Измјене Закона о слободи вјероисповијести нијесу дуг према цркви, већ према правној држави која тежи да се придружи Европској унији, казао је предсједник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић.
Он је навео да прича о утицају цркве на рад Владе датира од његовог признања да га је у политику “гурнуо дискриминаторски” Закон о слободи вјероисповијести.
“Не знам за министре, али мене нико из Српске православне цркве не зове да би ми диктирао захтјеве нити одлуке”, казао је Кривокапић.
Он је у интервјуу за недељник НИН рекао да су предложене измјене Закона о слободи вјероисповијести поздравили из цркве и да сматра да ће његовим усвајањем црква да се врати редовним пословима, преноси РТЦГ.
“Измјена Закона о слободи вјероисповијести не гледам као дуг према цркви, то је дуг правној држави која тежи да се придружи ЕУ. Црква је државу само подсјетила на свјетске стандарде по тим питању”, навео је Кривокапић.
Он је рекао да је био реалистичан када је казао да ће Влада трајати пун мандат, “јер је таман толико потребно да би се направио реалан помак у свим сегментима живота у Црној Гори”.
“Уколико већина руку у парламенту одлучи да скрати мандат, ићи ћемо на изборе. Имаћемо грађанима шта рећи. Надам се да би они, који би у том случају изазвали изборе, ту одлуку могли да објасне”, навео је Кривокапић.
На питање да ли ће прво посјетити Београд или Приштину, Кривокапић је поновио да би волио да позив за посјету стигне из Београда, јер не види "у региону важније мјесто од Србије за разговор, договор, за споразуме које Црна Гора треба да направи".
Кривокапић је рекао да нема никакав однос са предсједником Србије Александром Вучићем с којим се, како је навео, видио два пута и то на сахранама.
"Нијесу то била ни мјеста ни прилика за било какав разговор. Надам се да ћемо институционално изградити односе између Србије и Црне Горе који ће осликавати реалне потребе наших грађана", казао је Кривокапић.
Коментаришући наводе да је бивши режим огрезао у корупцији и да се очекује да крену од врха, односно од предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, он је навео да ће кренути од дјела која прво открију у раду и која ће их одвести до извршиоца.
“Уколико се и име које сте поменули нађе у материјалима, до којих ћемо прије или касније доћи, биће процесуиран по закону”, рекао је Кривокапић.
Он је казао да намјера владе није реваншизам, нити “лов на људе”.
“Наш циљ је правна држава у којој ће сви бити једнаки пред законом и за које ће важити закони", истакао је Кривокапић.
Одговарајући на питање да ли је спреман да поднесе оставку ако најављена борба против корупције и криминала не буде дала резултат, он је навео да о оставци у том контексту не размишља, јер је посљедња особа у Црног Гори која ће стајати на путу спровођења закона.
“Ја сам за спровођење правде на основу чврстих доказа, без велике буке, али са јаким пресудама, које ће бити најснажнија порука свима који су се огријешили о закон”, рекао је Кривокапић.
На питање о његовим ранијим изјавама да Црна Гора неће преиспитивати одлуке о признању самопроглашеног Косова и увођењу санкција Русији, Кривокапић је одговорио да је то политичка реалност, а не његове политичке жеље.
"У парламенту Црне Горе данас нема довољно руку ни за једну одлуку о којој говорите. И то нема везе са мојом каријером. Чак и да се она данас заврши, Црна Гора ни сјутра неће имати потребан број руку за одлуку о Косову или о Русији", нагласио је он.
Кривокапић је рекао да Црна Гора има амбицију да постане 28. чланица ЕУ и додао да је нова влада спрема на томе да ради колико год је потребно.
"Да отклонимо се недостатке који нас дијеле од велике европске породице. ЕУ посљедњих година има своје проблеме, који нијесу повезани са регионом Западног Балкана и то сигурно утиче и на политику проширења", закључио је Кривокапић.
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
Фаина Савенкова, чувено, и у Србији познато дете-писац и борац за мир из Луганска, има већ 15 година. И даље пише књиге, али и објављује интервјуе са познатим борцима за мир из целог света. Познато је и неколико њених јавних обраћања светским лидерима поводом сукоба у Украјини. РИА Новости су управо објавиле њено обраћање Жозепу Борељу:
Данас се навршава 33 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције у касарни у Бјеловару, како би спречио да оно падне у хрватске руке
.jpg)
.jpg)
.jpg)
RSS
