Булгаков је један од најзагонетнијих и најкомичнијих руских писаца. Имао је буран и тежак живот, и доста непријатности са цензуром и совјетским системом. Све се то одразило у његовим сјајним делима од којих су поједина објављена тек после његове смрти, пише Russia beyond.
1. „Бела гарда” ("Белая гвардия")
Сергеј Снешкин/„Нон-стоп продакшн“, 2012.
Први Булгаковљев роман је прича о граду Кијеву који је некада био део Руске империје, а сада се после бољшевичке револуције у Русији нашао у вртлогу Грађанског рата. Радња се одвија 1918. године. Бољшевици још нису заузели град и у њему се стекло мноштво царских официра и племића. То је прича о породици Турбин захваћеној бурним политичким догађајима. Њихова кућа је последње уточиште некадашњег живота које је рат уништио. Њима још увек долазе гости и пију чај али се свет променио и људи сада различито реагују на нове околности: једни постају издајници, други бегунци, док ће се поједини радије борити на живот и смрт.
Ово је полубиографски роман. Чланови породице Михаила Булгакова су послужили за прототипе ликова у делу, а кућа у којој живе Турбини очигледно личи на Булгаковљеву кућу у Кијеву.
„Бела гарда“ је објављена 1925, а исте године је Булгаков написао и драму по овом роману. „Дани Турбиних“ – тако се зове његова драма која је данас једна од најчешће постављаних на сцене у позориштима Русије и изван ње. У драми фигурирају и антибољшевички официри, али је сам Стаљин волео овај комад и неколико пута га је гледао у позоришту.
2. „Белешке младог лекара” („Записки юного врача“)
Алекс Хардкасл/Big Talk Productions, 2012.
Млади лекар долази да ради у забачено село. Још је неискусан али је принуђен да извршава врло сложене задатке: ампутације, трахеотомију и порођаје у којима је потребно окренути дете у мајчиној утроби. Књига је постала још популарнија откако је 2013. године екранизована у серији са Данијелом Радклифом у главној улози.
Ради се заправо о зборнику полуаутобиграфских прича јер је и сам Булгаков годинама радио као лекар. По завршетку медицинског факултета на Кијевском универзитету он је био војни лекар у Првом светском рату, а затим је упућен у мало село Смоленског краја.
У циклус „Белешке младог лекара“ није ушла његова популарна прича „Морфијум“, али се она често третира као део овог циклуса. Млади лекар проналази дневник свог друга који је постао зависник од морфијума. И ово је полуаутобиографски мотив из Булгаковљевог живота. Он је и сам једно време био зависник од морфијума.
3. „Псеће срце” („Собачье сердце“)
Владимир Бортко/„Ленфильм“,1988.
У сам освит нове совјетске државе, генијални московски хирург, професор Преображенски (за кога је као прототип, наводно, послужио Булгаковљев ујак), врши научни експеримент. Ухватио је пса луталицу и пресадио у њега део људског мозга и тестисе. Услед тога пас убрзо после тога поприма људски лик, али постаје пијаница и протува, мада се одлично уклапа у ново совјетско друштво. Булгаков се подсмева чињеници да су недовољно образовани људи некадашњег „нижег сталежа“ сада одједном постали владајућа класа.
Роман је написан 1925. године. Рукопис су конфисковали органи државне безбедности. Током 1960-их је књига распрострањена у круговима совјетске интелигенције у виду самосталних издања и изазвала је врло бурну реакцију. „Псеће срце“ се у званичној штампи појавило тек после перестројке 1987. године.
Ова прича је невероватно популарна у Русији, нарочито захваљујући сјајној екранизацији на великом екрану, и постала је „вирусна“ јер су многи цитати из ње постали афоризми (на пример, „расуло није у клозетима него у главама“).
4. „Позоришни роман“ (односно „Белешке покојника“) („Театральный роман“ („Записки покойника“))
Олег Бабицки, Јуриј Гољдин/„Центр телевизионного искусства“, 2002.
Московски писац и драматург позива читаоца да завири иза завесе московског позоришног и књижевног живота током 1930-их. Булгаков се обратио многим установама са предлогом да објаве ово дело или га поставе на сцену, али цензура ништа од тога није одобрила.
И ово је Булгаковљево полуаутобиографско дело. Током 1920-их он се преселио у Москву и после извесног времена почео да ради као драматург и позоришни редитељ. Неколико његових драма су доживеле огроман успех у московским позориштима, али је, са друге стране, многе од њих совјетска цензура забранила. Званична критика је оптуживала Булгакова за антисовјетске ставове због чега је он патио. Немајући могућност да слободно ради, често је западао у финансијске проблеме.
У „Позоришном роману“ писац се подсмева ексцентричним ауторима и редитељима и многобројним чиновницима који су интегрисани у позоришни процес. Булгаков мало преувеличава оно што је сам доживео, али да би избегао опасност он пише да су сви догађаји измишљени.
5. „Мајстор и Маргарита“ („Мастер и Маргарита“)
Владимир Бортко/„Ленфильм“, „Централ Партнершип“, 2005.
Два совјетска писца се шетају кроз центар Москве и наилазе на непознатог човека, највероватније странца. Испоставило се да је њихов интелигентни сабеседник сам ђаво. По његовом доласку у Москви су почеле да се дешавају невероватно чудне и загонетне ствари. Он се понаша тако као да хоће да поучи људе и скрене им пажњу на морал и истину.
Мајстор пише роман о Исусу из Назарета и Понтију Пилату. Главе његовог романа су укомпоноване у радњу као метароман. У новој антирелигиозној совјетској држави Мајсторово дело се критикује и забрањује се његово објављивање, а сам аутор постаје због тога душевни болесник и завршава у психијатријској болници. Вољена Маргарита жели да га спасе и због тога склапа уговор са ђаволом...
Ово је несумњиво најпознатији роман Михаила Булгакова и књига са „највише ђаволских појава“ у целој руској књижевности. Аутор је радио на роману од краја 1920-их све до смрти 1940. године. Роман се појавио у совјетском издању тек 1966. са многим изменама које је унела цензура. Како истичу стручњаци, ово дело садржи мноштво биографских мотива и реминисценција. Необично је да је Булгаковљева жена Јелена сарађивала са КГБ-ом (она се на то могла одлучити како би спасла мужа од затвора). Знајући за то, он је у књизи приказао склапање уговора са ђаволом, оправдавајући тај потез узвишеном мисијом – спасавањем вољене особе.
Russia beyond
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
.jpg)
Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...
2024-09-30 13:04:21
Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».
2024-09-25 21:28:35
Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим пројектом од значаја за локалну...
2024-09-22 16:04:10
Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини
2024-09-22 00:28:19
Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?
2024-09-20 20:01:06
Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.
2024-09-14 17:53:48
У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.
2024-09-11 12:29:47
„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва
2024-08-26 00:32:40
У Минску је 14. августа 2024. године, на дан Изношења Часнога живототворног Крста, празник Свемилостивог Спаса...
2024-08-16 16:45:59
У Уљановску на омладинском самиту БРИКС-а присуствују представници Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке, Етиопије, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ – студенти, привредници и јавне личности.
2024-07-30 20:22:10
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
2024-07-19 22:44:34
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
RSS
