Интервју са генералним директором НИС-а Кирилом Тјурдењевим

Објављено: 31.10.2018.год.
фото: nis.eu


Српска енергетска компанија НИС (Нафтна индустрија Србије), која од 2009. године послује у саставу руске компаније „Гаспром њефт“, дефинисала је кључне параметре стратегије до 2025. године. О томе како ће кроз неколико година изгледати компанија НИС, као и о новим приступима управљању, у разговору  за “Интерфакс“ говори Кирил Тјурдењев, генерални директор ове компаније.

– „Гаспром њефт“ је до сада уложио значајна средства у српску компанију НИС која је постала важан део његовог пословања  на међународној сцени. Како бисте описали НИС на почетку реализације стратегије 2025?

– Од 2009. године „Гаспром њефт“ је у НИС инвестирао око 2,7 милијарди евра. НИС је постао профитабилна компанија, завршили смо комплетну модернизацију рафинеријских капацитета и променили систем малопродаје нафтних деривата. О резултатима ових промена најбоље сведоче финансијски показатељи последњих година. Нето добит за 2017.годину се у поређењу са 2016.годином повећала за 80%, а  показатељ EBITDA за 18%. У првој половини 2018. године настављена је позитивна динамика раста финансијских показатеља.  У складу са новом стратегијом, укупна улагања до 2025.године износиће око 2 милијарде евра, што ће нашој компанији омогућити да капитализује успех, постигнут током претходних година. Овом стратегијом су  обухваћени и нови изазови, са којима се данас суочавамо. Један од најважнијих је утицај промена на нафтну и гасну индустрију, у којој је, иако се сматра прилично конзервативном привредном граном,  данас веома изражен технолошки развој.  Морамо стално да пратимо напредне технологије и да имамо јасну представу о томе, како можемо да их искористимо, да бисмо повећали ефикасност пословања и обезбедили реалне новчане токове.

Прошле године смо почели активно да се бавимо дигиталном трансформацијом пословања. Мислим да смо тек на почетку пута. Као и већина компанија покушавамо да схватимо у ком правцу треба да идемо. Од 70-ак дигиталних пројеката, колико је у овом тренутку покренуто у компанији, неће сви донети конкретне резултате, али више од 15 пројеката је већ дало значајне ефекте. Креирамо алат који ће нам омогућити да меримо ефикасност дигиталних пројеката и њихов утицај на пословање компаније. Данас морате да трчите све брже и брже, ако желите да останете на месту на ком се налазите. Спољно окружење ствара ризике који  лако и брзо могу да успоре развој недовољно флексибилних компанија.

– Који пројекти и области пословања ће постати покретачи развоја Стратегије 2025?

– Стратегијом  је предвиђено одржавање производње нафте и гаса на нивоу од 1,2 милиона условних тона. Фокусирамо се на стабилизацију стопе пада основне производње, увођење нових резерви на основу геолошких истраживања у Србији и убрзану реализацију пројеката производње нафте у Румунији. Што се тиче  прераде, у активној фази се налази највећи пројекат друге фазе модернизације Рафинерије нафте у Панчеву: изградња постројења за дубоку прераду са технологијом одложеног коксовања. Ово постројење ће у трећем кварталу наредне године бити пуштено у рад. Тиме ће се дубина прераде у НИС-овој рафинерији подићи на ниво од 99,2%, што је један од најбољих показатеља у Европи. Производња светлих деривата ће се повећати за 500.000 тона, што ће уз додатни економски ефекат такође допринети озбиљном развоју компаније. Наш главни задатак у малопродаји је- побољшање квалитета мреже бензинских станица, што подразумева квалитетно гориво, увођење његових нових врста, унапређење услуге  и проширење допунског асортимана. НИС реализује два велика пројекта у области енергетике која представља посебан правац пословања. Заједно са „Гаспром енергохолдинг“-ом градимо гасну термоелектрану-топлану „ТЕ-ТО Панчево“, вредну око 180 милиона евра. Пуштање у рад овог објекта укупне инсталисане снаге око 200 МW планирано је 2020. године. Удео компаније НИС у овом пројекту износи 49%. Други пројекат је изградња ветропарка снаге преко 100 MW. Обим улагања у овај објекат, чије се пуштање у рад такође планира 2020. године, износи  око 140 милиона евра. Ово је наш заједнички пројекат са мађарском компанијом МЕТ (50:50). То ће и нама, и нашим партнерима до 2020. године обезбедити  преко 300 MW инсталисане снаге и допринети  да НИС постане важан актер на тржишту електричне енергије Балкана. Оба поменута пројекта (ТЕ-ТО Панчево и ветропарк) су апсолутно исплативи, реализују се кроз пројектно финансирање и знатно ће утицати на пораст нето добити компаније после 2020. године. Направили смо и посебан организациони део за продају електричну енергију у Србији и иностранству. У складу са новом стратегијом , удео производње  у нето добити компаније ће до 2025. године износити 30%, док ће се удео прераде повећати готово за 2,5 пута, што је резултат вредан поштовања. Обим производње и продаје електричне енергије ће износити 10%. Осим тога, стратегијом  је такође предвиђено разматрање различитих могућности аквизиције и нових праваца пословања.

