За време Космичке трке совјетски научници су остварили велика достигнућа – лансирали су у свемир сателите, космонауте и космичке станице. Таквим успехом су били инспирисани многи велики научнофантастични филмови. Наводимо седам најбољих, које обавезно треба погледати, пише Russia beyond.
1. Спутњик (2020)
„Спутњик“
Јегор Абраменко/Филмска компанија «Водород»; Art Pictures Studio, 2020.Овај узбудљиви научнофантастични хорор филм недавно је премијерно приказан и већ добија одушевљене рецензије широм света. Радња се дешава 1983. године и почиње трагичном и необјашњивом хаваријом у свемиру и принудним повратком двојице космонаута на Земљу. Један није преживео повратак, а други се не сећа ничега у вези са принудним повратком. Гледаоци врло брзо схвате да у преживелом космонауту расте ужасно ванземаљско биће...
Филм је доступан на Amazon Prime Video.
Још увек нисте сигурни да треба погледати филм „Спутњик“? Ево пет додатних разлога!
2. Писма покојника (1986)
„Писма покојника“
Константин Лопушански/Филмски студио «Ленфильм»,1986.Филм „Писма покојника“ је емотивно сагледавање последица нуклеарног Армагедона. Главни јунак је угледни научник чији је надимак „Професор“. Он мора да се помири са смрћу жене и сина, и са чињеницом да је наступио крај света. Скривајући се у подруму музеја окружен је трагичном мешавином деморалисаних људи на измаку снага. Многи од њих су, попут његове жене, толико били изложени радијацији да су већ на издисају. Међу њима је и група болесне деце. Када је дошло време да се здрави евакуишу у централно склониште, Професор одлучује да остане са децом. Брига о њима јача је од потребе за личним спасењем.
Филм је доступан на Russian Film Hub.
3. Планета ветрова (1962)
„Планета ветрова“ (оригинал „Планета бурь“)
П. Клушанцев/Лењинградски филмски студио научнопопуларних филмова,1962.„Планета ветрова“ Павла Клушанцева је класика научнофантастичног жанра. Овај филм се често губи из вида, иако је утицао на читаве генерације студената академија драмских уметности широм света. На пример, када је Џорџ Лукас, редитељ „Ратова звезда“ посетио Русију 1988. године, специјално је замолио да се упозна са Клушанцевом који га је инспирисао да направи серију „Звездани ратови“.
Штавише, „Планета ветрова“ има и летећу капсулу која се користи за обилазак планете, и робота-компањона у стилу C-3PO, и све то као да је стигло директно из „Звезданих ратова“. Све у свему, ако одгледате „Планету ветрова“ сигурно ћете стећи бољу представу о пореклу многих необичних научнофантастичних светова које данас често виђамо на екрану. Филм можете погледати овде, на Russian Film Hub.
4. Кин-Џа-Џа! (1986)
„Кин-Џа-Џа“ („Кин-Дза-Дза“)
Георгиј Данелија/Филмски студио «Мосфильм»,1986.Ова култна научнофантастична класика истражује поједине гротескне аспекте човечанства. То је прича о двојици совјетских грађана који су се обрели на далекој планети по имену Пљук када су случајно дотакли ванземаљски уређај за телепортацију.
„Кин-Џа-Џа!“ обилује црним хумором и јетким коментарима на тему односа у друштву. Филм приказује технички развијено друштво које је у етичком смислу по многим питањима заостало, истражује мрачни свет антиутопије и обилује упечатљивим апсурдним сценама којима се гледалац гласно смеје. Незаборавне утиске ће оставити на вас гледање овог филма на Russian Film Hub.
5. Соларис (1972)
„Соларис“
Андреј Тарковски/Мосфильм, 1972.„Соларис“ је после „Сталкера“ најпознатији филм чувеног редитеља Андреја Тарковског. Снимљен је по истоименом научнофантастичном роману пољског писца Станислава Лема. То је прича о психологу Крису Келвину који лети у космос да истражи проблем са совјетском посадом на космичкој станици у орбити океанске планете Соларис. Убрзо постаје јасно да нека необјашњива појава код свих људи на станици изазива менталне поремећаје и бескрајне халуцинације. Стварност постаје непоуздана у том непрекидном лету око планете Соларис. Чудне појаве немају рационално и логичко објашњење.
Овај изванредан филм можете погледати на Russian Film Hub и Amazon Prime Video.
6. Иван Васиљевич мења професију (1973)
„Иван Васиљевич мења професију“
Леонид Гайдај/ Мосфильм, 1973.Ова класична комедија са путовањем кроз време је остварење Леонида Гајдаја, најпопуларнијег руског редитеља свих времена.
У филму проналазач конструише времеплов који спаја 1970-е године и 16. век у Москви. У једној ситуацији он случајно шаље знатижељног председника кућног савета у прошлост, а уместо њега у садашњост враћа његовог двојника, охолог цара Ивана Грозног. Следи заплет са несвакидашњим комичним ситуацијама. На пример, цар Иван Грозни се збуњује када наилази на копију чувене слике Иље Рјепина где је приказан цар Иван Грозни после убиства сопственог сина. Ову забавну историјску научнофантастичну класику можете погледати на Russian Film Hub.
7. Човек-амфибија (1962)
„Човек-амфибија“
Геннадиј Казански/Ленфильм, 1962.Филм „Човек-амфибија“ је својевремено био невероватно популаран у Совјетском Савезу. То је потресна прича у стилу „Мале сирене“. Радња се дешава у Аргентини, где младић по имену Ихтиандар има ајкулине шкрге, које му је пресадио сопствени отац, хирург-особењак, како би му спасао живот. Ихтиандар углавном живи у мору јер не може дуго да остане изван воде. Међутим, заинтересовао се за спољни свет откако је спасао лепотицу која се умало није удавила и заљубио се у њу. У спољном свету долази до конфликта у коме се Ихтиандру супротстављају брутални локални ловци на бисере. Нажалост, љубав за којом чезне Ихтиандар остаје његова неостварена жеља.
„Човека амфибију“ можете погледати на Russian Film Hub.
Ричард Вес, Russia beyond
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
Дмитриј Поликанов је нагласио да је недавно приметио повратак у нормалност
2023-04-05 19:45:52
Министар културе Литваније Симонас Кајрис и бројне јавне личности те земље су се залoжили за „ментални...
2023-01-04 12:12:48
Искључење Русије са Евровизије није била лака одлука, рекао је организатор такмичења Мартин Остердал. "Била је тешка....
2023-01-01 07:05:23
Традиционално српско пиће - ракија-шљивовица, као и начин припреме и конзумирања, уврштени су на Репрезентативну листу...
2022-12-02 09:06:31
Ко каже да нема квалитетног телевизијског програма у Србији!? Напротив, Србија има путопис који је у...
2022-11-25 11:39:04
Креативна лабораторија "Гигарама" и компанија "Гаспром њефт", добитници међународне награде WebbyAwards, представљају мултимедијални онлајн пројекат "Душа...
2022-09-17 16:48:44
Kомпанија „Гаспром њефт“ је у Руском дому у Београду отворила изложбу „Душа Србије“ посвећену изради јединственог...
2022-09-16 14:47:26
Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у биће обновљен по наредби председника Владимира Путина, рекао је за РИА...
2022-07-06 17:45:34
Најмлађи члан породице Радио Београда – Радио 202 ових дана прославља 53 године од оснивања. Рођенданска честитка стигла је и од Његове светости патријарха српског господина Порфирија, који ће и учествовати у једној несвакидашњој емисији.
2022-07-05 18:27:04
RSS
