Саопштење за јавност
Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори,
Цетиње, 11. јануар 2020.
Епископски савјет Српске Православне Цркве је на својој сједници одржаној у просторијама Митрополије у Цетињском манастиру 11. јануара 2020. године усвојио нацрт иницијативе Уставном Суду Црне Горе за оцјену уставности одредби такозваног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, која је, уз благослов Цркве, припремљена од стручног тима домаћих правника. Иницијатива ће у најскоријем периоду, након брижљиве анализе, бити предата Уставном суду, о чему ће јавност бити обавјештена.
Епископски савјет у потпуности подржава јуче објављени став Правног савјета и позива све добронамјерне да своје предлоге, сугестије и идеје достављају Правном савјету преко наших епископија и да се не предузимају једностране правне активности на пољу противљења овом законском тексту.
Благодаримо свима вјернима у Црној Гори на показаном хришћанском достојанству у отпору овом безакоњу, које је препознато и од наше браће и сестара широм региона и свијета, којима такође овом приликом шаљемо наше архипастирске благослове.
Епископски савјет подржава будуће организовање и спровођење молитвених литија четвртком и недељом и даје благослов да мјесно свештенство у свим градовима према исказаној жељи и потреби вјерног народа осталим данима организује молитвене скупове и црквено-народне трибине при храмовима, културним центрима и другим за то прикладним мјестима, подсјећајући на обавезу чувања мира и достојанства, као и до сада.
У исто вријеме, достављамо јавности поруку Епископског савјета, која ће бити прочитана на свим сјутрашњим молебанима и литијама широм наше земље.
Нека Бог уразуми неразумне и благослови и укријепи наш благочестиви народ!
ПОРУКА ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Цетиње, 11. јануар 2020.
Сљедујући прогласима два велика црквено-народна сабора која су одржана у Подгорици и Никшићу, током 2019. године, и ових дана налазимо се на улицама црногорских градова, у молитвеним и протестним шетњама, походећи наше светиње, од једног до другог храма. Овдје смо, јер се као грађани бунимо, против анти-уставног, дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Донесеног без дијалога, мимо важећих процедура и упркос бројним савјетима из земље и из иностранства!
Протестујемо против акта који не доноси правду, једнакост ни слободу, већ све супротно томе и акта којим хоће да озаконе отимачину црквене имовине. Отимачину светиња које су градили, обнављали и украшавали – наши заједнички преци. Отимачину светиња у којима се народ моли Богу, по правилима и обичајима Цркве. Божије Цркве – која је уставно и цивилизацијски одвојена од државе.
Има нас много. Више него што може да се изброји. И овдје смо спремни да останемо колико год буде било потребно. Не гуши нас страх, држи нас храброст. Не може нам ништа лаж, води нас истина. Не може нам ништа невјера, вјера нам је Христос Господ. Господара до Бога немамо. Не смета нам ништа. Нема мећава, нема киша, зиме, ни врућине надолазећег љета Господњег које би нас спријечиле. Подражавајући старом Израиљу и његовом ходу у Земљу Обећану, али и оном новозавјетном збјегу наших црногорских предака који се ”не хће у ланце везати” – ми смо спремни да ходамо овим Божијим путем, док не дођемо до слободе и правде.
Зато, у име вјерног народа и свештенства четири епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори, тражимо од све три гране власти наше државе Црне Горе, како оне извршне, тако и од законодавне и судске, да нађу начина да поменути Закон – неповратно ставе ван сваке правне снаге и ван сваког политичког значаја. Нека то ураде, што им њихов народ каже, како знају и умију!
Само тако ће вратити, сада веома нарушен, мир и спокој православним вјерницима, који су им у ове божићне дане нарушили државни органи.
Наша Црква и њене стручне службе су Влади Црне Горе током прошле године, а у складу са препорукама Европске и Венецијанске комисије, достављали сугестије да се Предлог закона поправи и допуни – и нијесмо удостојени одговора. Црква је тражила дијалог – нијесмо га добили. Скупштини смо доставили амандмане – сви су одбијени. Закон је усвојен једнострано и насилно!
Сад више није вријеме да ми јавно сугеришемо рјешења. Сад захтијевамо да овај и овакав закон нестане – и да га замјени уставан закон. Онај и онакав – који ће бити донесен у дијалогу и уз учешће свих. Ми хоћемо подносити иницијативе, свим оним државним адресама које су овлашћене и које имају могућност да по овом питању дјелују, али са наших јавних скупова, из главе цијела народа, поручујемо јасно и гласно:
”Склоните ову правну наказу из дворишта наше државе”!
Црква јесте за дијалог и поздравља сваки акт добре воље. Спремни смо да разговарамо са представницима све три гране државне власти – и о добрим законским рјешењима, и о евентуалном потписивању уговора између Цркве и државе, и о рјешавању нејасних имовинско-правних тема, и о укључењу међународних институција у наш будући могући дијалог, и о свему другом што би допринијело разумијевању и смањило подјеле између световних и духовних власти – али иницијатива за то је на страни оних који су до сада били неспремни за разговор. Зато, са овога мјеста кажемо:
Не надајте се да ће наш молитвени ход стати, нити на то имамо право пред прецима и потомцима. Наш молитвени ход црногорским улицама и шире, нити ће стати нити ће се умањивати све док не буде испуњен онај наш први – и минимални и максимални услов – да оваквог дискриминационог закона више нема!
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ
Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Тачно дан након почетка „противтерористичке“ операције Оружаних снага Азербејџана у Арцаху, борбе су окончане: власти Републике Арцах прихватиле су ултиматум Азербејџана и капитулирали.
Руски лидер је истакао да је ова иницијатива у потпуности у складу са интересима Русије и Кине, „јер усаглашава наше идеје за стварање великог евроазијског простора“.
Пре неколико сати украјинске формације су извеле још један ракетни удар на Крим. Са аеродрома Староконстантинов полетело је 11 бомбардера Су-24М, од којих су пет били носачи крстарећих ракета Сторм шедоу/СКАЛП.
Дмитриј Песков је такође прокоментарисао мишљење специјалног изасланика Јерменије Едмонда Марукјана да је „ред на Сједињеним Државама да одлуче које мере се могу користити“ за постизање мира.
Очекивано, дневни напад на територију непризнате Републике Арцах постао је прва фаза „противтерористичке“ операције Оружаних снага Азербејџана. Извођени су удари по позадинским положајима и зонама концентрације ПВО.
Истрага је у супротности са тврдњом украјинског председника да су у руском нападу убијени цивили истог дана када је била посета америчког државног секретара
Настављају се тешке борбе на линији додира. Није било значајнијих промена у зони борбених дејстава. ОСУ је извршила неколико напада код Старомјорског у Времјевском сектору, али безуспешно. Слична ситуација се развила између Времјевке и Работина.
„Сви желимо брз мир“, изјавио је Столтенберг. „Али у исто време морамо да признамо: ако председник Зеленски и Украјинци престану да се боре, њихова земља више неће постојати. Ако председник Путин и Русија положе оружје, имаћемо мир.
У овом тренутку, након неуспешних покушаја напада и учвршћивања на положајима у рејону села Новомајорское и Новодоњецко, јединице Оружаних снага Украјине прешле су на одбрамбено и позиционо ратовање како би ротирали и попунили јуришне групе.
Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе ветерани Србије и Републике Српске раширили су данас српску заставу дугу 50 метара преко моста на Дрини Бајина Башта – Скелани.
На Јужнодоњецком сектору, у овом тренутку борбе су више позиционе природе са редовним покушајима Украјинаца да пробију руску одбрану у области Пријутноје и Старомајорски. Команда Оружаних снага Украјине наставља са привлачењем резерви на локацију.
RSS
