Немачке трупе су 8. септембра 1941. године заузеле град Шлиселбург и самим тим су на копну затворили обруч око Лењинграда. Једина нит која је спајала други по значају град СССР-а са слободном совјетском територијом био је правац дуж Ладошког језера који је остао запамћен као „Пут живота“, пише Russia beyond.
Лењинград је провео 872 дана под опсадом немачких, финских, шпанских и италијанских трупа, очајнички покушавајући да опстане. Између 650.000 и милион и по становника града је изгубило живот услед хладноће, артиљеријске паљбе, ваздушних напада и нарочито глади.
Копнена комуникација са слободном совјетском територијом обновљена је за време офанзиве „Искра“ у јануару 1943. године, када су совјетске трупе ослободиле Шлиселбург. Годину дана касније Црвена армија је извела операцију „Јануарски гром“ и одбацила непријатеља 100 километара од Лењинграда. Тако је ликвидирана опсада која је трајала 872 дана.
1. Б. Угаров. „Лењинграђанка, 1941.“
Борис Угаров/Државни руски музеј, 1961.
2. В. Кучумов. „Испред Марсовог поља, 1942.“
3. Иља Глазунов. „Сећања из детињства. Лењинградска опсада“
4. В. Кучумов. „Обала неве испред Зимског дворца, 1942.“
5. П. Белоусов. „Из опсадног дневника“
Петар Белоусов
6. К. Рудаков. „Мајка. Опсада“
7. С. Боим. „Ладога – пут живота“
8. Н. Цицин, „Опсадни хлеб“
Никита Цицин, 1987.
9. Иља Глазунов. „Глад“
10. Л. Кривицки. „Опсада. Говори Лењинград“
Леонид Кривицки, 1967.
11. С. Боим. „Крстарица ’Киров’ отвара паљбу“
Соломон Боим, 1944.
12. Ј. Непринцев. „Опсада, 1943.“
Јуриј Непринцев, 1943.
13. А. Харшак. „Зашто?“
Александар Харшак
14. В. Серов, И. Серебрјаниј, А. Казанцев. „Опсада Лењинграда – пробој, 1943.“
15. А. Пахомов. „Ватромет 27. јануара 1944.“
Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.
Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.
2024-10-06 17:31:50
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
2024-10-03 19:05:34
.jpg)
Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...
2024-09-30 13:04:21
Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».
2024-09-25 21:28:35
Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим пројектом од значаја за локалну...
2024-09-22 16:04:10
Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини
2024-09-22 00:28:19
Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?
2024-09-20 20:01:06
Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.
2024-09-14 17:53:48
У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.
2024-09-11 12:29:47
„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва
2024-08-26 00:32:40
У Минску је 14. августа 2024. године, на дан Изношења Часнога живототворног Крста, празник Свемилостивог Спаса...
2024-08-16 16:45:59
У Уљановску на омладинском самиту БРИКС-а присуствују представници Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке, Етиопије, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ – студенти, привредници и јавне личности.
2024-07-30 20:22:10
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
2024-07-19 22:44:34
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
RSS
