Витезовић: Срби мимо света, а свет мимо себе

Објављено: 05.10.2016.год.
фото: Новости

  


Од распада Југославије, од бомбардовања, до свих услова које испуњавамо и који нам се тек припремају, нас сатерују у ћорскокак. Ћорсокака је толико да смо већ у лавиринту, а немамо Аријадне, већ само нас јадне. Морамо се сетити и народне приче "Свијету се не може угодити". Поготово ако му само угађамо - каже за "Новости" Милован Витезовић, књижевник, драмски писац, сценариста, професор, афористичар, песник.

Овогодишњи је добитник награде "Богородица Тројеручица", коју додељује Фондација "Иванка Милошевић" из Чикага, и којом одаје признање књижевним ствараоцима који, надахнути хришћанством, изражавају биће својих православних народа, њихових темеља и светиња.

- Својим утемељењем и именом награда је намењена песништву које својом бити води у духовност. Судећи по именима песника - досадашњих добитника, и њихових дела, тај пут је свих награда вредан - каже Витезовић.

Тим поводом, за наш лист, писац говори о српским странпутицама, неизвесности и апатији, али и духовном обнављању и тражењу пута који ће нас извести на чистину.

КЊИЖЕВНА СМРТ*

Књижевни и песнички живот Београда више не буја за кафанским столовима, а кафане умиру, као и приче из њих. Шта смо тиме изгубили? 


- У златном времену "Јежа" имали смо рубрику "Књижевни живот и смрт". Да такав "Јеж" није умро, имали бисмо рубрику "Књижевна смрт".

* Шаљивджије кажу да половина српског народа живи под стресом, а остатак - у иностранству?

- У шали је пола истине, а ја не живим у иностранству. Мени припада само прва половина.

* Познаваоци евроинтеграција кажу да реч "датум" није више на тапету него "скрининг". Да ли смо постали народ за посматрање?

- Бојим се датума. Чак и када је у питању датум мога рођења, 11. септембар, дан Усековања главе Светог Јована. Мислите на датум који смо можда добили? Све што смо од света добили било је на неку нашу штету. Бар досад. Што се посматрања тиче, јесмо за посматрање, али и тај "луди, луди свет"! Колико смо ми мимо света, толико је свет мимо себе!

 

* Како смо стигли до апсурдне позиције да морамо стално да доказујемо да припадамо Европи и њеној култури? Да ли нас велики свет види као "нецивилизовани руб Европе"?

- Питање је колико Европа у глобалистичком отуђењу зна своју бит. Треба ли да подсећам (и кога) да је Европа почела на Балкану, да је Балкан доказ њене древности јер је понела име по лепој кћери краља Катреја, мајци Агамемнона, Менелаја и Анаксибија, метафоричној великој мајци Тројанског рата, светског рата пре наше ере. Балкан је епски завичај Европе. Он одређује њено епско порекло и ослобађа нас тешког питања да ли би било овакве Европе, са оваквом историјом и цивилизацијом, без њеног хомеровског питања. Србија је, као централна балканска земља, као капија народа, бранила Европу на тај Видовдан 1389. године. Сад Европа хоће на истом простору да порази Србију, на срамоту својих историја. Ми припадамо европским културама за које Европа, у свим глобализмима на које је пристала и на којима се организује, неће да зна. Ми припадамо Европи Гетеа, а не Меркелових.

* Шта мислите о западном изразу "балканска крчма"?

- Боље у балканској крчми, него у Минхенској пивници!

* Који би афоризам најбоље описао наше садашње прилике и неприлике?

- Негде 1984. исписао сам афоризам: Они који су нас довели довде одвешће нас још даље. Овој мисли су у чувеној Белој књизи Централног комитета Савеза комуниста Хрватске посветили велики есеј о идејном скретању у Београду. Тај афоризам је ипак од тада остао стално актуелан. И да не тражим други.

 

НИСМО РАЗВИЈАЛИ ПАНСРБИЗАМ*

"Тројеручица" се додељује у Чикагу. Колико је наша милионска дијаспора укључена у културни живот Србије? 


- Добро је што ова награда долази из Чикага. Чикаго је по броју Срба трећи наш град. Нисмо учинили много, не кажем да се није радило, да објединимо све Србе, ни у економском ни у културном смислу. Нисмо ни развијали ни пансрбизам ни панславизам. Оно што се највише радило, радили су појединци из личних интереса. Надам се да велике жеље и добра воља нису потрошени.

* Колико је савремена српска књижевност, свесно или несвесно, удаљена од наше православне традиције?

- У времену атеизма, српска књижевност је свесно удаљавана од духовности. Међутим, од зачетка модерног песништва, почео је повратак и духовним темама. Попиним песмама о Светом Сави, Усправној земљи и српским манастирима, Павловићевом "Великом скитијом", и Десанкиним песмама "Тражим помиловање", обновила се и остварила на модеран начин православна традиција.

