Русија и Мађарска су забринуте због политике званичног Кијева о украјинизацији образовања и повреде права националних мањина, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров након разговора са својим мађарским колегом Петером Сијартом.
„И Мађарска и Русија, као и све друге земље света, залажу се за потпуну примену Минских споразума. Такође смо заједно забринути због политике званичних власти Кијева о украјинизацији образовања, повреди права националних мањина, пре свега језичких права, супротно обавезама које је Украјина преузела у оквиру одговарајућих међународних конвенција“, рекао је Лавров.
Он је додао да је Украјина као транзитер гаса доказала своју непоузданост.
„Наравно, разговарали смо и о питањима везаним за транзит руског гаса преко Украјине. Сада, када је Украјина доказала своју непоузданост као транзитна земља, када се украјински систем за транзит гаса налази у изузетно алармантном стању, ми, као што знате, или боље речено наша компанија ’Гаспром‘, заједно са партнерима из европских земаља, изградила је прву линију ’Северног тока‘. Сада већ почиње изградња ’Северног тока 2‘“, истакао је Лавров.
Истовремено, руски министар је додао да Русија, као снабдевач гаса, никада није давала разлог за сумњу у своју поузданост.
Украјина је престала са куповином гаса из Русије у новембру 2015. и није користила руско гориво 2016—2017. године у припреми за грејну сезону, пумпајући у складишта гас набављен у Европи. Трилатерални преговори о транзиту гаса између Русије, Европске комисије и Украјине одржани су 17. јула у Берлину, први пут након што је арбитража из Стокхолма донела одлуку у спору између „Гаспрома“ и „Нафтогаса“ о уговорима о снабдевању и транзиту гаса.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто саопштио је да ће Мађарска 2020. године купити од Русије више од четири милијарде кубних метара гаса. Он је саопштио да је већ одржао преговоре о енергетској сарадњи са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом, министром енергетике Александром Новаком и министром индустрије и трговине Денисом Мантуровом.
„На основу ова три разговора, могу вам рећи да након значајне кризе, која је трајала годинама, можемо да говоримо о успеху наших руско-мађарских контаката. Договорили смо се да ћемо на основу раније потписаног споразума купити од Русије више од четири милијарде кубних метара гаса, чиме ћемо Мађарску обезбедити енергијом и 2020. године“, рекао је Сијарто на заједничкој конференцији за новинаре у Москви.
Он је додао да Мађарска захтева да Брисел не смета Средњој Европи да добија руски гас преко „Турског тока“.
„Потпуно је јасно да предузећа Западне Европе заједно са ’Гаспромом‘ припремају изградњу ’Северног тока 2‘, тако да мислим да ће доћи до озбиљног помака. И ми бисмо желели да Средња Европа то постигне“, навео је Сијарто.
„И пошто ће Западна Европа моћи да купује гас преко северног пута, ми, Средња Европа, такође захтевамо ово право за себе. Захтевамо да Западна Европа и Брисел не подмећу клипове у точкове, да бисмо ми са југа добили овакву прилику. Како Западна Европа добија нову линију са севера, тако и ми желимо да је добијемо са југа“, нагласио је министар.
Он је истакао да Мађарска не жели да се снабдевање Средње Европе гасом бојкотује преко Балкана.
Добри контакти Мађарске и Украјине су поступцима Кијева сведени на нулу, додао је Сијарто.
„Што се тиче познатог списка на који сам стављен (база украјинског сајта ’Миротворац‘), могу вам рећи да постоји и озбиљнији проблем. Осигурана права мађарског становништва у Украјини стално се крше. Моје укључивање на списак није проблем. Много је већи проблем што Закон о образовању, који нарушава права мађарске националне мањине, још увек није ревидиран. Упркос чињеници да нас интересују добросуседски и добри односи са Украјином, председник Украјине и влада свели су на нулу наше добре контакте између земаља“, закључио је мађарски министар.
Напетост у односима Украјине и Мађарске појавила се након извештаја да конзулат Мађарске у граду Берегову, у Закарпатској области, издаје мађарске пасоше грађанима Украјине. Украјински министар спољних послова рекао је да Кијев намерава да протера конзула Мађарске из земље. Будимпешта је саопштила о могућности реципрочног одговора.
Иако није чланица велике економске породице која се назива БРИКС, Србија има своје представнике на скупу који је почео данас. Један од њих је и посланик Александар Павић који је за РТ Балкан говорио из Москве
Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве.
Патријарх српски Порфирије изразио је саучешће поводом терористичког напада у Москви и поручио да је Српска православна црква уједињена са руским народом у болу и молитви за пострадале
RSS
