25:14

Пиротска гимназија домаћин промоције уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“
Пиротска гимназија домаћин промоције уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“

Окупљеним ученицима, професорима и гостима Гимназије у Пироту представљен је нови, савремени уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“, први ове врсте у нашој земљи, који је издао Центар Руског географског друштва у Србији, уз подршку компаније НИС.

2021-12-09 18:51:31

Музичари у Венецуели оборили Гинисов рекорд свирајући „Српско-руски марш“
Музичари у Венецуели оборили Гинисов рекорд свирајући „Српско-руски марш“

Венецуеланска национална организација омладинских и дечјих оркестара „Систем“, поставила је нови Гинисов рекорд за највећи оркестар на свету

2021-11-21 09:39:08

На Филолошком факултету у Београду промовисан уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“
На Филолошком факултету у Београду промовисан уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“

Савремени уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“, први те врсте у Србији, намењен брзом савладавању...

2021-11-19 08:18:03

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк