Мешање Цариграда је нанело штету православљу

Објављено: 12.06.2019.год.
фото: pravoslavie.ru


У једном од својих интервјуа Патријарх цариградски Вартоломеј изјавио је да je његов упад у Украјину који противречи црквеним уредбама имао за последицу „васпостављање каноничности“ вишемилионског украјинског народа, а такође је изразио мишљење да присуство у овој земљи Украјинске Православне Цркве која се налази у канонском јединству с Московском патријаршијом наводно наноси штету интересима украјинске нације.


На ове изјаве у програму интернет-канала „Першиј Козацкиј“ одговорио је заменик шефа Одељења за спољне црквене односе Украјинске Православне Цркве Николај Данилевич

— Желео бих да поделим с вама неколико мисли у вези с овом изјавом патријарха Вартоломеја. Чини ми се да је ова изјава превише политичка. Логика изјаве је управо политичка и то је логика власти која одлази, а која ју је и изнедрила. Јасно је да се то није десило случајно: постоји сукоб између Украјине и Русије. Међутим, чини ми се да су се проблеми с Цариградском патријаршијом код нас појавили у време кад је ова патријаршија због нечега прихватила логику наших расколника, такозване „Кијевске патријаршије“, као и логику политичке власти у одласку.

И чињеница да су држављани наше земље, не само верници, у тако огромном броју (преко 73 процента) гласали за новог председника сведочи да људи не прихватају ову идеологију. Они нису толико били за новог председника Зеленског колико су против претходног шефа државе и ове идеологије. Јасно је да се не дешава да има сто посто „за“ или „против“. Али сам народ сведочи да се не слаже с оваквим тумачењем историје и с оваквим приступом.

Логика црквеног јерарха треба да буде другачија. У историји Цариградске патријаршије је такође било случајева кад је њено присуство у украјинској земљи било непожељно. Сетимо се Брестске уније која је закључена 1596. године. После ње у Украјину није био дозвољен приступ представницима Цариградске патријаршије, јер су их пољско-литванске власти сматрали турским шпијунима. Међутим, црквена Украјина се налазила у саставу Цариградске патријаршије.


Знамо и даљу историју, знамо како је 1600-их година католичка власт вршила притисак на православце. Практично, западна Украјина до Дњепра, као и Украјина с десне стране обале, била је унијатска. И ко зна да ли бисмо ми данас били православци да се Украјина није поново сјединила с Русијом 1654. године, и да затим 1686. године није прешла у јурисдикцију Московске патријаршије. Мислим да је Украјина захваљујући овим чињеницама остала православна.

Свака ситуација, сваки догађај у историји има своју улогу. И Господ ове или оне околности користи како би сачувао Своју Цркву. Чини ми се да је јединство с Московском патријаршијом одиграло позитивну улогу за нашу Цркву.

Јасно је да све догађаје можемо оцењивати тек кад се десе. Навешћу још један пример: Пољска, 1924. година. Цариградска патријаршија је дала аутокефалију Пољској Цркви, али је пољска држава започела прогоне Пољске Православне Цркве, и у периоду од 1924. године до 1939. године срушено је 156 храмова заједно с величанственом црквом Светог Александра Невског у Варшави.

И Цариградска патријаршија која је себе називала Црквом-Мајком, ништа није учинила у вези с догађајима који су се дешавали у ово време. Рећи ћу још нешто: разговарали смо о томе с представницима Цариграда кад смо били тамо. Одговорили су нам: „Па, такво је било време.“ Јесте, време је било такво. И сад је одређено време и мислим да не можемо говорити о томе да присуство ове или оне патријаршије у овој или оној земљи наноси или не наноси штету – Господ управља историјом. Господ даје да се известан део земље налази у оквирима ове или оне Цркве; касније она може постати аутокефална, а после може изгубити аутокефалност. То су питања промисли Божије. И ми као људи Цркве не треба да се руководимо аргументацијом политичких власти које долазе и одлазе, већ интересима Цркве. Зато код нас треба да преовладавају интереси Цркве и црквена логика, црквена аргументација.

Патријарх Вартоломеј је такође рекао да је својим поступцима наводно васпоставио јединство православаца у Украјини. Изјавио је да је вратио каноничности цео украјински народ. То је у ствари неистина, пошто се огромна већина налазила и налази у канонској Цркви и никуд из ње није одлазила. Овде, у Украјини, ситуација је потпуно другачија од тога како је неки представљају патријарху Вартоломеју и од онога што он декларише спољашњем свету.

Видимо колико се проблема сад појавило у Украјини управо због присуства Цариградске патријаршије. Док се она није мешала мирно смо живели. Мешање Цариграда нанело је штету управо Православљу, нанело је штету Цркви, зато што људе истерују из храмова. Хвала Богу, чини нам се да се овај процес завршава.

Нажалост, Цариград је изазвао више проблема него што је решио. То се односи и на најновије догађаје – хиротонију архимандрита грчког порекла (за „епископа“ ПЦУ – прим.) у којој су учествовала двојица јерарха Цариградске патријаршије, Митрополит галски Емануил и Митрополит адрианопољски Амфилохије. Знам да су неке Помесне Цркве због овога већ упутиле протест Цариграду, зато што се поставља питање: да ли касније могу да служе с овим јерарсима? Јер, по 10. и 45. апостолском правилу и др., онај ко је служио с расколницима сам се лишава чина. То је канонско питање. Дакле, видимо да се због интервенције Цариграда појављује више проблема него решења.

Волео бих да политичка логика и политичка аргументација немају места у црквеном животу. То штети Цркви, јер се политика стално мења. Треба да гледамо вернике, а не да седимо у својим кабинетима и да радимо на томе да се гомилају папири. Нажалост, архијереји Цариградске патријаршије, нарочито они који се налазе у Турској, у ствари немају паству. То су „кабинетски“ митрополити: они носе титуле, али немају паству. Зато не осећају Цркву, и одлуке које доносе и изјаве које дају, не одговарају црквеној стварности. Зашто друге Цркве не дају сличне изјаве? Зато што имају стварну паству – многобројнију или малобројнију, они су пастири, а не просто политичари у расама.

Због тога бих пожелео да сви ми, укључујући и представнике Цариградске патријаршије, дајући овакве изјаве, размишљамо о људима, да размишљамо о стварној Цркви, а не о политичарима. Да размишљамо о томе како да вратимо из раскола оне који се у њему налазе црквеним, а не политичким путем.

Протојереј Николај Данилевич
Са руског Марина Тодић,
Православље

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски инвеститор открива за Капитал: Људи из врха власти Републике Српске добили милионе евра мита

2020-10-27 20:29:18

„Тренутно сам јако опасан човјек за Републику Српску и за руске инвеститоре јер имам много информација. Пријете ми убиством, јер знам имена, датуме, шта се продавало, коме се продавало, документе, фото, видео, аудио доказе, преписку, чак и документе који нису смјели да буду у мојим рукама“

Медведев: САД и њихови савезници у НАТО-у настављају са грубим покушајима мешања у унутрашње ствари суверених држава

2020-10-24 09:48:37

„Замагљивање одговорности за глобалну безбедност, покушаји различитих организација и појединачних сила да лепе етикете на државе и владе и да одлучују о судбини света неизбежно ће нас вратити деценијама уназад“

Алијев: Ако Јермени не прекину ватру, наставићемо да ослобађамо своју земљу

2020-10-24 09:47:30

Баку је спреман да заустави непријатељства у Нагорно-Карабаху у случају прекида ватре са јерменске стране, рекао је азербејџански председник Илхам Алијев у интервјуу за француски лист...

Интервју са Лавровим о међународним питањима

2020-10-19 09:38:10

Министар спољних послова Русије, Сергеј Лавров је одговарао на питања неколико главних руских радио станица. У интервјуу који је трајао скоро два сата, шеф Министарства спољних...

„Право на самоопределење народа Нагорно-Карабаха је црвена линија“: Интервју са Пашињаном

2020-10-16 08:54:11

"Сигуран да је ово наставак турске царске политике"

„Азербејџан ни под којим условима неће пристати на независност Нагорно-Карабаха“: Интервју са Алијевим

2020-10-16 08:53:38

У четвртак су азербејџански председник Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан дали паралелни интервју за РИА Новости, који је водио Дмитриј Кисељов, генерални директор новинске...

РТ: „Не треба заборавити ко је започео ову фазу рата“: Јерменски председник о сукобу око Нагорно-Карабаха у интервјуу за РТ

2020-10-13 09:04:18

Председник Јерменије Армен Саркисјан рекао је за РТ да је Азербејџан покренуо најновији сукоб око Нагорно-Карабаха и изразио наду да ће прекид ватре уз посредовање Москве...

Асад: Убиства су амерички метод рада, они то стално чине деценијама у свим крајевима света

2020-10-09 06:52:08

Председник Сирије Башар Асад прокоментарисао је у интервјуу за РИА Новости изјаву америчког лидера Доналда Трампа о плановима његове ликвидације, истакавши да су убиства – начин...

Асад: Руска војска се одликује не само добром техником, већ и високом професионалношћу

2020-10-02 09:37:15

Руска војска се одликује не само добром техником, већ и високом професионалношћу војника, изјавио је сиријски лидер Башар ел Асад у ексклузивном интервјуу телевизији „Звезда“. „Нема сумње...

РТ: Морам заштитити већину која је гласала за мене; ако паднем, сви са мном биће растргани - Лукашенко

2020-09-08 17:17:22

Непоколебљиви белоруски председник каже да не може да се приклони захтевима антивладиних демонстраната, јер би у супротном његово наслеђе било уништено, а његове присталице насилно прогоњене. Александар...

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: