Културни амбасадори земаља Југоисточне Европе

Данас су у студију „Гласа Русије“ Јекатерина Галанова, генерални директор компаније „Оазис“ („Оаза“), која ће реализовати врло важан пројекат „Дани културе земаља Југоисточне Европе“. Он почиње данас у Москви. Други гост нас је управо обрадовао свирањем компликованог музичког инструмента, који личи на гајде, то је Слободан Тркуља, српски музичар, руководилац групе „Балканополис“, познате далеко ван граница Србије.

Јекатерина, колико се сећам, последњих година у Русији није било тако великих манифестација везаних за Балкан. Реците нам нешто детаљније о пројекту.

Тачно тако. Од прошле године је почела таква културна комуникација с Балканом: дат је знак за почетак овог програма, руски колективи су почели да путују у земље Југоисточне Европе, а ове године су почела гостовања балканских уметника. Овај пројекат је организовало и реализовало руско Министарство за културу.

У којим градовима ће се он одвијати? У Москви, у Дому музике ће бити одржан свечани део, а куда ће даље кренути по регионима?

Неочекивано смо почели у Санкт-Петербургу, концерт „Балканополиса“ је одржан с великим успехом: гледаоци су играли и правили овације… Мислим да ће у Москви бити исто то. И трећи град је Ханти-Мансијск.

Географија је прилично велика. Мислите ли да ће на северу такође бити занимљив наступ „Балканополиса“?

Сигурна сам зато што су све карте продате, знам да групе људи долазе из Сургута. У Ханти-Мансијску је врло лепа сала „Југра-Класик“, коју воле сви руски музичари. То је једна од најбољих сала у нашој земљи и по техничкој опремљености, и по менаџменту. Хтели смо да примимо групу на највишем нивоу, зато тамо приређујемо концерт. Сала је огромна, има преко хиљаду места и већ су распродата.

Јасно је да се за овакву турнеју бирају не само познати и популарни колективи, већ и они који могу најпотпуније да представе савремену културу земље у којој раде. То су својеврсни културни амбасадори. Молим вас, реците нешто о колективима који ће наступати у оквирима „Дана културе“.

Врло скрупулозно и дуго смо бирали колективе. Сами знате да је наш гледалац врло размажен. Почећу од „Балканополиса“ – то је најпознатији и најтраженији колектив, не само у Србији, већ и ван њених граница. Он је наступао и на „Евровизији“.

Хајде да замолимо Слободана Тркуљу који је у нашем студију да каже нешто о својој групи.
 

Преузмите аудио фајл
 

Слободане, које речи ћете наћи за наше слушаоце како бисте их позвали на Ваш концерт?
 

Преузмите аудио фајл

У програму „Дана“ такође су „Загребачки солисти“ и кореографски колектив „ЛАДО“. Јекатерина, молим Вас да испричате нешто о њима.

„Ладо“ је један од најпознатијих хрватских колектива. Да би се нашим руским гледаоцима то сликовито објаснило ко су они, рећи ћу да су то „колеге“ нашег ансамбла Игора Мојсејева, који осим тога поседују јединствену колекцију народних ношњи. Има их више од хиљаду. Наступ „Лада“ представља шаренолики шоу, јасан је и деци и одраслима. Колектив ће наступити у Москви, у Светлановској сали Дома музике 22. септембра. Све позивамо.

Кад сте рекли „преко хиљаду ношњи“ одмах сам замислила: то су кофери-кофери-кофери, велики и тешки. Како сте све то успели да пренесете преко границе?

То је био салто смрти нашег менаџмента, али је постојала огромна жеља да се представи овај колектив, зато смо и ми и хрватска страна уложили велике напоре како бисмо у Русији колектив представили у оригиналном виду. И то вреди – зато што су ношње ручне израде, врло лепе и момци и девојке их мењају за скоро сваку тачку. Мислим да ће људи који дођу на концерт добити огромно задовољство од балканске музичке и плесне традиције. И од ношњи.

Хајде сада да пређемо на „Загребачке солисте“.

То је инструментални колектив, у њему има шеснаест музичара. Момци раде у етно-класичном стилу, изводе Пјацолу, Вивалдија, народне хрватске мелодије. Овај ансамбл је врло тражен: наступао је у Карнеги-Холу, на фестивалу у Единбургу. Зато смо веома радосни, јер смо успели да доведемо „Солисте“ у Русију, где ће наступити у три града.

Где ће у Москви наступити „Загребачки солисти“?

Почећу од северне престонице где ће наступити у Санкт-Петербуршкој капели, у Ханти-Мансијску – у КТЦ Југра-Класик, а у Москви – у камерној сали Дома музике 26. септембра.

Чини ми сте да сте учинили велику ствар тиме што сте довели ове музичаре у Русију и искрено желим да пројекат буде успешно реализован. Наравно, у току последњих година имали смо културну размену с балканским земљама – у Русији се приказују и Кустуричини филмови, режисери из Србије долазе да режирају представе, руски уметници путују на Балкан. Међутим, све су то били појединачни случајеви, а сад желимо да се надамо да ћемо моћи редовно да се упознајемо с културним достигнућима Балкана.