Митрополит Амфилохије: Народ који се сабира на литијама је изворни народ Црне Горе који наставља дјело својих предака и чува оне светиње које су му преци оставили
“Народ који се сабира на литијама је изворни народ Црне Горе који наставља дјело својих предака и чува оне светиње које су му преци оставили а глас народ је глас Божији”, поручио је у Подгорици Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморским г. Амфилохије испред Скупшине Црне Горе гдје је у току литије улицама главног града послије прочитаног Јеванђеља, узнио молитве за град, посланике, предсједника Црне Горе, Подгоричане, народ Божији, посебно за дјецу, преноси Митрополија.
Митрополит је послије молебна који је служен у Саборном храму Христовог Васкрсења, са Преосвећеним Епископом диоклијским г. Методијем предводио литију од више десетина хиљада вјерног народа међу којима је шездесетак универзитетских професора.
У обраћању сабранима владика Амфилохије је оцијенио да овај народ није против државе јер је то његова држава била и остала и то треба сви да знају, па и они који себе поистовјећују са државом:
“Држава је наша, наши преци су уграђени у њу, њену правду, истину и доброту, у њену културу и у њену вјеру, прије свега и изнад свега. Зато не треба нико да се боји од ове дјеце која су сабрана око ове светиње”, казао је Митрополит.
Подсјетио је на сва страдања овог народа, нарочито током и послије Дргугог свјетског рата и нагласио да литије и овај народ превазилазе те сукобе и братомржњу.
Посебно је истакао да овдје нема ни четника ни партизана,”ово су потомци и једних и других који хоће да буду браћа, нашта их је призвао Господ”:
“Да се помире једни са другима, да опросте једни другима, и то је оно што овај народ тражи и од предсједника и од Скупштине Црне Горе, да спасу Црну Гору од изгубљеног образа безакоњем овог закона који угрожава биће овог народа”, бесједио је владика.
Додао је да је то безакоње пробудило вјеру у овом народу, што је по његовим ријечима велики дар и знак. Нагласио је да се они који сада управљају Црном Гором проглашавају атеситима, “и то јесу и имају право да буду”.
“Најглавнији људи у Црној Гори сагласно свом атеизму на њему строје будућност Црне Горе а нијесу свјесни да је све што је устројено на атеизму, на богоубиству и братоубиству, од Лењина и Стаљина до Броза и наших времена широм свијета пропало”, казао је Високопреосвећени и подсјетио на пропаст СССР и СФРЈ, истичући да је све оно што су саградили, пропало јер није имало благослова Божијег.”
Све што је без Божијег благослова, како је казао, не може да има будућности, те би добро било да и наши политичари који су сада на власти схвате да “нити су они Црна Гора нити сам ја Црква”.
“Овај Христов народ је онај који говори језиком Божијим, глас овога народа је глас Божији, глас светих предака. Овај народ говори језиком љубави, истине, правде, помиловања и радовања сваком људском бићу.”
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморским г. Амфилохије је поздравио универзитетске професоре који су данас са народом.
“Нека би Бог сачувао образ свију нас и свети образи, свети ликови Божији да засијају и у нама и у нашим предсједницима и нашим члановима Скупштине да послушају глас овога народа Божијега. Једино тако и они могу бити истински владари и носиоци изворнога духа Црне Горе”, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморским г. Амфилохије.
По повратку литије испред храма поводом Недјеље православља у организацији Православне богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња, одржана је свечана духовна академија. Празничну бесједу је произнио ђакон Душан Биговић, професор Цетињске богословије, који је казао да друштва и државе треба да Цркву и религију прихвате као позитивну вриједност и јавно добро:
“Без присуства Цркве страшно је и замислити будућност. Црква има задатак да пред свијетом свједочи Јеванђеље и долазак Царства Божијег. Црква живи у историји и не смије бити равнодушна према њој јер мисија Цркве је спасење читавог свијета….Живимо на истом мјесту у истом свијету, окренути смо једни другима. Ако неко мисли да је могуће рећи да Црква није дио државе, немогуће је рећи да црква није дио друштва и да не треба да се пита о многим важним питањима живота појединаца и друштва”, казао је о. Душан Биговић.
Подсјетио је да је човјек увијек живио у свијету мање или веће неправде, али није добро, како је казао, у име ничега ударати на властито биће, доносећи закон којим је већини учињена неправда а мањини није учињена правда.
Академију је благословио Преосвећени Епископ диоклијски Методије који је рекао да никада неће бити мира између истине и лажи, љубави и мржње, живота и смрти, Бога и ђавола.
“У овој борби наша главна помоћ су Тијело и Крв Христова, она насушна храна која нас духовно одржава и без обзира на сва искушења и опасности која нам пријете, чини да будемо Христови сљедбеници.”
Преосвећени је истакао да и данас и увијек свако од нас стоји пред истим избором пред којим су када је Христос предат Пилату и осуђен стајали и Пилат и римски војници, јеврејске вође и сваки човјек у гомили људи.
“Свакога дана узимати свој крст и носити га, не значи само трпјети тешкоће и бреме живота, то прије свега значи непрестано живјети у сагласју са својом савјешћу”, поручио је владика Методије.
У име присутних шездесетак универзитетских професора који су својим доласком јавно дали подршку литијама и стали у одбрану светиња, сабранима се обратио редовни професор Машинског факултета др Здравко Кривокапић.
Он је рекао је да се закон не може једноставно поправити, већ се може само повући.
“У овом времену Чисте недјеље када треба да изостану било какве ружне помисли, добијамо многе погрдне изразе а ми им узвраћамо јединим нашим којим умијемо и знамо а то је да их волимо и да се молимо за њих.”
Професор др Здравко Кривокапић је истакао да иако број учеснике литија поједини умањују, оне су из дана у дан све бројније:
“Они нам потурају да иза нас стоје ови и они а ја им сада кажем да иза нас стоји највећа амбасада у Царству која је икада постојала. То је амбасада Господа нашега Исуса Христа. Није то ни америчка ни руска, а сигурно није ни србијанска. Зато ми трајемо и можемо да истрајемо и знамо да наша побједа стиже. Зато и професори кличу заједно са вама: Не дамо светиње!”
Тачно дан након почетка „противтерористичке“ операције Оружаних снага Азербејџана у Арцаху, борбе су окончане: власти Републике Арцах прихватиле су ултиматум Азербејџана и капитулирали.
Руски лидер је истакао да је ова иницијатива у потпуности у складу са интересима Русије и Кине, „јер усаглашава наше идеје за стварање великог евроазијског простора“.
Пре неколико сати украјинске формације су извеле још један ракетни удар на Крим. Са аеродрома Староконстантинов полетело је 11 бомбардера Су-24М, од којих су пет били носачи крстарећих ракета Сторм шедоу/СКАЛП.
Дмитриј Песков је такође прокоментарисао мишљење специјалног изасланика Јерменије Едмонда Марукјана да је „ред на Сједињеним Државама да одлуче које мере се могу користити“ за постизање мира.
Очекивано, дневни напад на територију непризнате Републике Арцах постао је прва фаза „противтерористичке“ операције Оружаних снага Азербејџана. Извођени су удари по позадинским положајима и зонама концентрације ПВО.
Истрага је у супротности са тврдњом украјинског председника да су у руском нападу убијени цивили истог дана када је била посета америчког државног секретара
Настављају се тешке борбе на линији додира. Није било значајнијих промена у зони борбених дејстава. ОСУ је извршила неколико напада код Старомјорског у Времјевском сектору, али безуспешно. Слична ситуација се развила између Времјевке и Работина.
„Сви желимо брз мир“, изјавио је Столтенберг. „Али у исто време морамо да признамо: ако председник Зеленски и Украјинци престану да се боре, њихова земља више неће постојати. Ако председник Путин и Русија положе оружје, имаћемо мир.
У овом тренутку, након неуспешних покушаја напада и учвршћивања на положајима у рејону села Новомајорское и Новодоњецко, јединице Оружаних снага Украјине прешле су на одбрамбено и позиционо ратовање како би ротирали и попунили јуришне групе.
Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе ветерани Србије и Републике Српске раширили су данас српску заставу дугу 50 метара преко моста на Дрини Бајина Башта – Скелани.
На Јужнодоњецком сектору, у овом тренутку борбе су више позиционе природе са редовним покушајима Украјинаца да пробију руску одбрану у области Пријутноје и Старомајорски. Команда Оружаних снага Украјине наставља са привлачењем резерви на локацију.
фото: © Владо Павићевић / Митрополија
RSS
