Крајпуташи

Објављено: 25.06.2018.год.
фото: srpskoblago.rs


Једна од специфичности и знаменитости Србије су споменици – крајпуташи. Налазе се у селима, црквеним портама и најчешће на раскрсницама путева, због чега су и добили име. У мањој мери их има и у градовима. Зову се и „празан гроб“ јер се подижу у знак сећања на прерано умрлу, најчешће погинулу особу чији гроб је вероватно врло далеко или се и не зна где је. Споменик је требао да сећа људе који пролазе тим путем, да је постојао тај и тај, и на тај начин да буде отргнут од заборава. По неким мистичнијим тумачењима, споменик-крајпуташ, требало је да покаже души умрлог пут до куће.


Крајпуташи датирају од 14 века. Први су настали у Ариљу па затим и у осталим деловима западне и источне Србије, такође и у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Најчешће су једноставног облика, урађени у монолитном камену, квадратног или правоугаоног облика, висине од једног до једног ипо метра мада могу да се нађу и виши, око три метра.

У почетку, ти су споменици углавном имали облик крста и кратак текст махом само са именом покојника и местом његово пребивалишта. Таквих споменика има највише у Рашкој и у долини Јужне и Велике Мораве те око Петрове цркве у Расу у Источној Србији и на Косову и Метохији. Некада је на крсту стилизована и глава покојника.

У Каони их има најише те врсте. Ту би се, у недостатку покојника, сахрањивало његово одело. Углавном су се постављали у част јунацима, војницима који су ко зна где оставили кости те је ово једини начин да се остави неки физички траг о њиховом постојању и смрти, јер је то била и обавеза потомака и брига за душу преминулог да, када се већ не зна где почива његово тело, бар да душа има знамен у ком би отпочинула да не би била проклета и остављена у беспућу заборава.

Архитектонски и ликовно најзанимљивије сачуване хришћанњке некрополе на тлу српских земаља у средњем веку данас познате као „стећци“у највећој мери су из Херцеговинер и источне Босне.

Кречњак је био најпогоднији камен јер се лакше обликовао од других материјала али присутни су и споменици од пешчара и мермера па чак и вулканског гранита.

После ослобођења од Турака чешће су се клесали крајпуташи са текстом, као да се осећала потреба за остављањем писаног документа на властитом језику а и није више био присутан стах од могућег њиховог рушења. Због тога се ти споменици често називају и „камена књига“ јер је у то време уз име покојника стајало место одакле је па често и његово занимање и број чланова домаћинства. Такви споменици су били резервисани за имућније покојнике јер је израда слова била скупа и захтевала је писменост и одређену уметничку црту онога ко их је клесао.

Драгачевски каменоресци су се највише истицали у исписивању података и опису јунаштва покојника. По правилу, крајпуташи су се обраћали пролазнику, путнику намернику или у црквеној порти засталом вернику, у првом лицу једнине, као монолог погинулог.
Један од таквих каменорезаца који се није либио и да се потпише на камену, је и Радослав Чикириз из села Рти. Био је мајстор детаља па тако, између осталог каже:

„Приђи ближе, мили роде мој, те прочитај тужни спомен мој, дична Срба, храбра ратоборца“, обраћа се намернику двадесетшестогодишњи војник Драгољуб Мјаковић из Негришора, који погибе 1914. С пушком у руци и гиздавом супругом Стојаном под руком, одевеном у либаде, с тепелуком на глави,сунцобраном и кокетном ташницом. И управо на овом обрасцу почива армија крајпуташа, јединствених белега и светог знамења оних чије су кости заувек расејане у туђини.

Појаве животиња на надгробницима показатељ су древности одређених веровања. Пре свега коња, који је хтонско биће, погребних обреда и света мртвих још у далекој праисторији. Не појављује се тако често, али кад се појави на надгробницима у околини Студенице или Драгачеву, обавезно је оседлан и има јахача. Сматра се да присуство коња на овим споменицима служи да нагласи висок друштвени ранг преминулог.

За разлику од коња, јелен и голуб су ближи хришћанској симболици. Иако је јелен древни келтски симбол богатства, плодности, али и смрти, у хришћанској Србији он је у најтешњој вези с Христом, чија је инкарнација. Као и голуб, симбол Светог Духа, и јелен на надгробним споменицима пре свега указује на то да је преминули био добар хришћанин. Међутим, осим голуба, на надгробном камену се могу појавити и кукавице – симболи тужбалица и нарикача. Кукавице се по правилу клешу на споменике много жаљених покојника, врло младих људи и деце за којима се дуго и тужно плакало. Иначе, подизање такве врсте споменика деци и женама била је велика реткост и значила је да (када је жена у питању), потиче из врло угледне и богате породице.

Боја је сем декоративне, имала и симболички значај, па је тако црвена на надгробницима поред алузије на вечни живот има и одређена заштитна значења, служи да одагна зле силе. Бела је боја смрти и туге, отуда су лица с драгачевских споменика често кречно бела. Позадина споменика може бити окер, жућкаста или ружичаста, у неком од тонова који симболизују земљу, али и потпуно црна, као што је то случај с последњим циклусом споменика насталих у Драгачеву, као симбол безнадне туге и прамрака. Најзаступљенија боја после црвене јесте плава.

Она је боја господства и богатства, али и јунаштва, отпора и духовности. Њом су често обојене војничке униформе, иако у стварности нису биле плаве. Небескоплава је боја невиности и бесмртности, моралне и телесне чистоте, истине и наде. Она се увек појављује на надгробним споменицима младих војника, девојака и деце.

На простору читаве територије Србије, а нарочито у портама средњовековних манастирских цркава или заосталим некрополама некадашњих већих, урбаних средишта, срећу се ови споменици, међу којима поједини, попут оних пронађених у Милићима код Студенице или Кончулићу на Ибру код Рашке, представљају највиши домет апстрактне надгробне пластике овдашњег споменичког наслеђа, у целини.

Највећи број споменика крајпуташа из 19. и првих деценија 20. века има облик војника јер се тада најчешће ратовало и умирало далеко од своје куће и без знања породице где би гробно место а често и масовна гробница, могли да буду. Тај период се може сматрати и врхунцем у подизању крајпуташа.

Ови надгробни споменици су у почетку имали мистични значај а касније су били и последњи знамен покојнику. У каснијим временима, подизање крајпуташа се сматрало чином престижа, па су тако клесари на гласу често путовали из места у место да би исклесали сећање на покојника, најчешће ратника. Ти су мајстори, нажалост, увек су имали много посла.


.

 


  
Покровитељи чланка
Наталија Ристић

Пензионерка из Новог Сада, истакнути аутор на Сабору Срба и пријатеља Срба.

Зоран Алексић
Предузетник из Београда. Поштовалац фонетске ћирилице.

srpskoblago.rs
 

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Музичари у Венецуели оборили Гинисов рекорд свирајући „Српско-руски марш“

Венецуеланска национална организација омладинских и дечјих оркестара „Систем“, поставила је нови Гинисов рекорд за највећи оркестар на свету

На Филолошком факултету у Београду промовисан уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“
На Филолошком факултету у Београду промовисан уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“

Савремени уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“, први те врсте у Србији, намењен брзом савладавању...

2021-11-19 08:18:03

У Београду откривена биста Александра Невског
У Београду откривена биста Александра Невског

У порти цркве Александра Невског на Дорћолу откривена је биста великом руском кнезу, војсковођи и светитељу.

2021-11-18 13:30:30

Седам векова од смрти Светог краља Милутина, једног од најмоћнијих српских владара у средњем веку
Седам векова од смрти Светог краља Милутина, једног од најмоћнијих српских владара у средњем веку

Српска православна црква данас обележава 700 година од смрти Светог српског краља Милутина. Преминуо је 29. октобра по старом, односно 12. новембра по новом календару 1321. године.

2021-11-13 10:11:43

Фестивалско признање за филм „Ратне приче са Кошара“
Фестивалско признање за филм „Ратне приче са Кошара“

Документарно-играни филм „Ратне приче са Кошара“ добио је специјално признање на међународном филмском фестивалу „Свети Владимир“ у Севастопољу које је данас у Руском дому уручено ауторки Слађани Зарић.

2021-11-11 21:11:49

Озваничена сарадња града Крагујевца и Руског дома у Београду
Озваничена сарадња града Крагујевца и Руског дома у Београду

Kонвенцијом коју су потписали градоначелник Никола Дашић и директор Руског центра за науку и културу Јевгениј...

2021-11-11 08:38:42

Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ представљен на Филозофском факултету у Новом Саду
Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ представљен на Филозофском факултету у Новом Саду

На Филозофском факултету у Новом Саду одржана је промоција уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“,...

2021-11-10 07:59:24

Задужбина митрополита Амфилохија
Задужбина митрополита Амфилохија

Представљено идејно рјешење његове завјетне библиотеке

2021-11-07 09:40:59

У Москви завршен месец српске културе
У Москви завршен месец српске културе

У Библиотеци стране књижевности у Москви завршен је месец српске културе. Публици је представљена изложба о...

2021-11-02 09:13:56

Која уметничка дела и културна добра су нацисти опљачкали у СССР-у и однели у Немачку
Која уметничка дела и културна добра су нацисти опљачкали у СССР-у и однели у Немачку

СС „кунст батаљони“ пошли су у пљачку у првим сатима напада на СССР. За време Другог светског рата у Немачку је однето више од милион предмета из музеја и библиотека у Совјетском Савезу. Многи још увек нису враћени у земљу, ако нису и заувек изгубљени. Ово је само мали део тог блага.

2021-10-31 08:35:17

РТ: „Прво ћемо вратити скитско злато, а онда Крим“, каже украјински председник, након што је холандски суд досудио Кијеву древне артефакте
РТ: „Прво ћемо вратити скитско злато, а онда Крим“, каже украјински председник, након што је холандски суд досудио Кијеву древне артефакте

Суд у Холандији изазвао је жесток рат између политичара на Криму и у Кијеву, пресудивши да,...

2021-10-27 09:02:16

„Дани митрополита Амфилохија“
„Дани митрополита Амфилохија“

Поводом годишњице упокојења Митрополитa Амфилохија вечерас, 27. октобра, у 19 часова у крипти Храма Христовог васкрсења...

2021-10-27 08:58:45

Московски синодални хор у Београду, Нишу и Пироту
Московски синодални хор у Београду, Нишу и Пироту

Министарство културе Руске Федерације, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, представља манифестације Дана духовне...

2021-10-25 11:51:56

Одржана премијера филма „Бранили су небо отаџбине“
Одржана премијера филма „Бранили су небо отаџбине“

Поптредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић присуствовао је у београдској Комбанк дворани свечаној премијери документарног филма “Бранили су небо отаџбине” редитеља Драгана Елчића и сценаристе Будимира Поточана у продукцији Војнофилмског центра “Застава филм” Управе за односе са јавношћу.

2021-10-22 12:42:19

Бански двор Бањалука „домаћин“: Одржана промоција збирка поезије “Пјесме” Христине Мрше
Бански двор Бањалука „домаћин“: Одржана промоција збирка поезије “Пјесме” Христине Мрше

Збирка поезије „Пјесме“ ауторке Христине Мрше представљена је у понеђељак увече у препуној Вијећници Банског двора. О збирци су говорилии рецензент проф.др Радана Лукајић и ауторка, а модератор је била Марија Пејић. Овај догађај организован је у сарадњи са Банским двором – Kултурним центром, а под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске.

2021-10-13 11:36:12

РТ: Позната руска глумица ће снимити први филм у космосу
РТ: Позната руска глумица ће снимити први филм у космосу

Космичка летелица са руском глумицом Јулијом Пересилд стигла је до Међународне космичке станице (МКС). Неки гледаоци...

2021-10-06 08:49:31

Десет дела Лава Толстоја које треба свако да прочита
Десет дела Лава Толстоја које треба свако да прочита

Одабрати из тако обимног опуса генијалног писца само десет дела истински је изазов. Ипак, упустили смо...

2021-10-03 10:50:20

Емир Кустурица и „Гаспром њефт“ спојили музику и биоскоп у формату  „Кустендорф концерт“
Емир Кустурица и „Гаспром њефт“ спојили музику и биоскоп у формату „Кустендорф концерт“

  „Кустендорф концерт“ познатог српског редитеља Емира Кустурице и његове музичке групе "The No Smoking Orchestra" доступан...

2021-09-28 13:06:10

Фестивал „Кустендорф Класик“ се враћа у Дрвенград у новом формату
Фестивал „Кустендорф Класик“ се враћа у Дрвенград у новом формату

Ове године ће се музички фестивал Емира Кустурице и „Гаспром њефта“ одржати у онлајн формату, 28. септембра!

2021-09-24 15:36:06

Фестивал током рата
Фестивал током рата

Први пут сам на фестивал фантазије у Доњецку стигла сасвим случајно. Мој учитељ није могао доћи,...

2021-09-16 13:23:45

Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом
Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом

Они савршено дочаравају једну од најдужих и најстрашнијих опсада у историји човечанства.

2021-09-12 08:38:37

Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма
Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма

Представници Министарства одбране и Војске Србије у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма у Руској...

2021-09-02 13:45:27

Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор
Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор

Грчки композитор и политички активиста Микис Теодоракис, који је одиграо кључну улогу у подизању свести о глобалном положају Грчке током војне диктатуре крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, преминуо је у 97. години.

2021-09-02 06:52:01

„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу
„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу

Дванаесте вечери манифестације „Трг од ћирилице“, које је одржано 26. августа 2021. године на Тргу Херцег...

2021-08-28 08:33:13

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: