„Рат снајпериста“ - победник Лондонског независног филмског фестивала

Објављено: 09.02.2018.год.


Документарни филм "Рат снајпериста", аутора Олге Шехтер, победник је Лондонског независног филмског фестивала.

Филм је посвећен једној особи - српском добровољцу, мајору Дејану Берићу Декију у редовима Војске Доњецке Народне Републике, а који од самог почетка води свој рат у Донбасу - рат снајпериста.

Филм не говори о рату, као таквом, него о деци, вери, породичним вредностима, малим задовољствима, осећањима и љубави.

У филму су обухваћени аутентични снимци из борби код Авдјејевке, снајперског рата у Александровки, код Маринке и других места.


Преносимо сиже и интервју новинара Индипендента Мата Кетмана (који није заобишао тему наводног "геноцида") са аутором филма Олге Шехтер:


"Рат снајперсиста" је фасцинантан, узнемиравајући и личин портрет српског снајперисте Декија који се преселио у побуњеничку самопроглашену проруску Доњецку Народну Републику како би пружио своју убојиту вештину у борби против украјинске војске под покровитељством НАТО-а.




Хватањем кадрова са линија фронтова до кухиње свакодневних становника погођених сталним борбама, учимо много о мотивацији у том делу света. У међувремену, други снајпер изазива путем друштвених мрежа, додајући савремени и лични преокрет крволочном рату.


Рат снајпериста - трејлер


Како сте се Ви појавили у овој причи?

- Рат у источној Украјини између проруских побуњеника и украјинске војске бесни од 2014. године. Тај сукоб постао је један од главних окидача за тренутне тензије између Русије и Сједињених Држава - две земље у којима сам одрасла. Како се тај рат наставља, стране се све више супротстављају, те више нисам могла јасно видети шта је у ствари између њих. Тада сам одлучила да посетим обе стране сукоба. У источној Украјини упознала сам Декија, истакнутог српског снајперисту који се бори у редовима проруских побуњеницика. Нисам знала ништа о снајперистима, али ме је одмах заинтригирало.

Да ли је било тешко постићи запањујуће нивое приступа који сте успели да остварите? Ретко сам виђао такве снимке иза сцене са официрима, као и узнемирујућу акцију на линији фронта.

- Приступ није био лак. У почетку је Деки био убеђен да сам амерички шпијун. Ми смо пратили војно особље у сваком тренутку и добили смо врло ограничен приступ. Мој сниматељ, Сантјаго Гарсија, пет пута је хапшен шетајући по граду. Једном смо на граници са Русијом испитивани 14 сати од стране Руске службе безбедности (ФСБ). По повратку у Њујорк имала сам и изненадну посету Еф-би-аја.

Али све ово је учинило пројекат толико интересантнијим. Највећи изазов био је приступ фронтовима. Побуњеници су морали бити потпуно сигурни да нећемо одавати њихове војне положаје непријатељу. Држање у малим групама било је важно. Ја сам углавном радила сама, а понекад са једним сниматељем који ми је омогућио да се спојим са војницима како бих забележила неометан поглед на њихову стварност.

На крају сам спојила снимке помоћу којих сам снимила филм и послала га Декију. Мислим да је тада схватио да ће му филм потенцијално дати глас на глобалном нивоу. Али да би то урадио, морао је ризиковати да ми верује.



Било је интересантно открити Декијеве мотиве, што мора бити заједничко за Србе. Зар не верују да је бар неки од њихових људи био укључен у геноцид?

- Декијев поглед на свет био је у великој мери кроз историјске догађаје кроз које је живео. Обучен да буде снајпериста у српској војсци током босанских и косовских ратова он је формирао радикално анти-америчке ставове. Он сматра да су информације о зверствима које су српски војници починили током тих ратова америчка пропаганда.

Да ли сте претворили своје аргументе у корист Русије и побуњеника против Запада? Шта мисле о томе гледаоци до сада?

- Стварање овог филма био је изазов у реалности. Бити у Доњецку, осећала сам се као да сам прошла кроз огледало. Са те стране огледала веровања су се много разликовала од веровања у Сједињеним Државама. Било је важно остати непристрасан и политички неутралан, те испричати причу кроз субјективни Декијев став. Уз помоћ уредника, Дмитрија Кавина, мислим да смо то постигли. До сада је реакција на филм била позитивна у обе земље, и у САД и у Русији. То је, по мом мишљењу, наше највеће достигнуће.

Било је невероватно колико су друштвене мреже укљученe. Да ли је то била јединствена ситуација или мислите да се војници у данашњем свету на тај начин препуцавају?

- Друштвене мреже играју огромну улогу у овом сукобу. Војници са обе стране користе комуникационе платформе попут Фејсбука и ВКонтакта да се хвале о својим победама и провоцирају једни друге. Али, била сам запањенa када сам сазнала да снајперисти преко ВКонтакта уговарају снајперске дуеле. Мислим да је то могуће само због природе овог сукоба. Противници говоре истим језиком и делују у малом географском подручју. Не постоји јасан ланац команде који снајперистима даје већу аутономију. То је дивљи свет!

Који је најважнији аспект у изради филма? На који начин кроз филм испољавате тако компликовану причу?

- Мој највећи изазов био је држање птичије перспективе око пројекта. Да се не изгубите у детаљима. Такође сам имала моралну дилему над оним што сам лично мислила о Декију. Што сам више времена проводила са њим, питала сам се: Да ли је он херој или чудовиште? Мој уредник и ја смо покушали да ухватимо тај дуалитет у свакој сцени.

Који је твој следећи пројекат?

- Још увек не могу јавно да говорим о пројекту на којем тренутно радим.

Крај..


Екипа Востока боравила је у Доњецку 2015. године где је имала прилику да разговара са Декијем.



Читајте више на 
Украјина и Новорусија из минута у минут


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Бивши функционер у НАТО: Маркале инсцениране да би се оправдала интервенција, у Србији смо имали сличну ситуацију

2019-03-26 07:26:16

"Напад због такозваних хуманитарних разлога први пут је употребио вођа Трећег рајха Адолф Хитлер"

„Нисмо имали страх у том тренутку, имали смо 48 жена на клинци које су се породиле“

2019-03-24 09:27:36

Особље клинке др Драгиша Мишовић у Београду, која је у мају 1999. погођена од стране НАТО авиона, успело је да сачува 48 жена, које су се...

Генерал Лазаревић: За мене, као човека који је бранио земљу од криминалаца из НАТО-а, тешко је прихватити сарадњу са њима

2019-03-23 15:13:42

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије од 24. марта до 10. јуна 1999. године, које је довело до погибије и рањавања више хиљада људи, покренуто је под...

Толстој: Сваку увреду Србије или Срба третирам лично

2019-03-23 09:53:27

"Хашки суд је место одакле је настављена агресија на вашу земљу"

Грбаљски парох Миајло Бацковић – јунаци цара Лазара са Кошара

2019-03-22 17:29:16

Повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије након НАТО агресије 1999. године доживјели смо не као војнички, него пораз наше политике и дипломатије. Војска није била...

Рицудис: Због храброг карактера српског народа осећао сам се веома поносан што га подржавам

2019-03-22 17:18:14

Одбио је да 1999. године нападне, како је много пута рекао свој православни народ и да га бомбардује. Због тога је прошао кроз пакао, али некадашњи капетан грчке морнарице Маринос Рицудис каже да се не каје и да ће злочинци сигурно некада платити цену бомбардовања Србије

Шаиновић: Одбили смо окупацију, бомбардовање се није могло избећи

2019-03-16 07:16:29

Некадашњи потпредседник владе СР Југославије Никола Шаиновић оцењује да је Париска конференција која је почела на данашњи дан 1999. године као наставак преговора у Рамбујеу, била...

„Политика САД и председника Доналда Трампа демонстрира неодговорност за будућност човечанства“

2019-03-12 12:13:05

Политика САД и председника Доналда Трампа демонстрира неодговорност за будућност човечанства. Она је нанела велику штету покрету за мир и прети читавој Европи ако Сједињене Америчке...

Мекензи: О геноциду над муслиманима не може да се говори јер су снаге Срба уредно евакуисале све цивиле, жене, децу и старце

2019-03-10 08:44:04

Некадашњи командант Унпрофора у БиХ Луис Мекензи каже да је агресија НАТО на Србију 1999. године била огромна грешка Алијансе. "То што се догађало на Косову 1998....

Грушко: Аутономна покрајина Косово је саставни део Републике Србије - мора се поштовати међународно право

2019-03-09 11:55:24

"НАТО воли да спекулише о демократским вредностима и тежњама народа, али у ствари, мишљење становништва се не узима у обзир."

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: