Интервју са писцом Александром Конторивичем и једанаестогодишњом Фаином Савенковом, најмлађим чланом Савеза писаца Луганске Народне Републике
Како и зашто сте почели да пишете са Фаином Савенковом?
Упознали смо је 2019. године - у Доњецку. На првом фестивалу „Звезде над Донбасом“. Седели смо заједно за једним столом у трпезарији и тамо почели да разговарамо. Од речи до речи ... и тако је кренуло. Дакле, када се поставило питање о писању збирке прича по резултатима првог фестивала, питање са коаутором ми је било очигледно.
Али ви и она сте потпуно различити аутори. Пише кратке есеје и позоришне представе - а ви, борбена фантастика ...
Дакле, све је ново и рођено је на споју различитих праваца! Тада нисмо имали задатак да опишемо војне операције - без нас има довољно искусних аутора. Идеја је била да се напише апсолутно мирна ствар - љубазна, али не и слатка. Тако је настала прича „Наставници и ученици“. О обичним дечацима - и о необичним мачкама. И изашла је потпуно неочекивано - за све. Ако је већина осталих прича у збирци критикована (углавном због злобе и штетности, због недостатка стварних разлога за објективну критику), онда су се на овом делу пакосни критичари некако „спустили“ - није било аргумената.
Рећи ћу још - ова прича послужила је, да тако кажем, као пролог. И сада Фаина и ја већ пишемо прави роман заснован на овом материјалу. То ће рећи наставак наше приче. Више од половине је већ написано. Радни наслов - „Стајање иза рамена“.
Зашто такво име?
Дакле, за сваку особу, ако се окренемо древним легендама, неко стоји. То могу бити не само рођаци и пријатељи, можда чак и потпуно различити ентитети ... Постоје добре силе, постоје и друге ... Роман говори о овоме - о вечитој борби добра и зла. И о онима који стоје на обе стране ове борбе.
Да ли вам је тешко писати заједно?
Нимало. Савршено се допуњавамо.
А ко је вођа, ако могу тако да кажем?
Прво, слажемо се око тога ко шта пише. У ком кључу - свако бира сам. Размењујемо делове текста, затим готове епизоде, нагађамо и разговарамо о даљем развоју догађаја. Понекад је потребно написати уметке за повезивање - то обично радим ја. Прошле године сам на фестивалу „Звезде над Донбасом“ наглас прочитао фрагмент наше приче - нико није ни приметио да су овај фрагмент написала двоје различитих људи.
Имате педесет година разлике у годинама! Да ли се меша у рад?
Нимало. Са Фаином комуницирам на потпуно исти начин као и са било којим могућим коаутором, не узимајући у обзир старост. И она све савршено разуме.
Али она свет види сасвим другачије од вас.
То је добро! Корисно је за све нас да на овај начин сагледамо шта се дешава. И ево тако изврсне прилике. И врло је добро што јесте!
Да ли ваши заједнички планови имају неки могући наставак или је све усредсређено само на романсу која је сада на чекању?
Већ постоји пројекат за ново дело. А за нову збирку прича на крају фестивала 2020. већ смо написали још једну причу. Они који су је већ прочитали, у почетку нису ни знали како да реагују на њу - испале су различите ствари.
А чија је идеја за нови роман?
Фаинина потпуно. Желим да кажем да врло дуго нисам видео тако потпуну синопсису. Завршавамо први роман и прелазимо на следећи. Фаина Савенкова
Да ли је тачно да пишете свој први роман? Ви сте драмски писац, пишете кратке есеје и приче, зашто вас је привукло да напишете роман? Такође фантастично, али у сарадњи са тако познатим аутором?
- Сама прича се чинила занимљивом, али у причи је једноставно немогуће открити неке детаље или развој даље радње. Када смо, после фестивала "Звезде над Донбасом", учесницима понудили да напишу причу, Александар Конторович и ја смо одлучили да ћемо дефинитивно писати о мачкама и покушати да не дирамо у рат. И, знате, испало је врло тешко. Али успели смо. Већ тада је Александар Конторович рекао да би ова прича могла да створи добар дечији роман. Дуго смо разговарали о ликовима, њиховој причи и скупили снагу за писање. Добро, нисмо ми скупљали снагу, већ ја. Било је врло застрашујуће предузети велико дело, посебно у коауторству са познатим писцем. Али посао траје и ускоро ће наш заједнички рад угледати светлост дана. 2. Зашто ти је ова љубав толико важна?
Постоји неколико разлога за то. Осим што је ово за мене прво тако велико дело, „Стајање иза рамена“ прилика је да мало другачије погледам на догађаје у Донбасу. За сада о овом рату пишу углавном одрасли писци и борци. 3. Реци ми, како радите у коауторству? Да ли Александар Конторович много захтева од тебе?
Од тренутка када сам почела да пишем, наставници су ме ретко хвалили. Према мени су се односили као према одраслом писцу и драматургу и према мом раду се поступало на исти начин. Старосне разлике се обично не праве. Наравно, не грде ме, већ нешто објашњавају и помажу у нечему.
Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда.
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
Креативна лабораторија "Гигарама" и компанија "Гаспром њефт", добитници међународне награде WebbyAwards, представљају мултимедијални онлајн пројекат "Душа...
.jpg)
RSS
