Порука Еепсикопског савјета Српске православне цркве у Црној Гори са свештенством и монаштвом Црне Горе
Браћо и сестре,
Грађани Црне Горе,
Драги пријатељи,
Ово је други узастопни Тројичиндан, рођендан Цркве, који овдје у нашој држави Црној Гори проводимо у стрепњи да ће овдашња власт покренути остварење својих најава о подржављењу Цркве. У питању је класична најава отимања Светиња и стављања црквених послова и црквене организације – под државну управу. На тај начин се најдиректније и најбруталније у истој мјери крше и црквени канони и Устав ове земље, као и међународно право. Зато данас стојимо пред цјелокупном домаћом и међународном јавношћу, дижући свој глас и као грађани и као вјерујући људи.
Иза нас је годину дана од наше Тројичинданске заклетве, да ћемо бранити своје Светиње. Иза нас је пола године покушаја да са овдашњим властодршцима разговарамо о измјени неуставног и дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. На тај разговор нас је позивала наша људска и грађанска савјест и хришћанска одговорност, али и све релевантне међународне адресе. Пола године слушамо вербални пристанак државних власти на договоре и преговоре, а шта имамо у стварности? Имамо одуговлачење и заобилажење теме на једној, и очигледно спровођење овог неуставног закона на другој страни! Уствари, ова власт, у име демократије, наставља дјело комунистичких власти Црне Горе, која је убила митрополита Јоаникија и више од сто православних свештеника, осудила на једанаест година затвора митрополита Арсенија за ”пропагандну дјелатност”, срушила Његошеву цркву на Ловћену и одагнала народ од Цркве…
Најновија збивања нам недвосмислено говоре да је Влада Црне Горе – практично одустала од дијалога и преговора. Прошло је мјесец дана откако чекамо одговор премијера Душка Марковића на митрополитов допис да се дијалог и преговори наставе одмах послије објављеног ублажавања здравствених мјера почетком маја ове године. До данас га нијесмо добили! Изјава Блажа Шарановића, директора Управе за имовину, од 6. јуна ове године, јасно нам говори да држава – игноришући дијалог и преговоре – почиње са спровођењем дискриминаторног закона! Спроводити одредбе закона чије је одредбе стручна јавност оцијенила као неуставне и дискриминаторне вријеђа људску интелигенцију и грубо нарушава дух елементарног дијалога и договора и основних људских права. Очекивали смо, и био је елементарни ред, да ће се државни органи суздржати од било каквих активности у вези са примјеном овог закона – док се преговори не би окончали. Али не само да то није учињено, већ су својим једностраним правним активностима државне власти потврдиле да нису за преговоре ни договоре, за које су се до сада само вербално, пред домаћом и међународном јавношћу, наводно залагале.
Поред свега тога, ових дана, црногорска власт приводи, хапси и протјерује свештенике и вјернике СПЦ – не правећи разлику између епископа, свештеника и лаика – али правећи невиђену дискриминаторну разлику између црквених и других јавних скупова у Црној Гори. Уочљиво је дискриминаторно поступање државних органа према вјерским обредима у храмовима и испред њих у односу на разна окупљања на улицама црногорских градова, политичким скуповима (како на бурним државним прославама тако и на мирним грађанским демонстрацијама), затим по тржним центрима, дискотекама, градилиштима, у државним органима (довољно је погледати ових дана гужве у институцијама које издају лична документа). Међутим, санкционишу се и у коришћењу својих права се спрјечавају само православни епископи, свештеници и вјерници! Током званичног трајања епидемије болести COVID-19 у Црној Гори, здравствене мјере су селективно примјењиване и биле су негативно и репресивно усмјераване само према нашим вјерским обредима. Због тога је дошло до привођења митрополита Амфилохија, притварања епископа Јоаникија и других наших свештеника, а ево и до протјеривања свештеника – први пут у историји Црне Горе – који су, претходно, са највиших државних адреса, проглашени за ”илегалце”, ”окупаторе” и ”непријатеље државе”! У темељима свега овога је бесмислена и анахрона тежња владајућих структура да секуларна, мултиконфесионална и грађанска држава, на почетку 21. вијека, прави своју ”државну” цркву! Заборавили су чак и онај проглас европских револуционара из 19. вијека, којим се тражило одвајање Цркве и државе, а који јасно и гласно позива: ”Слободна Црква у слободноj Држави”, као и резолуције Европског Парламента, које су позив да се у бившим комунистичким земљама изврши ослобођење од бољшевичког тоталитарног насљеђа и гажења елементарних људских права.
Дужни смо да о свему овоме обавијестимо релевантне међународне адресе о хронологији непосредне дискриминације и примјене двоструких аршина у Црној Гори и о доказима како у овој земљи закон није једнак за све. Сувишно је и говорити о томе да је оваквим непринципијелним и селективним спровођењем здравствених мјера – обесмишљено њихово постојање и сврха њихове даље примјене. Поред велике жртве и човјекољубља које су показали црногорски љекари у болницама и амбулантама – у чему смо им, као Црква, помагали и молитвом и материјалном помоћи – морамо истаћи да смо поједине мјере тзв. здравствених власти доживјели као мјере против Цркве, а не против злокобног вируса. Очевидно, државна власт користи вирус ради афирмације свог још опаснијег вируса – властољубља, као и приватизовања, не само државно-народне, него и црквене имовине.
Не постоје разлози због којег би могли да очекујемо добронамјеран и частан однос актуелног режима према Цркви. Напротив, јасно нам је шта би чекало наше Светиње да се којим случајем њих домогне ова власт. То су, уосталом, доказали и показали и ових дана: недавном продајом акција предузећа ”Свети Стефан хотели”, којем, нажалост, неправедно и безаконо припадају и острвски храмови, као и доношењем одлуке о продаји древне воденице манастира Свете Тројице у Пљевљима. Својим дискриминаторним и неједнаким дјеловањем државна власт поспјешује и вјерску нетрпељивост и несигурност у срединама гдје православни чине изразиту мањину локалног становништва. Сјетимо се само догађања на Свачу, уклањања крста у Мартиновићима код Гусиња са мјеста на коме су остаци цркве срушене од фашиста 1941. године или јучерашњег небивалог рушења конака Светог Василија Острошког на Бриској Гори код Улциња, уз срамно ангажовање Специјалне антитерористичке јединице, као да су сестре монахиње и неколико тамошњих свештеника оружана пријетња за ову државу. Снага државе се не показује силом оружја и насиљем према сопственим грађанима, већ уредним, слободним и некорумпираним институцијама и владавином права за све подједнако.
А сада, овдје пред јавношћу и пред државним институцијама које морају да буду у функцији доброг напретка овог друштва и сваког грађанина, првјенствено обновом правдољубља, објављујемо да наш протест против неправде настављамо мирним и молитвеним литијама. Литијама које ће кренути у свим храмовима црногорских градова од Недјеље свих Светих, 14. јуна ове године и то истим оним улицама на којима смо ових дана могли видјети и друга масовна окупљања – протесте, државне прославе и обичне шетње грађана, којих, Богу хвала, има више од сваког пребројавања. Трудићемо се, као и до сада, да приликом организације литија поштујемо законске одредбе о јавним окупљањима. Наше литије иду ка остварењу четири циља: мир, љубав, правда и братско помирење! И тај ћемо циљ постићи, уз Божију помоћ.
Позивамо представнике црногорске Владе и скупштинске већине – оне који су предложили и изгласали овај неуставни и дискриминаторни анти-закон, као и оне који очигледно намјеравају да га спроводе силом на срамоту, да одустану од својих једностраности и ината, и да државу са њеним правним поретком, градимо заједнички, у договору, поштујући Устав и Божију правду. Позивамо их на братску слогу и помирење, на исцјељење од братомржње, али истовремено, као свештенство и монаштво Српске Православне Цркве у Црној Гори поручујемо, потврђујући свенародну заклетву: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.
Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.
Хрватски председник Зоран Милановић изјавио је данас да свима треба да буде јасно да се НАТО директно укључује у рат и да ће се тек видети ко су дебили и поручио да би и он премијера Андреја Пленковића могао да пита који је његов дил са Украјином.
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
.jpg)
RSS