На том трагу створене су значајне збирке и остварили су се водећи песници. Ја сам том духовном обнављању дао известан допринос. Ова награда говори да сам изгледа негде горе добро уписан. Фондација у славу страдалог детета, што је посебан благослов. У том благослову ћу и награду примити.

* Недавно сте објавили књигу "Свети Сава у руском царском летопису", спремате монографију о Његошу, сценарио за филм "Чарапе краља Петра"...


- За књигу великог открића "Свети Сава у руском царском летопису" заслуге припадају непознатим сликарима из 16. века и преводиоцу. Ја сам само скромни приређивач и писац предговора. О Његошу и Вуку постоје сјајне књиге за академике и професоре, којима су такви и аутори. Моје монографије ће бити такве да их и ми смртни појмимо и схватимо зашто су велики.

Сценарио за филм и серију "Чарапе краља Петра", шта да кажем, биће достојни "Вука Караджића" и "Шешира професора Косте Вујића". Дај боже да Лазар Ристовски, ја и сви који учествујемо у овом пројекту поново добијемо Први светски рат.

* Неки уважени историчари из западног света труде се да Велики рат, ипак, накнадно изгубимо, други смањују размере страдања српског народа у Јасеновцу... Како да се изборимо са променама историје?


- Реч је о немачким и прогерманским историчарима. Њихов термин Велики рат настао је из жеље да се Светски рат и променом термина оспори. Ја сам пре четрдесетак година исписао: "Историја нам је била учитељица живота, а онда су дошли неки манијаци и силовали нашу учитељицу." То нас чека у идућој години стогодишњице Првог светског рата. Историју која се догодила не можемо мењати, можемо мењати историју која се данас дешава. А ову треба поштовати.

* Постоји ли уметнички рецепт да се младима приближе српске историјске теме, јунаци, догађаји?


- Клоним се рецепата и не бих да их преписујем младим људима. Верујем да је даровитост Божија и природна. Са њом млади људи улазе у живот. Стварање је даљи пут. Треба их само подстаћи да се појме и искажу. Моје професорско вјерују у раду са студентима је ослободити их да се без грча остваре. Сви утицаји и погодности којима су млади људи изложени долазе најпре од њихових родитеља, дакле, почев од генерације којој и сам припадам.

* Иако нам је наталитет болна тачка, многи упозоравају да није довољно само рађати децу, треба их подизати и васпитавати?


- Уместо да својим васпитањем децу изводимо на пут, ми смо је саможиво препуштали на васпитање улици, која их је васпитала за кланове. Децу треба васпитавати док су им родитељи мали!

* Да ли Срби још траже своја изгубљена упоришта?

- Моји Срби ће имати упориште кад поново пронађу себе.

 

БЕРТОЛУЧИ, МИХАЛКОВ, КУСТУРИЦА

* КОЈУ велику тему имате на уму, коју неостварену жељу? 


- За мене је велика тема, такорећи животна, роман о Бранку Ћопићу који спремам за Српску књижевну задругу. Моја неостварена жеља је веома болна. Желео сам да испишем сценарио за филм и серију о Светом Сави и Немањићима, или за Бертолучија, или за Михалкова, или за Кустурицу, све у периоду од 1987. до данас... Знао сам да се то ради у једном животу и у вековима, а пристати да тему потрошим осиромашењем и објеката и сцена нисам хтео.

* Како да се искобељамо из забрињавајуће конфузије моралних вредности?

- Да се вратимо породичном огњишту уместо да нас окупља електронско огњиште. Да се нађемо у домаћинствима и да се клонимо "Фарми".

* Ми смо се изгледа заиста обрели у Орвеловој "1984" - "афера Сноуден" показала је да Велики брат шпијунира цео свет?


- Орвела није изневерила будућност. Више га не читамо већ доживљавамо. После `84. Велики брат је окупио Велико братство. И посматра нас очима најближих. После остварене "1984", сад ће ГМО инжењеринг остварити и "Животињску фарму"! Гледајући догађаје у арапском свету, остварује се Орвелова хирургија: пресађивање државних органа... у најскорије време, Орвел ће постати дечји писац.

* Где је пут спаса за овакво стање културе у Србији?


- Уметност зависи од стварања, и у то се уздам у овом времену велике апатије. Нису боље услове имали ни Гаврило Венцловић, ни Вук Караджић, ни Јован Стерија Поповић ни... али су имали велику вољу. Страхујем од велике апатије. Што се судбина институција културе тиче, оне су на приближном нивоу на коме је и привреда. А овде сада цветају само институције државе, бар што се трошења средстава тиче. Њима не мањка.

* Велика већина народа негује у школама матерњи језик више од нас, а показатељи о познавању националне књижевности и језика су поражавајући. Какво је то вођење културне политике?


- Као књижевник кажем очајно: то је одрицање самог имена народа коме припадамо. И сопствени језик и књижевност деценијама понижавамо у школским програмима. Нас је сада такозвана Болоња поразила. Као професор сам морао формално да је прихватам, а нисам је поштовао. То је била само моја политика. Што се саме политике тиче, она је највећи загађивач нашег језика. Да смо знали да транспарентност значи провидност, овај народ би тачно знао шта га чека.

* Слажете ли се са оним мишљењем да је словенска душа загонетна, да нас остали гледају узнемирено, с чуђењем, страхом, мржњом, просто зато што нас не разумеју?


- Велики сам поштовалац и пријатељ из 1987. професора Сорбоне Франсиса Конта, аутора двотомне "Историје Словена". Он је објаснио зашто нас треба поштовати, па и волети. Само да поставим питање: кад ће Берлин признати своје словенско етимолошко порекло имена - Брљин?

* Један савремени руски писац бележи: "Катастрофе, стихија, конвулзије економије, побеснела телевизија... Нема уверености да ће сутра бити боље". Да ли сте оптимиста?


- Јесам. Нада последња умире. Без обзира на то што смо пред мораторијумом света!

Бане Ђорђевић,
Новости

 


Коментари (3) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кустурица: Имам наду да ћу још неке добре ствари да урадим

2017-01-20 19:15:06

Емир Кустурица је у Дрвенграду током јубиларног десетог „Кустендорфа“ дао ексклузивни интервју за „Руску реч“. Чувени српски редитељ је познат по искреној љубави према Русији и...

Клаус: САД не могу да се помире са јачањем Русије

2017-01-20 07:51:34

Европска унија је и даље под притиском миграционе кризе, а Брисел не може да реши проблеме еврозоне. Због тога у ЕУ расте незадовољство потезима власти у...

ЕУ диктира Београду услове увоза руског гаса?

2017-01-18 21:04:00

Европска унија захтева да Србија преиспита дугорочни уговор са руском компанијом „Газпром“. Тим поводом је интервју за популарни портал „Свободная пресса“ (СП) дао руски експерт Игор Јушков, водећи аналитичар Фонда за националну енергетску безбедност и предавач Финансијског универзитета при Влади РФ. „Руска реч“ објављује српску верзију тог интервјуа.

Прилепин: Треба да ценимо наше пријатеље Србе и да их волимо

2017-01-17 17:58:47

Најважнији догађај Десетог јубиларног „Кустендорфа“ био је долазак руског писца Захара Прилепина на Мокру Гору. Прилепин је добар пријатељ Емира Кустурице. У ексклузивном интервјуу за „Руску...

Коме треба воз раздора?

2017-01-17 17:48:50

“Албанци нису пустили у Косовску Митровицу српски воз!”. ”Председнк Николић обећао је да ће на Косово увести војску!”. Ове две вести цитирали су сви водећи руски медији. Углавном...

Србин у Владивостоку: Први дан је увек најтежи

2017-01-12 20:03:25

Милош Којић је пре годину дана дошао из Србије у Владивосток да настави школовање на Далекоисточном федералном универзитету, где студира железнички саобраћај. Током свог релативно кратког боравка у Русији већ је учествовао у многим занимљивим акцијама, како на нивоу универзитета тако и на нивоу целе земље. Милош има 27 година и добро се сећа првог дана бомбардовања своје земље, као и свог првог дана „на другој страни планете“. Поразговарали смо са њим о науци, култури, успоменама и утисцима, и о сличности руског и српског народа.

Војна неутралност и традиционалне вредности

2017-01-03 12:28:35

Заменик секретара Генералног савета странке „Јединствена Русија“ и члан Комитета Државне думе за међународна питања Сергеј Железњак дао је интервју за сајт „Руска реч“ 1. Да ли...

Сећање на докторку Лизу: Cвети Лука је мој узор

2016-12-28 10:23:05

Разговор с недавно настрадалом руском добротворком Јелисаветом Глинком Јелисавета Петровну Глинку руски народ од миља зове „докторка Лиза“. Она је цео свој живот посветила помагању другима. Предводила...

Захарченко: Разлог зашто нас Запад мрзи исти је као и према Србима

2016-12-18 11:44:36

Ексклузивно за Искру - Горан лазовић и Александар Захарченко, председник Доњецке Народне Републике Млада је ово Република, само је Русија признала, још се за њу крв пролива,...

Интервју са Радованом Караџићем

2016-12-17 13:09:06

Први предсједник Републике Српске Радован Караџић дао је интервју за Радио-телевизују Републике Српске из притворске јединице Хашког трибунала.

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?