Траже помиловање за Десанку: Омиљена песникиња избачена из школског програма

Објављено: 06.06.2020.год.
фото: Новости

Комисија сматра да се збирка Десанке Максимовић не уклапа у "оквир епохе"


У квиру измене програма наставе предмета Српски језик и књижевност у гимназијама, комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила је да из трећег разреда искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог - чувену збирку велике песникиње "Тражим помиловање". То је изазвало лавину негодовања међу писцима, критичарима, просветним радницима, универзитетским професорима...

На одлуку је хитро реаговала и Задужбина "Десанка Максимовић", писмом Министарству просвете, Националном просветном савету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић... У "утуку" који је Завод упутио Задужбини, објашњени су "разлози" за такав потез, преносе Новости.


Чланови комисије Завода дуго су разговарали о најзрелијој збирци поезије велике песникиње, "Тражим помиловање", и закључили да се "ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај". Ипак, разматрајући захтев Задужбине, предложили су да се збирка нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би "на овај начин збирка нашла своје право место као одјек књижевне епохе средњег века".

- Прекрајање књижевне историје и несумњивих вредности српског књижевног канона преко свеукупног дела Десанке Максимовић са којим треба да се упознају ученици 3. и 4. разреда средње школе је, најблаже речено, делатност која погађа у само срце нашег идентитета - каже, за "Новости", др Светлана Шеатовић, управница Десанкине задужбине. - Одговор да је "Тражим помиловање" ванвременско и да је "одјек епохе средњег века" јесте поништавање дуготрајног рада научника који су тумачили дело ове песникиње у 24 зборника радова и доказали модерност и универзалну вредност њене поезије. Нажалост, на делу је писање неке нове књижевне историје, ослоњене на нове вредности, газећи песникињу духа, епохе и народа. Тражимо помиловање за Десанку Максимовић!

Песникиња Тања Крагујевић, чланица УО задужбине, али и лауреат награде која носи Десанкино име, каже да чланови Управног одбора неће одустати од покушаја да се огроман пропуст исправи:

- У образложењу одлуке да се збирка лоцира у програм нижих разреда и проучава врло једнострано - тек као сегмент историје наше поезије, затварају се могућности модерног тумачења тог дела, што је недопустиво. О свевремености збирке "Тражим помиловање" сведочи и сасвим посебна традиција проучавања овог дела у ваљевској гимназији, чији ученици из године у годину у овим стиховима откривају нове садржаје, вредности и мотиве.

фото: Новости

Универзитетски професор Александар Јовановић, за Новости, каже:

- Наравно да је Десанки Максимовић, посебно збирци "Тражим помиловање", место у гимназијском програму. Овај, слободно речено, књижевноканонски скандал је као висока температура која је нагло букнула да нас упозори на разорно деловање пандемијског вируса у нашем организму. И ако заслугом Задужбине "Десанка Максимовић" исправимо ову неправду, остају најбитнија питања о процедури доношења наставних програма, неукључивању најзначајнијих образовних инстутуција у њихово доношење, недовољно усредсређеном Националном просветном савету, превеликом утицају образовних чиновника, изузетно значајном националном раду на брзину, што је недопустиво. Последица су више него погубне: комадање књижевног канона (Десанка Максимовић и Владан Десница су само најочигледнији примери) чиме се губи не само његов уметнички већ, исто тако, образовни и патриотски значај, затим, уношење (под изговором модернизације програма) писаца који не могу да привуку младе људе књижевности.

Мошо Одаловић, лауреат награде са именом велике песникиње, подсећа како је Десанка без изузетка устајала у одбрану других, и препричава давни инцидент у Удружењу књижевника:

- Танасија Младеновића, људину и ратног комесара, хтели су неки да избаце из партије. Десанка је одмах устала и рекла: "Не може то тако, њему су се млади на верност заклињали, а ви ћете тако сутра и мени рећи 'Тамо се, Десанка!'" И ево, дошло је то сутра, у часима општег бешчашћа дође и тај час да неко каже "Тамо се мало, нижеразредна Десанко!"

ЗБИРКА СВОГА ВРЕМЕНА

Приређивач критичког издања збирке "Тражим помиловање" и дугогодишњи управник Задужбине др Станиша Тутњевић истиче да "ако је ико песник свога времена - онда је то Десанка", те да је "свевременост" препорука, пре него сметња, за улазак у школски програм:

- Не могу да прихватим да се ова збирка "не уклапа у поетичке оквире епохе" нити увиђам како би могла бити "одјек књижевне епохе средњег века", јер је она првенствено збирка свога времена.

У ОБАВЕЗНОЈ ЛЕКТИРИ НЕМА ВИШЕ "ПРОЉЕЋА ИВАНА ГАЛЕБА"

ДЕСНИЦА САМО ПО ИЗБОРУ НАСТАВНИКА

фото: Новости

Роман Владана Деснице "Прољећа Ивана Галеба" уместо досадашње обавезне, постао је изборна лектира за четврти разред гимназије. Поводом тога, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић упутио нам је образложење радне групе која је писала предлог програма наставе.

- Сматрали смо да је рано да сва дела која се обрађују сврстамо у изборни део и одлучили смо да одређени минимум, највећа дела српске књижевности друге половине 20. века и свега неколико дела светске претпоставимо као обавезан део. Оваква подела нипошто не значи да дела која су преопручена у тзв. изборном делу имају мању вредност, мању важност или да се на било који начин маргинализују. (Љ. Б.)

РЕАКЦИЈЕ ЛАУРЕАТА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ "ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ"

Љубомир Симовић: ВРЕМЕ РИЈАЛИТИЈА

фото: Новости

Кад видимо да ми већ можда и 40 година немамо књижевни живот. Када видимо да један од преосталих књижевних листова излази једном у четири месеца! Када видимо да се књиге штампају у свега 300 примерака, кад видимо како се квари и растура наш језик, онда одлука о избацивању Десанке Максимовић из школског програма не може да ме изненади. Кад мало размислимо, одлука нам се може учинити чак и доследном, јер је ово време плагијата и куповине диплома, време ријалити програма, а не време Десанке Максимовић и Иве Андрића.

 

Милосав Тешић: УНИВЕРЗАЛНЕ ТЕМЕ

фото: Новости

Свакоме ко уме да чита поезију, јасно је да је "Тражим помиловање" и те како савремена поезија, а свако изузимање из лектире или једнострано тумачење тако свеобухватног дела могло би се тумачити као покушај гушења српског националног идентитета. "Тражим помиловање" сасвим сигурно је међу најбољим песничким остварењима испеваним на српском језику. Теме које се овим стиховима опевају су и модерне и универзалне, само што су примењене на историју једног народа, и исказане језиком тог народа.

 

Војислав Карановић: ВИШЕ ЊЕНЕ ПОЕЗИЈЕ

фото: Новости


Солидарисао сам се са мишљењем и акцијом УО Задужбине "Десанка Максимовић". Неспорно да би Десанкине поезије требало да буде што више, у свим школским програмима, а образложење које ову збирку лоцира у програм нижих разреда, као "одјек књижевне епохе средњег века", напросто није на месту. "Тражим помиловање" је универзално дело, испевано савременим, а не средњовековним језиком, а и иначе мислим да млади изузетно добро реагују на њене стихове не само о љубави, већ и о темама попут смрти, пролазности...

 

Матија Бећковић: НЕЧУВЕНА ВЕСТ

фото: Новости

Једном приликом, путовао сам са Десанком на Вуков сабор и био сведок тога колико су јој људи аплаудирали и отпоздрављали. У једном тренутку, сагнула се према мени и шапнула ми: "Хоћемо ли пропасти?" - нисам ни слутио да ћу се тога сетити када сам чуо нечувену вест да су избацили из школског програма, и то ништа мање него "Тражим помиловање".

Д. Богутовић - М. Мирковић , Новости

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви

Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.

„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића
„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића

Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.

2023-11-27 18:21:42

Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»
Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»

Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.

2023-11-12 14:00:18

Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а
Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а

Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-11-10 19:51:02

Шта се крије иза зидина Кремља?
Шта се крије иза зидина Кремља?

Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.

2023-11-03 15:34:39

У Србији отворени Дани Ермитажа
У Србији отворени Дани Ермитажа

У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција

2023-10-25 15:04:21

РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера
РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера

Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова

2023-10-22 21:43:52

НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку
НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку

У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-09-07 16:32:52

РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја
РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја

Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности

2023-08-31 19:37:00

РТ:  Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије
РТ: Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије

У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.

2023-08-31 17:31:42

Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу
Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу

Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342

2023-08-18 21:48:14

Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије
Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије

У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.

2023-07-28 21:25:24

Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика
Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика

У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.

2023-05-29 17:27:17

Владика Стефан: Живимо сваки дан као да је Васкрс
Владика Стефан: Живимо сваки дан као да је Васкрс

Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.

2023-04-16 12:06:49

Значајан руски свемирски филм биће приказиван у Србији од 20. априла
Значајан руски свемирски филм биће приказиван у Србији од 20. априла

Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у

2023-04-15 20:17:07

Васкршњу литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви служиће Патријарх московски и све Русије Кирил.
Васкршњу литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви служиће Патријарх московски и све Русије Кирил.

Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.

2023-04-14 20:38:54

Покушаји да се укине руска култура су пропали, каже званичник
Покушаји да се укине руска култура су пропали, каже званичник

Дмитриј Поликанов је нагласио да је недавно приметио повратак у нормалност

2023-04-05 19:45:52

Литванија позвала на „ментални карантин“ за руску културу
Литванија позвала на „ментални карантин“ за руску културу

Министар културе Литваније Симонас Кајрис и бројне јавне личности те земље су се залoжили за „ментални...

2023-01-04 12:12:48

Забрана учешћа Русији на Евровизији „одговара вредностима Запада“
Забрана учешћа Русији на Евровизији „одговара вредностима Запада“

Искључење Русије са Евровизије није била лака одлука, рекао је организатор такмичења Мартин Остердал. "Била је тешка....

2023-01-01 07:05:23

Српска шљивовица на листи УНЕСКО-а
Српска шљивовица на листи УНЕСКО-а

Традиционално српско пиће - ракија-шљивовица, као и начин припреме и конзумирања, уврштени су на Репрезентативну листу...

2022-12-02 09:06:31

„Културиста“ у трци за Географски оскар
„Културиста“ у трци за Географски оскар

Ко каже да нема квалитетног телевизијског програма у Србији!? Напротив, Србија има путопис који је у...

2022-11-25 11:39:04

„Душа Србије“: Велики онлајн пројекат који открива и приказује историју јединственог мозаика који је израдио тим српских и руских уметника
„Душа Србије“: Велики онлајн пројекат који открива и приказује историју јединственог мозаика који је израдио тим српских и руских уметника

Креативна лабораторија "Гигарама" и компанија "Гаспром њефт", добитници  међународне награде WebbyAwards,  представљају мултимедијални онлајн пројекат "Душа...

2022-09-17 16:48:44

„Гаспром њефт“ у Београду отворио изложбу „Душа Србије“ о изради мозаика за храм Светог Саве
„Гаспром њефт“ у Београду отворио изложбу „Душа Србије“ о изради мозаика за храм Светог Саве

Kомпанија „Гаспром њефт“ је у Руском дому у Београду отворила изложбу „Душа Србије“ посвећену изради јединственог...

2022-09-16 14:47:26

Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у ће бити обновљен по наређењу председника Путина
Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у ће бити обновљен по наређењу председника Путина

Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у биће обновљен по наредби председника Владимира Путина, рекао је за РИА...

2022-07-06 17:45:34

Патријархова топ-листа за „Радио 202“ - Боб Дилан, Партибрејкерси...
Патријархова топ-листа за „Радио 202“ - Боб Дилан, Партибрејкерси...

Најмлађи члан породице Радио Београда – Радио 202 ових дана прославља 53 године од оснивања. Рођенданска честитка стигла је и од Његове светости патријарха српског господина Порфирија, који ће и учествовати у једној несвакидашњој емисији.

2022-07-05 18:27:04

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: