У квиру измене програма наставе предмета Српски језик и књижевност у гимназијама, комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила је да из трећег разреда искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог - чувену збирку велике песникиње "Тражим помиловање". То је изазвало лавину негодовања међу писцима, критичарима, просветним радницима, универзитетским професорима...
На одлуку је хитро реаговала и Задужбина "Десанка Максимовић", писмом Министарству просвете, Националном просветном савету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић... У "утуку" који је Завод упутио Задужбини, објашњени су "разлози" за такав потез, преносе Новости.
Чланови комисије Завода дуго су разговарали о најзрелијој збирци поезије велике песникиње, "Тражим помиловање", и закључили да се "ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај". Ипак, разматрајући захтев Задужбине, предложили су да се збирка нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би "на овај начин збирка нашла своје право место као одјек књижевне епохе средњег века".
- Прекрајање књижевне историје и несумњивих вредности српског књижевног канона преко свеукупног дела Десанке Максимовић са којим треба да се упознају ученици 3. и 4. разреда средње школе је, најблаже речено, делатност која погађа у само срце нашег идентитета - каже, за "Новости", др Светлана Шеатовић, управница Десанкине задужбине. - Одговор да је "Тражим помиловање" ванвременско и да је "одјек епохе средњег века" јесте поништавање дуготрајног рада научника који су тумачили дело ове песникиње у 24 зборника радова и доказали модерност и универзалну вредност њене поезије. Нажалост, на делу је писање неке нове књижевне историје, ослоњене на нове вредности, газећи песникињу духа, епохе и народа. Тражимо помиловање за Десанку Максимовић!
Песникиња Тања Крагујевић, чланица УО задужбине, али и лауреат награде која носи Десанкино име, каже да чланови Управног одбора неће одустати од покушаја да се огроман пропуст исправи:
- У образложењу одлуке да се збирка лоцира у програм нижих разреда и проучава врло једнострано - тек као сегмент историје наше поезије, затварају се могућности модерног тумачења тог дела, што је недопустиво. О свевремености збирке "Тражим помиловање" сведочи и сасвим посебна традиција проучавања овог дела у ваљевској гимназији, чији ученици из године у годину у овим стиховима откривају нове садржаје, вредности и мотиве.
- Наравно да је Десанки Максимовић, посебно збирци "Тражим помиловање", место у гимназијском програму. Овај, слободно речено, књижевноканонски скандал је као висока температура која је нагло букнула да нас упозори на разорно деловање пандемијског вируса у нашем организму. И ако заслугом Задужбине "Десанка Максимовић" исправимо ову неправду, остају најбитнија питања о процедури доношења наставних програма, неукључивању најзначајнијих образовних инстутуција у њихово доношење, недовољно усредсређеном Националном просветном савету, превеликом утицају образовних чиновника, изузетно значајном националном раду на брзину, што је недопустиво. Последица су више него погубне: комадање књижевног канона (Десанка Максимовић и Владан Десница су само најочигледнији примери) чиме се губи не само његов уметнички већ, исто тако, образовни и патриотски значај, затим, уношење (под изговором модернизације програма) писаца који не могу да привуку младе људе књижевности.
Мошо Одаловић, лауреат награде са именом велике песникиње, подсећа како је Десанка без изузетка устајала у одбрану других, и препричава давни инцидент у Удружењу књижевника:
- Танасија Младеновића, људину и ратног комесара, хтели су неки да избаце из партије. Десанка је одмах устала и рекла: "Не може то тако, њему су се млади на верност заклињали, а ви ћете тако сутра и мени рећи 'Тамо се, Десанка!'" И ево, дошло је то сутра, у часима општег бешчашћа дође и тај час да неко каже "Тамо се мало, нижеразредна Десанко!"
ЗБИРКА СВОГА ВРЕМЕНА
Приређивач критичког издања збирке "Тражим помиловање" и дугогодишњи управник Задужбине др Станиша Тутњевић истиче да "ако је ико песник свога времена - онда је то Десанка", те да је "свевременост" препорука, пре него сметња, за улазак у школски програм:
- Не могу да прихватим да се ова збирка "не уклапа у поетичке оквире епохе" нити увиђам како би могла бити "одјек књижевне епохе средњег века", јер је она првенствено збирка свога времена.
У ОБАВЕЗНОЈ ЛЕКТИРИ НЕМА ВИШЕ "ПРОЉЕЋА ИВАНА ГАЛЕБА"
ДЕСНИЦА САМО ПО ИЗБОРУ НАСТАВНИКА
- Сматрали смо да је рано да сва дела која се обрађују сврстамо у изборни део и одлучили смо да одређени минимум, највећа дела српске књижевности друге половине 20. века и свега неколико дела светске претпоставимо као обавезан део. Оваква подела нипошто не значи да дела која су преопручена у тзв. изборном делу имају мању вредност, мању важност или да се на било који начин маргинализују. (Љ. Б.)
РЕАКЦИЈЕ ЛАУРЕАТА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ "ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ"
Љубомир Симовић: ВРЕМЕ РИЈАЛИТИЈА
Милосав Тешић: УНИВЕРЗАЛНЕ ТЕМЕ
Војислав Карановић: ВИШЕ ЊЕНЕ ПОЕЗИЈЕ
Солидарисао сам се са мишљењем и акцијом УО Задужбине "Десанка Максимовић". Неспорно да би Десанкине поезије требало да буде што више, у свим школским програмима, а образложење које ову збирку лоцира у програм нижих разреда, као "одјек књижевне епохе средњег века", напросто није на месту. "Тражим помиловање" је универзално дело, испевано савременим, а не средњовековним језиком, а и иначе мислим да млади изузетно добро реагују на њене стихове не само о љубави, већ и о темама попут смрти, пролазности...
Матија Бећковић: НЕЧУВЕНА ВЕСТ
фото: Новости
Једном приликом, путовао сам са Десанком на Вуков сабор и био сведок тога колико су јој људи аплаудирали и отпоздрављали. У једном тренутку, сагнула се према мени и шапнула ми: "Хоћемо ли пропасти?" - нисам ни слутио да ћу се тога сетити када сам чуо нечувену вест да су избацили из школског програма, и то ништа мање него "Тражим помиловање".
Д. Богутовић - М. Мирковић , Новости
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
Дмитриј Поликанов је нагласио да је недавно приметио повратак у нормалност
2023-04-05 19:45:52
Министар културе Литваније Симонас Кајрис и бројне јавне личности те земље су се залoжили за „ментални...
2023-01-04 12:12:48
Искључење Русије са Евровизије није била лака одлука, рекао је организатор такмичења Мартин Остердал. "Била је тешка....
2023-01-01 07:05:23
Традиционално српско пиће - ракија-шљивовица, као и начин припреме и конзумирања, уврштени су на Репрезентативну листу...
2022-12-02 09:06:31
Ко каже да нема квалитетног телевизијског програма у Србији!? Напротив, Србија има путопис који је у...
2022-11-25 11:39:04
Креативна лабораторија "Гигарама" и компанија "Гаспром њефт", добитници међународне награде WebbyAwards, представљају мултимедијални онлајн пројекат "Душа...
2022-09-17 16:48:44
Kомпанија „Гаспром њефт“ је у Руском дому у Београду отворила изложбу „Душа Србије“ посвећену изради јединственог...
2022-09-16 14:47:26
Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у биће обновљен по наредби председника Владимира Путина, рекао је за РИА...
2022-07-06 17:45:34
Најмлађи члан породице Радио Београда – Радио 202 ових дана прославља 53 године од оснивања. Рођенданска честитка стигла је и од Његове светости патријарха српског господина Порфирија, који ће и учествовати у једној несвакидашњој емисији.
2022-07-05 18:27:04