– Због чега говорите само о стабилизацији производња нафте и гаса? Зар не постоји могућност раста?

– Захваљујући повећању обима бушења и примени нових технологија на зрелим налазиштима, успели смо да стабилизујемо пад производње нафте и гаса на нивоу од 5-6% на годишњем нивоу. Даљи развој ће у великој мери зависити од успешности програма геолошких истраживања у Србији, Румунији и другим потенцијалним концесијама НИС-а.

Наравно да нас занимају и нови региони, али то није тако једноставно. Конкуренција на Балкану, где послује наша компанија, одувек је била веома велика. Нафтне компаније су поделиле између себе нафтне и гасне басене, и готово је  немогуће ући у зону туђег утицаја.

Наш главни задатак је да на постојећим налазиштима повећамо успешност програма геолошко-техничких активности. Прошле године смо избушили 60 бушотина са 100% успешношћу, што представља историјски максимум. Квалитет прогнозе је значајно порастао захваљујући Научно-технолошком центру НИС-а (НТЦ), који је започео са радом 2011. године.  Сада се свака бушотина планира помоћу секторских дигиталних модела.

– Шта ће допринети  повећању удела прераде у укупној добити?

- Дубина прераде ће у складу са стратегијом порасти са садашњих 86% на 99,2%. Индекс Нелсона је до 2012. године, тј. до пуштања у рад комплекса за хидрокрекинг и хидродораду дестилата (MHС/DHT) износио 4,9, а по завршетку прве фазе модернизације –  8,5. После пуштања у рад комплекса за дубоку прераду овај индекс ће се повећати на 9,6, а удео светлих деривата ће порасти са садашњих 75% на 85%. Очекујемо да ће се, како сам већ рекао,  до 2025. године учешће прераде у нето добити НИС-а повећати за 2,5 пута.

У оквиру развоја рафинеријске прераде, постоји још једна ствар која је у фокусу наше пажње. Ради се о петрохемији која омогућава наставак развоја дубоке прераде.  Држава планира да спроведе приватизацију петрохемијског предузећа „Петрохемија“.  НИС је власник 21% акција овог предузећа, док остатак припада држави или државним компанијама.. Данас су „Петрохемија“ и НИС технолошки тесно повезани, будући да „Петрохемија“ користи  наше сировине.  Синергетски ефекат је очигледан.

Наши акционари су усвојили амбициозну стратегију развоја компаније до 2025. године, која предвиђа јачање позиције НИС-а као регионалног енергетског лидера. У оквиру тог процеса компанија наставља да разматра могућности за побољшање својих радних процеса и развој свих праваца пословања, међу којима може да буде и петрохемија. Отворени смо за све врсте преговора у вези са овим.

–  Да ли се предвиђа агресивни развој малопродаје?

– НИС поседује 423 бензинске станице, од којих је 333 у Србији. Остале станице се налазе у земљама у окружењу: 18 у Румунији, 35 у Бугарској и 37 у Босни и Херцеговини.

Стратегијом се предвиђа оптимизација и побољшање квалитета малопродајне мреже у Србији : за нас је важно повећање ефикасности малопродаје. Постоје насељена места, у којима раде 2-3 наше станице, тако да се оне напросто дуплирају. Квалитативна трансформација претпоставља да ће наша малопродајна мрежа  као и до сада покривати територију целе Србије, али уз повећање продаје  горива, допунског асортимана и услуга.

Што се тиче страних тржишта, ове и наредне године ћемо кренути у реализацију пилот пројеката у Румунији и Босни и Херцеговини. На основу пробног рада  станица моћи ћемо да изведемо закључак, да ли у тим земљама постоји потенцијал за развој малопродајне мреже. Наше анализе , као и однос броја возила и бензинских станица показују да је тржиште Румуније, а посебно његов западни део који је најближи нашој рафинерији, перспективан. Перспективно је и тржиште Босне и Херцеговине, али ћемо о томе судити на основу успешности пилот пројеката.

– Да ли се подударају погледи на будућност компаније НИС и  владе Србије, као другог акционара-?

– Имамо јако добру сарадњу са представницима државе. Све одлуке које се доносе у компанији  усаглашавају се са властима Србије. То је конструктивна сарадња која  подразумева отворени разговор о свим питањима, везаним за развој.

Компанија много улаже у земљу, како у области прераде, тако и у домену рада Научно-технолошког центра који углавном чине српски стручњаци. НТЦ већ сада тражи клијенте и у другим земљама, нудећи им услуге обраде геолошких података. НИС извршава своје обавезе плаћања пореза, акциза и других дажбина, што представља скоро 15% буџета Србије. На годишњем нивоу реч је о  суми од око 1 милијарде евра. У периоду од 2009. године до данас компанија је укупно уплатила у буџет државе  око 11 милијарди евра.

Осим инвестиција, исплате дивиденди и плаћања пореза, НИС заједно са компанијом „Гаспром њефт“ подржава науку, културу и спорт у Србији. Наставља се са финансирањем фудбалског клуба „Црвена Звезда“ и  кошаркашког клуба „Партизан“.

– Да ли се може рачунати на значајно повећање дивиденди услед повећања добити у првој половини 2018. године?

– Резултати првих 6 месеци ове године су заиста јако добри. Али будући да смо јавна компанија, избегавамо да дајемо било какве прогнозе. Општи трендови  су позитивни. Иако се у складу са нашом званичном политиком 15% од нето добити за претходну годину користи за исплату дивиденди, ми већ последњих неколико година исплаћујемо 25%.

– Дозволите ми да се на кратко осврнемо на неке партнерске пројекте. У Босни и Херцеговини сте са компанијом „Зарубежњефт“ имали заједнички пројекат у области геолошких истраживања, тј. заједничко предузеће „Јадран нафтагас“. Да ли је он још увек актуелан?

– Пројекат је заустављен због негативне конјуктуре тржишта, али 2019. године планирамо да наставимо са његовом реализацијом.

– Да ли су перспективни пројекти са Falcon-ом и RAG-ом у Мађарској?

– Нажалост, у овом тренутку нису перспективни, јер геолошка истраживања нису дала очекиване резултат.

- У Румунији имате неколико концесија. Да ли планирате да их обједините у циљу повећања ефикасности управљања?

– Ови пројекти се налазе у различитим фазама реализације – од истражних радова до пробних испитивања. Наш главни задатак у овом тренутку је да проценимо потенцијал свих пројеката и да кренемо са комерцијалном производњом.  Одлуку о начину управљања сваким од њих  донећемо на основу резултата процене.

– Када говоримо о стратешким пројектима, да ли се, на крају, може рећи да конфигурација НИС-овог пословања неће претрпети неке значајније промене?

– У праву сте, конфигурација компаније се неће значајније променити. Константно испитивање тржишта ће нам омогућити да пронађемо додатне могућности за развој. Ми озбиљно анализирамо нове врсте бизниса, али је још рано да конкретније говоримо о томе.

Главни циљ који компанија треба да постигне је већа конкурентност, већа отвореност према променама и већа способност њихове реализације. Да бисмо правилно искористили дигиталне технологије, креирали нов начин управљања, интерну климу и културу које ће нам помоћи да привучемо младе генерације.

Јасно је да ће се компанија НИС у годинама које долазе суочити са изазовима реализације крупних развојних пројеката и нове фазе модернизације у свим сегментима пословања.  Успешна реализација ових задатака требало би да обезбеди да компанија постигне амбициозне циљеве, дефинисане стратегијом развоја, тј.- да у сложеним макроекономским условима изгради темеље за даљи напредак и повећање вредности, како за акционаре, тако и за запослене у компанији и заједницу у којој послује. 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Чепурин: Став Русије о Косову веома јасан - правни основ Резолуција 1244

2018-11-15 08:56:31

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је за РТС да је политичка сарадња две земље на високом нивоу без преседана. Залажемо се за то да се косовски проблем реши политичким путем у оквиру дијалога Београда и Приштине, истакао је Чепурин.

Коме смета „Ратни дневник“ генерала Павковића? За „Восток“ говори контраадмирал Бошко Антић

2018-11-11 07:39:38

Интервју са приређивачем за штампу „Ратног дневника команданта Треће армије“, контраадмиралом Бошком Антићем

Милош Биковић после примања медаље од Путина: Руси и Срби имају невидљиве споне

2018-11-09 20:59:04

Српски глумац Милош Биковић је добио важну државну награду Русије „Медаљу Пушкина“ за заслуге у области културе, просветитељства, књижевности и уметности, за велику улогу у очувању...

Сиријски генерал: Дамаск има право да се бори против војног присуства САД свим средствима

2018-11-08 09:07:08

Сирија има право да се бори против војног присуства Сједињених Америчких Држава и других земаља коалиције на својој територији свим средствима, рекао је сиријски генерал Хасан...

Српска чуда у животу руског уметника: „Руси уче умеће иконописа са српских фресака“

2018-11-07 20:42:01

Фотограф и иконописац Валериј Близњук, чија је изложба фотографија „Начин живота“ отворена ових дана у Народном музеју Панчева уз подршку фонда Светог кнеза Лазара и Друштва...

Кустурица о непознатим детаљима живота: Запалили су ми кућу, срушили је, отели све што сам имао, а на крају сам ја био крив

2018-11-04 12:02:42

Редитељ Емир Кустурица одржао је у суботу увече у Дрвенграду радионицу за студенте и младе ауторе у оквиру Јесењег позоришног фестивала

Главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге: Свака независна Црна Гора мора бити антисрпска

2018-11-04 06:55:50

Власт у Црној Гори пристала је на туђинске политичке идеје међу којима је најпогубнија она о несрпској, односно антисрпској Црној Гори. Свака независна Црна Гора, нарочито...

Интервју са генералним директором НИС-а Кирилом Тјурдењевим

2018-10-31 16:41:26

Српска енергетска компанија НИС (Нафтна индустрија Србије), која од 2009. године послује у саставу руске компаније „Гаспром њефт“, дефинисала је кључне параметре стратегије до 2025. године....

Пушков: Срби, дође ли до заоштравања због Косова, дођите у Москву да заједно размислимо

2018-10-25 07:00:25

Књига „Глобални шах. Руска партија“ коју је написао Алексеј Пушков, сенатор Руске Федерације и председник Привремене комисије за информациону политику и сарадњу са медијима Савета Федерације...

„Tреба да буде јасно да без признања Косова неће доћи до нормализације односа“

2018-10-24 15:39:41

Посланик немачког Бундестага сматра да је Косово фактички територијално независно и да Србија треба да призна де јуре „суверену државу Републику Косово“, јер у супротном неће...

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: