„Били смо спремни да се до последње капи крви боримо“: Дејан описује борбе чувене 63. падобранске бригаде на Кошарама

Објављено: 08.04.2019.год.
Дејан Ивановић, фото: С.Тасић / Телеграф


Дејан Ивановић из Врања почетак НАТО агресије на СРЈ дочекао је у резервном саставу 63. падобранске бригаде из Ниша. Већ су због бомбардовања били измештени са аеродрома, када су почетком априла отишли на Косово и Метохију, дуж границе са Албанијом. 

 
Са својих 27 година одлази на задатак, где заузимају и држе положај на самој граници са Албанијом, на Проклетијама, у реону Кошара, прича Ивановић за Телеграф.

- Наши задаци су били мало другачији, али смо имали одличну сарадњу са свим осталим јединицама Војске Југославије.

Највећи хероји, јунаци тих борби и битака на граници са Албанијом, пре свега на Кошарама, били су војници на редовном одслужењу војног рока, момци од 18 до 23 године. Ми у резервном саставу смо били мало старији и искуснији, али су и многи од тих момака имали искуства, јер је било војника из свих класа 1998. године, који су у протеклих годину дана били изложени константним нападаима албанских терориста. Ја те момке памтим само по добрим особинама, високом моралу, доброј дисциплини, по патриотизму.

- Без обзира о којој јединици је реч, да ли су то граничари, припадници моторизоване бригаде, било је ту и старијих, резервиста, сви су изузетни војници, али су на мене најјачи утисак оставили ти момци на редовном одслужењу војног рока. Свакодневно сам им се дивио. Познато је да су још 1998. године, држали те линије, без икаквог страха, многи нису за време одслужења војног рока ни ишли на одсуство, сами су одбијали да иду кући иако их је следовало, јер нису желели да оставе своје другаре, своје официре на положајима. На Кошарама су биле свакодневне борбе, они су добро држали те положаје, добро се борили - сећа се Ивановић.

О акцијама своје надалеко чувене 63. падобранске не говори много, али су оне у пракси подразумевале да су ишли на она места за која постоји процена да евентуално може да дође до пробоја линије.
 
Оштећен вид, као једна од "успомена" Фото С.Тасић, Телеграф

- Давали смо подршку свим осталим војним једницама, имали смо и губитке, било је рањених и погинулих. Доста је било рањених услед бомбардовања од стране НАТО авијације у садејству са копненим нападима из Албаније, али смо се брзо повратили. Када се ВЈ повукла са карауле Кошаре на резервни положај, ми смо тада стигли, како бисмо стабилизовали тај део положаја. Сам објекат караула је у том тренутку у рукама терориста, али Кошаре представљају шири појам и предео, тако да су положаји ВЈ били на свега 500 метара одатле, веома близу.

- Само је објекат заузет и ништа више од тога, линија је стабилизована средином априла и до потписивања Кумановског споразума није померана, била је стабилна, наш задатак је био да широм тог положаја, где је било проблема, помажемо и долазимо у испомоћ. Моја јединица је била свесна колика сила се налази са друге стране границе и напада, а ми смо били борбена група од 50 до 60 људи. Са редовном војском није нас било више од 150 до 200 људи у реону Кошара - наводи Ивановић.

Вест да је потписан Кумановски споразум његовој јединици саопштили су официри. Осећања су им била, како каже, помешана.

- Свима нам је било жао и криво што се све тако одиграло, јер смо непоражени морали да се повучемо са положаја. Негде у својим главама, били смо спремни и за копнену офанзиву НАТО трупа и терориста.

Са друге стране били смо и мало срећни што ћемо после толико времена видети своје породице. Имао сам код куће сина од непуних шест месеци, супругу. Али осећања која су преовладавала била су туга и бес.

Приликом повлачења највише нас је бринуло шта ће бити са Србима који остају без наше заштите, али смо и добили информацију да ће се и највећи број народа, нарочито из метохијског  дела повући заједно са нама, и то привремено, па ће се вратити.

Мислили смо да то неће бити трајно, да је то нека међуваријанта, да ми можда и нећемо напустити територију КиМ, можда ћемо доћи до Приштине, јер је било речи да ће ту ући међународне снаге УН, веровали смо међународним снагама  - додаје Ивановић.
 
Речи једног монаха из Дечана остале су му у сећању  С.Тасић, Телеграф

Оно што је понео са Косова и Метохије су речи једног монаха у Дечанима. То је оно са чим живи и што представља његов целокупан систем вредности.

- Били смо смештени поред манастира Дечани, ишли смо на литургије, били да се поклонимо моштима нашег краља Стефана Дечанског. Једна реченица приликом проповеди остала ми је у сећању, а то је да Косово није само парче земље, Косово је део неба. Ми смо били спремни да, док год то наша држава и народ траже, наша команда, будемо доле на Косову и Метохији.

- Веома тешко сам доживео као војник изручење српских официра Хагу, то је неправда, а као војник могу само да кажем све најбоље о својим и другим официрима ВЈ који су ратовали на КиМ. Мислим да је то само политичка освета од стране појединих земаља НАТО пакта, српска војска је часно обављала свој посао. Они су за мене јунаци и прави официри, и све најбоље о њима могу да кажем, а њихова једина грешка је била што су бранили и сачували своју земљу, сачували људство и технику. На крају је испало да ми нисмо ни добили, али нисмо ни изгубили тај рат. НАТО трупе су ушле на територију старе Србије тек када смо се ми повукли  - сматра Ивановић.

Године које су уследиле, након престанка рата Дејан Ивановић каже да је доживео као издају.

- Није ми било пријатно, није ми било добро, осећао сам се изневерено. Надам се да су дошла боља времена, јер ко не храни своју војску, храниће туђу, а знамо да никад Србија није била без војске. Не бих рат пожелео никада ником, рат није добар. А ми онда, нисмо имали мржњу у себи, ишли смо да бранимо своју земљу, државу, народ и веру.

- Многи борци су препуштени сами себи, без посла, у дубини душе ме све то боли. Многи када су изашли из рата наставили су живот као и пре њега, али пуно људи није могло да се снађе. Косово је део неба и остаће увек у нама, иако нас тамо нема у броју као што смо некада били, осећа се да је наше, да је то наша земља - каже Дејан Ивановић.

Као успомену из борби на Проклетијама, Ивановић има оштећен вид  и проширене вене због тешког терена на ком је боравио.

Каже да су окупљања припадника његове јединице  редовна јер, напомиње, пријатељства и везе из 63. падобранске су за цео живот.

Ивановић је своју радну каријеру посветио спорту. На Факултету за физичку културу у Приштини дипломирао је 1996. године, а мастер студије из области економије завршио је 2011. године. Ожењен је и има два сина.

С. Тасић, Телеграф

 

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Најмлађи члан Савеза писаца ЛНР-а: Желим да одрасли схвате до чега воде њихове одлуке и да науче да сносе одговорност за то

2020-07-07 07:40:53

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда.

Питао сам генерала НАТО зашто су допустили да Албанци руше и пале цркве. Није умео ништа нормално да ми одговори: Парламентарац и бивши олимпијски шампион Александар Карељин од односима Србије и Русије

2020-07-05 21:17:21

Што више Руса данас треба да зна српски, баш као и Срба руски језик. Променама устава Крим ће заувек остати у саставу Руске Федерације

Чувени српски падобранци и специјалци поново дижу заставу

2020-06-16 08:33:50

 Пуковник Миле Карановић, ратни старешина у 63. Падобранској бригади Као падобранци, доделу застава поновно успостављеним 63. Падобранској и 72. Специјалној бригади доживели смо емотивно, а као старешине,...

Најмлађи члан Савеза писаца ЛНР-а: За мене је домовина моја породица, мој град, све што волим

2020-06-02 06:49:34

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда.

Олег Голубовић: „У Кремљу су се тукли да донесу Јељцину Караџићева писма измећу треће и четврте чашице“

2020-05-19 17:44:00

"А руска војна лица су успела да тајно у авион Козирјева утоваре оружје за Србе! Југославија је тада била под санкцијама, летова није било, али Руси су имали кликер и напунили су дипломатски авион оружјем тако да је он једва полетео"

Генерал Чернишов: Треба пре свега одати признање за храброст српском народу и армији, српски народ је изабрао да се не преда

2020-05-11 09:35:04

"Ови Руси раде као за себе"

Дарко Младић: Генерал три месеца није имао могућност да се сретне са адвокатима, а сада треба да почне суђење

2020-05-11 09:19:59

Генерал Ратко Младић осим са судом у Хагу, у схевенингенском притвору води и жестоку битку против анемије. Како у разговору за "Новости" каже његов син Дарко Младић, добили су индиције да му се крвна слика ових дана драстично погоршала, чак толико да је можда и животно угрожен.

Протојереј Велибор Џомић: Црногорске власти користе рестриктивне мере због коронавируса за борбу против Цркве полицијским методама

2020-05-03 09:32:57

Црногорске власти користе рестриктивне мере због коронавируса за борбу против Српске православне цркве полицијским методама, рекао је за РИА Новости протојереј Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије...

„Хтео сам да покажем Србима да нису сами“: Сећања руског добровољца на рат у Босни

2020-04-28 08:10:06

Михаил Поликарпов је био руски добровољац у рату у Босни. Када се вратио животу у миру, написао је књигу „Балканска међа”, која је постала једино право...

Марин Ле Пен: ЕУ је технократска организација потпуно одвојена од народа и искључена из њихових главних брига

2020-04-21 10:34:00

„Знам какве вредности и снага духа красе српски народ, коме никада није недостајало храбрости, срчаности и пожртвовања у напорима када је требало да се суочи са великим изазовима своје историје.“

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: