За време Космичке трке совјетски научници су остварили велика достигнућа – лансирали су у свемир сателите, космонауте и космичке станице. Таквим успехом су били инспирисани многи велики научнофантастични филмови. Наводимо седам најбољих, које обавезно треба погледати, пише Russia beyond.
1. Спутњик (2020)
„Спутњик“
Јегор Абраменко/Филмска компанија «Водород»; Art Pictures Studio, 2020.Овај узбудљиви научнофантастични хорор филм недавно је премијерно приказан и већ добија одушевљене рецензије широм света. Радња се дешава 1983. године и почиње трагичном и необјашњивом хаваријом у свемиру и принудним повратком двојице космонаута на Земљу. Један није преживео повратак, а други се не сећа ничега у вези са принудним повратком. Гледаоци врло брзо схвате да у преживелом космонауту расте ужасно ванземаљско биће...
Филм је доступан на Amazon Prime Video.
Још увек нисте сигурни да треба погледати филм „Спутњик“? Ево пет додатних разлога!
2. Писма покојника (1986)
„Писма покојника“
Константин Лопушански/Филмски студио «Ленфильм»,1986.Филм „Писма покојника“ је емотивно сагледавање последица нуклеарног Армагедона. Главни јунак је угледни научник чији је надимак „Професор“. Он мора да се помири са смрћу жене и сина, и са чињеницом да је наступио крај света. Скривајући се у подруму музеја окружен је трагичном мешавином деморалисаних људи на измаку снага. Многи од њих су, попут његове жене, толико били изложени радијацији да су већ на издисају. Међу њима је и група болесне деце. Када је дошло време да се здрави евакуишу у централно склониште, Професор одлучује да остане са децом. Брига о њима јача је од потребе за личним спасењем.
Филм је доступан на Russian Film Hub.
3. Планета ветрова (1962)
„Планета ветрова“ (оригинал „Планета бурь“)
П. Клушанцев/Лењинградски филмски студио научнопопуларних филмова,1962.„Планета ветрова“ Павла Клушанцева је класика научнофантастичног жанра. Овај филм се често губи из вида, иако је утицао на читаве генерације студената академија драмских уметности широм света. На пример, када је Џорџ Лукас, редитељ „Ратова звезда“ посетио Русију 1988. године, специјално је замолио да се упозна са Клушанцевом који га је инспирисао да направи серију „Звездани ратови“.
Штавише, „Планета ветрова“ има и летећу капсулу која се користи за обилазак планете, и робота-компањона у стилу C-3PO, и све то као да је стигло директно из „Звезданих ратова“. Све у свему, ако одгледате „Планету ветрова“ сигурно ћете стећи бољу представу о пореклу многих необичних научнофантастичних светова које данас често виђамо на екрану. Филм можете погледати овде, на Russian Film Hub.
4. Кин-Џа-Џа! (1986)
„Кин-Џа-Џа“ („Кин-Дза-Дза“)
Георгиј Данелија/Филмски студио «Мосфильм»,1986.Ова култна научнофантастична класика истражује поједине гротескне аспекте човечанства. То је прича о двојици совјетских грађана који су се обрели на далекој планети по имену Пљук када су случајно дотакли ванземаљски уређај за телепортацију.
„Кин-Џа-Џа!“ обилује црним хумором и јетким коментарима на тему односа у друштву. Филм приказује технички развијено друштво које је у етичком смислу по многим питањима заостало, истражује мрачни свет антиутопије и обилује упечатљивим апсурдним сценама којима се гледалац гласно смеје. Незаборавне утиске ће оставити на вас гледање овог филма на Russian Film Hub.
5. Соларис (1972)
„Соларис“
Андреј Тарковски/Мосфильм, 1972.„Соларис“ је после „Сталкера“ најпознатији филм чувеног редитеља Андреја Тарковског. Снимљен је по истоименом научнофантастичном роману пољског писца Станислава Лема. То је прича о психологу Крису Келвину који лети у космос да истражи проблем са совјетском посадом на космичкој станици у орбити океанске планете Соларис. Убрзо постаје јасно да нека необјашњива појава код свих људи на станици изазива менталне поремећаје и бескрајне халуцинације. Стварност постаје непоуздана у том непрекидном лету око планете Соларис. Чудне појаве немају рационално и логичко објашњење.
Овај изванредан филм можете погледати на Russian Film Hub и Amazon Prime Video.
6. Иван Васиљевич мења професију (1973)
„Иван Васиљевич мења професију“
Леонид Гайдај/ Мосфильм, 1973.Ова класична комедија са путовањем кроз време је остварење Леонида Гајдаја, најпопуларнијег руског редитеља свих времена.
У филму проналазач конструише времеплов који спаја 1970-е године и 16. век у Москви. У једној ситуацији он случајно шаље знатижељног председника кућног савета у прошлост, а уместо њега у садашњост враћа његовог двојника, охолог цара Ивана Грозног. Следи заплет са несвакидашњим комичним ситуацијама. На пример, цар Иван Грозни се збуњује када наилази на копију чувене слике Иље Рјепина где је приказан цар Иван Грозни после убиства сопственог сина. Ову забавну историјску научнофантастичну класику можете погледати на Russian Film Hub.
7. Човек-амфибија (1962)
„Човек-амфибија“
Геннадиј Казански/Ленфильм, 1962.Филм „Човек-амфибија“ је својевремено био невероватно популаран у Совјетском Савезу. То је потресна прича у стилу „Мале сирене“. Радња се дешава у Аргентини, где младић по имену Ихтиандар има ајкулине шкрге, које му је пресадио сопствени отац, хирург-особењак, како би му спасао живот. Ихтиандар углавном живи у мору јер не може дуго да остане изван воде. Међутим, заинтересовао се за спољни свет откако је спасао лепотицу која се умало није удавила и заљубио се у њу. У спољном свету долази до конфликта у коме се Ихтиандру супротстављају брутални локални ловци на бисере. Нажалост, љубав за којом чезне Ихтиандар остаје његова неостварена жеља.
„Човека амфибију“ можете погледати на Russian Film Hub.
Ричард Вес, Russia beyond
У суботу, 30. новембра у Руском дому је одржана годишња конференција Координационог савета руских сународника у Србији (КСОРС).
РТ приказује другу страну САД, скривену од стране Вашингтона и Холивуда, изјавио је познати редитељ
2024-11-24 19:52:37
Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном српском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.
2024-11-24 19:32:37
У српском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.
2024-11-23 15:51:02
Пише: Јулија Карасјук
2024-11-22 17:25:58
Дана 16. новембра 2024. године обављен је телефонски разговор Његове Светости Патријарха Московског и све Русије...
2024-11-18 13:59:25
У Дому Војске Србије одржана је свечаност поводом пет година од оснивања Савеза удружења бораца Србије.
2024-11-17 15:56:21
Светотројични храм Подворја Руске православне цркве изграђен је тачно пре 100 година у Београду, а министар без портфеља Ненад Поповић поручио је тим поводом да тај јубилеј није само значајан у историји православног храма и духовности, већ представља и сећање на историјску сарадњу и међусобну подршку српског и руског народа у тешким временима.
2024-11-15 19:44:44
У Београду ће се 6. и 7. децембра ове године одржати први Дани Дарије Дугин у Европи, а већ сада влада велико интересовање за овај догађај.
2024-11-12 12:31:34
Тужну, претужну поруку добих данас од поглавара Белоруске Православне Цркве Московске Патријаршије, Високопреосвећеног Митрополита Минског Господина...
2024-11-10 16:37:23
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-29 15:49:47
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-22 20:04:56
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-18 13:56:50
Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.
2024-10-16 11:29:02
Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.
2024-10-11 13:02:12
Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.
2024-10-06 17:31:50
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
2024-10-03 19:05:34
.jpg)
Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...
2024-09-30 13:04:21
Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».
2024-09-25 21:28:35
Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим пројектом од значаја за локалну...
2024-09-22 16:04:10
Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини
2024-09-22 00:28:19
Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?
2024-09-20 20:01:06
Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.
2024-09-14 17:53:48
У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.
2024-09-11 12:29:47
„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва
2024-08-26 00:32:40
RSS
