Уз дуже оклијевање због ваше заузетости и ангажовања, принуђен сам да Вам у име Српског националног савјета, званично кровне организације српског народа у Црној Гори, напишем писмо. Упућујем га лично Вама, јер нијесам сигуран да бисте са његовим садржајем били упознати, али сам сигуран да немате сва сазнања о положају српског народа у Црној Гори и односима актуелне црногорске власти према њему. Разлог обраћања лично Вама је
затвореност државних институција, како Републике Србије, тако и Црне Горе, према решавању идентитетских питања и опстанку српског народа на простору Црне Горе.
Положај српског народа у Црној Гори је веома сложен и готово неподношљив. Све животне потребе српског народа условљене су промјеном идентитета. Српски народ у Црној Гори нема ријешен уставно-правни статус. Ускраћена су му многа давно стечена права. У Црној Гори Срба нема у државним институцијама, од мјесне заједнице до дипломатије, а јавно декларисани Срби по правилу немају никакву могућност да своју перспективу и перспективу својих породица планирају у Црној Гори. Заступљеност у државним институцијама и локалној самоуправи више се не мјери процентима, већ појединачним случајевима, уколико их уопште има, а исти је случај и у приватном сектору, па чак и у државним фирмама Републике Србије. Управа за кадрове Црне Горе је средство за притисак и промјену идентитета српског народа, гдје се при одабиру кандидата за запошљавање поништава успјех постигнут у школама и на факултетима кроз фалсификовано тестирање и одабир унапријед национално и политички припремљених кандидата. У образовним програмима, од предшколског до високошколског образовања, елиминисани су садржаји везани за српску књижевност, културу, историју и историју
умјетности, као и готово сви кадрови српске националности у тим институцијама. Српски језик, који је по подацима са последњег пописа матерњи језик највећег броја грађана у Црној Гори, у
потпуности је преименован, а ћирилично писмо, иако по Уставу равноправно, има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма. Исказује се огромна нетрпељивост
према Српској православној цркви у Црној Гори и сваким даном тај притисак постаје све већи, без обзира на бројне неуспјеле покушаје промовисања такозване „црногорске православне
цркве“, регистроване у полицијској станици.
Поштовани господине предсједниче,
У свом мандату, бранећи интересе Србије и српског народа, обишли сте читав регион неколико пута, као и најутицајније државе свијета. У Црној Гори Вас нема, па се поставља питање да ли је
то случајно или мислите да је српско питање у Црној Гори ријешено. Ми, Срби у Црној Гори, нијесмо Срби да би нам било лакше и боље, већ зато што нам је српски идентитет поријекло
којег се не одричемо. Од Републике Србије, као матичне државе, која је Уставом уређена као држава српског народа, тражимо бригу и подршку да у Црној Гори добијемо оно што нам по Уставу, позитивном законодавству и познатим стандардима припада. Коалиција на власти са мањинским народима диктира законска решења која српски народ доводе у понижавајући положај. Смишљеном измјеном закона на штету српског народа и спором администрацијом гаси српске организације које раде на очувању српског националног, културног, језичког и вјерског идентитета, што се посебно односи на српске медије: Српске електронске новине,
часопис „Српске новине“, Српски радио и Српску телевизију, које смо више од десет година, и први пут у Црној Гори, мукотрпно стварали да бисмо свој народ бранили од промовисаних
фалсификата и неподношљивог медијског притиска. Намјерним поступцима гасе нам Српску књижевну задругу у Црној Гори, најпродуктивнију издавачку дјелатност, која је у протеклих
десетак година штампала готово три стотине наслова и више од стотину и осамдесет хиљада књига, искључиво у функцији очувања српског језика и ћириличног писма, и која је за своје активности добила готово све књижевне награде на српском говорном подручју.
Припремајући се за предстојећи попис становништва, актуелној црногорској власти је веома важно да заустави активности српског народа, које недвосмислено свједоче о вишевјековном српском идентитету на простору Црне Горе, и посебно да зауставе српске медије, који се већ сада својим садржајем квалитетно супротстављају очигледној антисрпској пропаганди у Црној
Гори. Намјера наведених притисака црногорске власти на српски народ је жеља за постизањем натполовичне већине националних Црногораца на рачун српског народа, што је производ државног пројекта асимилације српског народа у националне Црногорце.
Подршка Владе Републике Србије српском народу кроз куповину „Српске куће“ за научне, културне и медијске организације српског народа у Црној Гори није оправдала почетна очекивања, јер ни након двије године није у функцији остваривања предвиђених активности и није приведена намјени. Наравно, ни о томе још увијек нико не води рачуна. Српски народ, без утицаја и подршке Републике Србије, не може опстати у Црној Гори, осим уз
промјену идентитета. Република Србија има и право и обавезу да озбиљно води рачуна о више од двије стотине хиљада својих сународника, што до сада није био случај ни у назнакама. Стога
Вас молимо, без обзира на Ваше бројне обавезе и проблеме, да питање статуса и опстанка српског народа у Црној Гори у што је могуће краћем времену узмете у разматрање.
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека фирма под санкцијама САД нико неће са њом да ради, изјавио је Вучић за Информер.
У ноћи 10/11. децембра по нашем времену, у Њујорку је одржана седница Савета безбедности УН посвећена извештајима председника и тужиоца Резидуалног механизма, наследника хашког трибунала. Говор заменика сталног представника Русије Марије Заболоцке, који вам овде у целини преносимо, свакако ће остати запамћен:
Трибина посвећена 116. годишњици рођења команданта Ваздушно-десантних снага Русије, генерала армије и хероја Совјетског Савеза Василија Филиповича Маргелова, одржана је синоћ у препуној великој сали „Фјодор Шаљапин“ Руског дома у Београду.
Казахстан се данас показао као један од центара мудре дипломатије не само у региону већ и изван њега: упркос сложеним политичким реалностима и повољном географском положају, влада и народ до последњег остају верни принципу „мултиполарног света“, трудећи се да не наруше крхку равнотежу. С једне стране, земља се граничи са Русијом, а с друге, настоји да што више сарађује са Западом. Међутим, смер односа у последњем периоду померио се ка Сједињеним Америчким Државама, а у свету који се брзо мења, сарадња у области безбедности може постати кључни приоритет у међусобним односима држава и региона. Данас, ако се не предузму мере предострожности, репутација Казахстана као водеће постсовјетске земље региона могла би бити озбиљно нарушена.
Док су снаге подржаване од стране Турске водиле борбе са Курдима за Манбиџ, а „прогресивни џихадиста“ Ахмад аш-Шара (Абу Мухамад ал-Џулани) давао интервју западним медијима, током претходне ноћи израелске ваздухопловне снаге извеле су серију удара на Сирију.
«Одлучност Запада да по сваку цену прогура своју неоколонијалну хегемонију оваплотила се у агресији НАТО против Југославије 1999, уз распарчавање ове државе у центру Европе, а сада и у украјинском сукобу, изазваном да се Русија ослаби и да јој се нанесе „стратешки пораз“ на бојном пољу.»
RSS
