Србин у Владивостоку: Први дан је увек најтежи

Објављено: 12.01.2017.год.
Милош Којић је пре годину дана дошао из Србије у Владивосток да настави школовање на Далекоисточном федералном универзитету, где студира железнички саобраћај. Током свог релативно кратког боравка у Русији већ је учествовао у многим занимљивим акцијама, како на нивоу универзитета тако и на нивоу целе земље. Милош има 27 година и добро се сећа првог дана бомбардовања своје земље, као и свог првог дана „на другој страни планете“. Поразговарали смо са њим о науци, култури, успоменама и утисцима, и о сличности руског и српског народа.


Како си доспео у Владивосток?

Нашао сам на интернету сајт агенције „Россотрудничество“ и видео да руска држава даје стипеније страним студентима. На том сајту сам упутио молбу, а затим су представници агенције контактирали са мном и послали ме овамо на студије.

Да ли си од почетка планирао да дођеш овамо?

Хтео сам да одем на руски Далеки Исток. Хтео сам да упознам источне народе који живе у том региону: Бурјате, Кинезе, Корејце и Јапанце.

А зашто си баш хтео у Русију?

Размишљао сам о томе где ћу да наставим студије. А када сам размислио, схватио сам да ћу се најбоље осећати у Русији. Култура Србије и Русије има много заједничког. Може се рећи да је руска душа веома слична српској. И ја се овде осећам као код куће.

Једном сам на Дан Победе посетио „Бесмртни пук“. Тада сам био позван на Црвени трг. Ја и моји пријатељи имали смо посебну пропусницу тако да нас је обезбеђење свуда пуштало. Фактички смо били само неколико метара иза Владимира Путина. То је било веома упечатљиво. Био сам веома радостан када сам видео како се грађани Русије односе према људима који су ратовали за њихову слободу. Било је потресно слушати како ти људи вичу „ура“. То треба осетити, то је тешко описати речима – тај понос који они осећају, ту снагу са којом они вичу „ура“.

Да ли си увек желео да постанеш стручњак за железнички саобраћај?


Не, хтео сам да постанем војни пилот, јер је мој отац то био. Али нисам успео. После бомбардовања Југославије наша армија је била практично уништена. Тада сам одлучио да изаберем нешто друго. Као што слобода може бити на небу, тако може бити и на земљи. Пруга је као пут живота, и она је увек људима давала могућност да живе.

Какви су били твоји први утисци о Владивостоку?

Први дан је био најтежи. Нисам знао језик и нисам ништа могао нормално да кажем. Нисам имао интернет, и иначе нисам ништа имао. Једном речју, било је доста потешкоћа. Прву ноћ сам провео у зони привременог смештаја. То је било доста тешко. Целог живота сам спавао у време када је овде дан, а био сам будан у време када је овде ноћ. И наравно, прве ноћи нисам спавао, само сам размишљао. А када је ујутру грануло сунце схватио сам да ћу овде живети. Бура црних мисли је прошла и већ нисам више био толико тужан.

Тог дана сам поразговарао са таксистом. То је за мене било врло пријатно искуство. Он је много тога испричао о мојој земљи, што ме је веома пријатно изненадило. Питао сам се одакле он толико зна о Србији. То је био врло топао и гостољубив разговор. Испричао ми је шта се овде може радити, а шта не. И са којим људима треба бити опрезан.

Желиш ли да вежеш свој живот за Русију?

Ја сам то већ учинио. Русија и Србија су увек једна другој помагале. А Приморје је једно од најлепших подручја у Русији. И ако човек жели заиста да упозна Русију треба доста да путује. Тако може све да види. Али да би човек упознао Русију треба свој живот томе да посвети.

Како родитељи реагују на то што си толико далеко?

Моји родитељи су веома срећни што сам ја одлучио да овде завршим студије. Ја сам им објаснио зашто сам изабрао управо ово место, зашто баш Владивосток, и зашто тако далеко од Србије. Али сада постоје могућности да разговарамо са ближњима свакога дана иако они не живе близу.

Имамо интернет, имамо много могућности, тако да се човек не осећа као да није код куће. Ја и даље делим са родитељима добро и зло.

Памтиш ли рат у Југославији?

Да. Памтим први дан рата. То се не може заборавити. Баш сам гледао телевизор у тренутку када је објављено да је почео рат. Тада је код нас у гостима био мој кум коме сам то пренео, и буквално делић секунде касније одјекнуле су сирене. То је језива успомена која остаје за цео живот.

Прва ноћ је била најтежа. Мој отац је био војно лице и познавао је војну стратегију. Одвео нас је на обалу Дунава, јер тамо није било стратешки важних циљева за напад из ваздуха. Било је важно да преживимо ту прву ноћ. А затим смо отишли у село и тамо није било много тешко. У то време је најтеже било живети у градовима.

Шта је твоја највећа жеља у животу?


Једна моја жеља се већ остварила, јер живим овде. А још бих желео да се обнове цркве које су срушене за време рата, јер то је наша историја – историја Србије.

Алексеј Постернак,
Руска реч


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Милош Биковић: Време да свет чује нашу страну приче

2017-10-16 20:08:09

Као глумац и продуцент учествује у стварању филма "Балканска међа", о руском заузимању аеродрома Слатина у Приштини 1999. Чини ми се да коначно излазимо из историјске рупе, у којој смо таворили, каже Биковић

Маринели: Снаге НАТО-а распоређене у Пољској да би браниле савезнике од претњи

2017-10-10 10:09:13

Поштујемо војну неутралност Србије и високо ценимо њене континуиране напоре у циљу регионалне безбедности, поручује шеф Канцеларије НАТО-а за везу у Србији Чезаре Маринели у интервјуу...

Прилепин: Само у Србији је присутан осећај љубави и братства

2017-10-08 11:35:38

У ексклузивном интервјуу за независну продукцију „Балкан инфо“, а у својој кући у Донбасу, велики руски писац Захар Прилепин је, између осталог, говорио и о Емиру...

Руски генерал и херој СССР-а: Сећам се како је патријарх Павле дошао у храм тролејбусом

2017-10-03 22:32:18

Србија је такође једна од ретких држава која никада није издала Русију и ми то веома ценимо.

Весељницкаја о документарцу о Акту Магнитског и Браудеру

2017-10-03 18:38:48

Весељницкаја говорила о снимању документарног филма о Акту Магнитског и Браудеру. Скандалозни закон Магнитског усвојен је у Сједињеним Државама на основу лажних сведочења, a иза кога су...

Бећковић: Ми редовно испуњавамо све завете. Али туђе!

2017-09-17 18:20:36

Свако ко је икада сабрао све филмове Емира Кустурице и добро прочитао њихове наслове, увидео је да су они савршен материјал за размишљања, па самим тим...

Иринеј: Уздамо се у Русију да ће нам помоћи да сачувамо оно што је увек било наше

2017-09-17 09:02:36

Верујем да оно што мисле црква и народ мисли и наш председник, рекао је патријарх српски Иринеј, на питање шта мисли о унутрашњем дијалогу о решењу...

Пушилин: Историја памти шта се десило Српској Крајини

2017-09-16 22:21:44

Стални представник Доњецке Народне Републике Денис Пушилин у разговору за РТ прокоментарисао је изјаву канцеларке Немачке Ангела Меркел која је назвала „интересантном“ идеју распоређивања мировне мисије...

Патријарх Кирил: Невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију

2017-09-12 22:06:02

ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВУ „ИСКРЕ“: ГОРАН ЛАЗОВИЋ КОД ПАТРИЈАРХА РУСКОГ КИРИЛА: „Савремени човек пати од акутног недостатка праве љубави…“

Малагурски: Најважније је да филм виде они који, можда несвесно, подржавају уништавање светиња

2017-08-25 21:12:06

Свакодневне претње смрћу које добија путем друштвених мрежа, нису уплашиле младог режисера Бориса Малагурског, аутора дукументарног филма „Косово: Моменат у цивилизацији“, већ су му додатан мотив...

rt intervju
РР банер интервју

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?