Москва је оптужила посматрачку мисију за „селективан приступ чињеницама“
Министарство спољних послова Русије је позвало Секретаријат Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) да „одмах покрене мере за гашење” своје Специјалне посматрачке мисије у Украјини.
Портпарол Министарства Марија Захарова је рекла у опширној изјави да „у садашњим политичким и правним реалностима“ мисија више не може да ради у складу са претходним мандатом. Он је истекао у четвртак и покривао је територију Доњецке и Луганске Народне Републике, које је Русија сада признала као независне државе.
„То значи да њене даље активности немају консензусну подршку држава учесница и да се стога не могу спроводити де јуре. Позивамо Секретаријат ОЕБС-а да одмах започне мере за гашење Мисије, прода имовину, раскине уговоре о раду са особљем и измири уговорне обавезе према пружаоцима услуга и станодавцима“, саопштила је Захарова.
Све функције праћења и извештавања Мисије су де факто обустављене 7. марта. Тог дана ОЕБС је евакуисао своје последње међународне посматраче, који већ осам година надгледају сукоб између Украјине и две отцепљене републике Донбаса.
„Скрећемо посебну пажњу на неприхватљивост понављања таквих случајева у којима је имовина ОЕБС-а, која је привремено остала у Украјини, посебно оклопна возила, завршила у рукама украјинских оружаних снага“, рекла је Захарова.
Изражавајући поштовање према раду особља Мисије, она је напоменула да „због сталног противљења и притиска Кијева и његових западних покровитеља“ професионализам и непристрасност Мисије све више уступа место „селективном приступу чињеницама и политичкој пристрасности“.
Она је такође рекла да се руководство Мисије „отворено поигравало са Кијевом“, да није успоставило нормалне радне контакте са Донбасом и није стварно пратило ситуацију људских права, укључујући ситуацију са националним мањинама и медијима широм Украјине.
„Ни на који начин није реаговала на раст агресивног русофобичног национализма у земљи, на ширење неонацистичке идеологије. Контраст између ружичасте слике коју осликавају извештаји Мисије и стварног стања ствари, које сада постаје све јасније, био је очигледан“, рекла је Захарова.
Она је изразила наду да ће државе учеснице и Секретаријат ОЕБС-а „извући одговарајуће поуке из достигнућа и недостатака осмогодишњег рада Мисије”.
У међувремену, руководство ОЕБС-а је у четвртак изразило „најдубље жаљење” што није успело да постигне договор о продужењу мандата Мисије, што сматра „кључном компонентом њеног одговора на кризу у и око Украјине”. .”
Према речима председавајућег ОЕБС-а и министра спољних послова Пољске Збигњева Рауа, Мисија је „играла кључну улогу пружајући објективне информације о безбедносној и хуманитарној ситуацији на терену и неуморно радећи на ублажавању последица сукоба на цивилно становништво”.
Рау је такође рекао да ће пољско председавање наставити консултације са државама учесницама „о будућој улози и присуству ОЕБС-а у Украјини”.
„Док се ти разговори настављају, Мисија ће задржати свој административни статус теренске операције ОЕБС-а и наставити да обавља функције укључујући обезбеђивање безбедности и безбедности чланова мисије, имовине и просторија“, наводи се у саопштењу ОЕБС-а.
Посматрачи ОЕБС-а били су распоређени 2014. године како би надгледали сукоб, а касније и прекид ватре између Украјине и република Донбаса. Мисија је успостављена на захтев украјинске владе и консензусном одлуком свих 57 држава учесница. Са 1.291 чланом мисије, Мисија је била највећа у ОЕБС-у.
Организација са седиштем у Бечу почела је евакуацију особља након што је Русија покренула специјалну војну операцију 24. фебруара.
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Иако није чланица велике економске породице која се назива БРИКС, Србија има своје представнике на скупу који је почео данас. Један од њих је и посланик Александар Павић који је за РТ Балкан говорио из Москве
Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве.
Патријарх српски Порфирије изразио је саучешће поводом терористичког напада у Москви и поручио да је Српска православна црква уједињена са руским народом у болу и молитви за пострадале
Владимир Путин је поново изабран за председника Русије, према званичним резултатима председничких избора у земљи, које је у понедељак објавила Централна изборна комисија (ЦИК).
RSS
