Ови експонати се из многих разлога никада не износе из свог музеја.
Сваки музеј у свету је заинтересован за изнајмљивање својих експоната другим институцијама које негде другде организују изложбе, јер за то добија новац и остварује приход. Али сваки поседује и таква ремек-дела која се никада не износе из музеја јер су већ постала његов „заштитни знак“, попут „Мона Лизе“ у Лувру, или су већ толико стара или огромна да ће сваки кустос пасти у несвест ако само и помисли на било какво премештање тих експоната. Ево неколико примера таквих драгоцених „некретнина“ руских музеја.
1. Велика императорска круна Руске империје – Дијамантски фонд Московског кремља
Гохран России
Ова круна је на неки начин наследила легендарну Мономахову капу, главну династичку инсигнију руских царева. Направљена је 1762. за крунисање Катарине Велике, која је била велики љубитељ раскоши и оснивач Ермитажа. Круну су два месеца правили дворски драгуљари Жереми Позје и Георг Фридрих Екарт. Тешка је два килограма и има 4.936 брилијаната, 75 бисера и огроман црвени спинел од 398,7 карата.
2. Леонардо да Винчи. „Мадона Бенуа“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Ово уметничко дело је мањег формата (48 х 31 цм) и једна је од две слике које несумњиво припадају Леонарду да Винчију, а чувају се у Русији. Раније се звала „Мадона са цветом“, али јој је цар Николај II променио назив када ју је купио. Дао јој је име по претходном власнику, архитекти који је учествовао у пројектовању Ермитажа, а звао се Леонтиј Бенуа. Друго дело генијалног сликара Ренесансе зове се „Мадона Лита“ и такође се чува у Ермитажу. Та слика се понекад шаље на гостујуће изложбе, док је „Мадона Бенуа“ у доста лошем стању, због чега је заштићена панцирним стаклом и никада се не износи из музеја.
3. Непознати римски мајстор, Статуа Јупитера – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Огромна статуа из Старог Рима са постољем је висока око пет метара. За њу је направљена посебна сала, али чак ни „растављена“ није могла да прође кроз велика музејска врата. Мермерна скулптура тешка 20 тона купљена је на распродаји легендарне колекције маркиза Кампане у Риму. Према документима Ермитажа, скулптура је још у 18. веку пронађена на месту виле римског императора Домицијана у близини Рима, а њени комади су састављани три дана, у чему је учествовало 60 људи.
4. Микеланђело, „Згрчени дечак“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Ово је једина Микеланђелова мања скулптура која се чува у Русији. Сматра се да је то припремни рад за Медичијеву капелу у базилици Сан Лоренцо у Фиренци. Набавила ју је императорка Катарина II, која је и основала Ермитаж. Од тада скулптура није изношена из музеја.
5. Рембрант, „Данаја“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Рембрантово ремек-дело које се чува у Ермитажу постало је познато, нажалост, после вандалског чина 1985. године, када га је манијак полио сумпорном киселином. Након тога је слика на којој је уметник у Данајином лику приказао обе своје вољене жене била 12 година на рестаурацији и сада се не износи из музеја.
6. Рафаелове лође – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Ово је вероватно редак случај када је копија великог уметничког дела вредна исто као и оригинал. Рафаел и његови ученици су 1517-1519. осликали чувене лође у Ватикану. Два и по века касније их је царица Катарина II видела на гравирама и одмах наручила да се у Ермитажу, који је тада још увек био у изградњи, направи њихова верна копија у природној величини. За разлику од ватиканских лођа (застакљене су тек у 20. веку) руске су одмах саграђене као затворена галерија, и зато су и данас одлично очуване. Поред тога, тај део Ватикана је увек затворен за посетиоце.
7. Карл Брјулов, „Последњи дан Помпеје“ – Руски музеј у Санкт Петербургу
Руски музеј
Ово је у сваком погледу једна од највећих уметничких слика у руском сликарству. Размере су јој 456,5 × 651 цм. Насликана је у Италији, где је приказана јавности са незапамћеним успехом. Одмах су је купили потомци руске трговачке породице Демидов. Затим је слика изложена у париском Лувру, да би на крају била поклоњена Ермитажу. Цар Александар III је 1897. године дошао на идеју да оснује Руски музеј у коме је за ову и још неколицину великих слика направљена посебна сала.
8. Александар Иванов, „Јављање Христа народу“ – Третјаковска галерија у Москви
Третјаковска галерија
Судбина овог уметничког дела умногоме је слична судбини Брјуловљеве слике „Последњи дан Помпеје“. Иванов ју је такође насликао у Италији (додуше, то је трајало 20 година). Слику је купио император Александар II, и за њу је направљен посебан павиљон у Москви. Данас ова џиновска слика (540 × 750 цм) заузима специјалну салу у Третјаковској галерији. Директор музеја Зељфира Трегулова каже да је то „највеће остварење у руској уметности“.
9. Андреј Рубљов, „Света Тројица“ – Третјаковска галерија у Москви
Третјаковска галерија
Једна од најпрепознатљивијих и најчувенијих руских икона настала је на самом почетку 15. века. Као и све иконе тога доба, насликана је на дрвету и, нажалост, технички није изводљиво да се пребаци на платно. Зато ово ремек-дело има посебне услове у којима се чува, те због тога не може ни да се износи из московског музеја.
10. Казимир Маљевич, „Црни квадрат“ – Третјаковска галерија у Москви
Третјаковска галерија
Ово дело оснивача супрематизма је по значају за уметност више пута поређено са Леонардовом „Ђокондом“. Слика је централно место ка коме гравитира читава зграда Третјаковске галерије у улици Кримски Вал, где се чувају руска уметничка дела 20. и 21. века. Аутор је сам направио неколико копија које се сада шаљу на међународне изложбе, док се први „квадрат“ никада не износи из музеја, као ни чувена становница Лувра.
Russia beyond
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
Дмитриј Поликанов је нагласио да је недавно приметио повратак у нормалност
2023-04-05 19:45:52
Министар културе Литваније Симонас Кајрис и бројне јавне личности те земље су се залoжили за „ментални...
2023-01-04 12:12:48
Искључење Русије са Евровизије није била лака одлука, рекао је организатор такмичења Мартин Остердал. "Била је тешка....
2023-01-01 07:05:23
Традиционално српско пиће - ракија-шљивовица, као и начин припреме и конзумирања, уврштени су на Репрезентативну листу...
2022-12-02 09:06:31
Ко каже да нема квалитетног телевизијског програма у Србији!? Напротив, Србија има путопис који је у...
2022-11-25 11:39:04
Креативна лабораторија "Гигарама" и компанија "Гаспром њефт", добитници међународне награде WebbyAwards, представљају мултимедијални онлајн пројекат "Душа...
2022-09-17 16:48:44
Kомпанија „Гаспром њефт“ је у Руском дому у Београду отворила изложбу „Душа Србије“ посвећену изради јединственог...
2022-09-16 14:47:26
Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у биће обновљен по наредби председника Владимира Путина, рекао је за РИА...
2022-07-06 17:45:34
Најмлађи члан породице Радио Београда – Радио 202 ових дана прославља 53 године од оснивања. Рођенданска честитка стигла је и од Његове светости патријарха српског господина Порфирија, који ће и учествовати у једној несвакидашњој емисији.
2022-07-05 18:27:04
RSS
