Многима смета што ће Русија увек помагати Србији

Објављено: 11.11.2017.год.
Фото: Т. То­до­ро­вић / Политика
У Српско-руском хуманитарном центру у Нишу тренутно има 24 спасиоца, 12 са српске и 12 са руске стране


„За кратко време упознао сам у Нишу и Србији велики број добронамерних, дивних, вредних и врло гостопримљивих људи. Одушевљен сам природом, која ми изузетно прија, и задивљен српским специјалитетима. Сада и на основу тога знам која је држава најбогатија у Европи.” Ово је, говорећи о својим првим импресијама о нашој земљи, у интервјуу „Политици”, једном од првих разговора за српске медије, рекао Виктор Павлович Гуљевич, нови кодиректор Српско-руског хуманитарног центра. Искусни професионалац истиче да је по доласку у Ниш доста времена посветио упознавању са тренутним активностима у СРХЦ-у, а посебно плановима за даље деловање припадника овог центра:

– Морао сам да прикупим огроман број информација које су везане за рад центра, а које сам касније и обрадио како би биле донете праве и важне одлуке о нашем даљем функционисању и активностима. Правци деловања СРХЦ-а већ су одређени и први кораци које сам предузео односе се на осавремењивање самог објекта, који је на изузетном положају и који ће ускоро додатно бити опремљен новим средствима за рад, учионицама и полигонима за обуку. Наравно, мора се водити рачуна и о обезбеђивању услова за све активности припадника центра који су из реда високостручних и професионалних кадрова.

Други правац деловања јесу опсежне припреме за оперативно реаговање, јер рад у овом центру не подразумева обична дежурства, као на пример код спасилаца и ватрогасаца, већ максималну спремност за деловање приликом евентуалних ванредних ситуација великих размера, где је неопходно хитно реаговање. А такво оперативно реаговање значи допремање хуманитарне помоћи, спасавање људства и имовине. За све то најважнији је рад са људима и установама, било да је реч о професионалним или добровољним и волонтерским, као и сарадња са Министарством унутрашњих послова Србије, Сектором за ванредне ситуације, Горском и другим службама. Јако је важна интеракција између свих тих служби, не само да би се оне прилагодиле нашем начину реаговања, већ и како би био направљен заједнички систем деловања. Због тога у склопу СРХЦ-а постоји савремен и одлично опремљен Центар за управљање кризним ситуацијама.

Како функционише Центар за управљање кризним ситуацијама?

- Овај центар нам омогућава сталну размену информација са свим службама, али и долазак информација из Националног центра у Москви, одакле нам стижу вести о могућим великим непогодама и прогнозираним и очекиваним ванредним ситуацијама, попут пожара великих размера или катастрофалних поплава, што је основа за правовремено реаговање. Све то омогућава да се ангажује већи број спасилаца из Русије, уз ангажовање авијацијске компоненте. Посебан правац деловања, којем се сада указује посебна пажња, јесте интензивна обука припадника и посебно руководилаца различитих тимова и структура јединица цивилне заштите. Настојимо да се после Другог светског рата урушен систем цивилне одбране поново утемељи и ојача. Зато се пуна пажња посвећује тренажном сегменту обуке, кроз коју пролазе сви, од извиђача и добровољаца до професионалних  спасилаца и ватрогасаца.

Како видите статус центра у Нишу и како гледате на реаговања у свету и полемике у вези са СРХЦ-ом?

- Често се на том плану меша једно схватање са другим. Сви причају како су Руси стигли овде и желе да добију дипломатски статус и олакшице. То је нетачно. Постоји договор између наших држава и дефинише се као имунитет за реаговање у ванредним ситуацијама. На основу постојећих закона користимо исте сигнале и исте таласе током ванредних догађаја, како у Русији, тако и у Србији. А све то подразумева само уклањање свих препрека за допремање хуманитарне помоћи. И значајно је рећи да тај имунитет подразумева ослобађање нас од плаћања пореза на робу и опрему која стиже у Србију за реаговање у ванредним ситуацијама, што омогућава да се на тај начин уштеђен новац улаже у обезбеђивање додатне технике, возила и друге опреме. Питам се где су ту привилегије.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је својевремено са Сергејем Шојгуом потписао уговор о формирању СХРЦ-а у Нишу, недавно се запитао „откуд толико галаме око центра у којем је четворо спасилаца и један пас”. Колико је заиста припадника центра у овом тренутку?

- Када причамо о томе, мислимо искључиво на људе који су у центру и који се професионално баве својим послом. То су људи који се баве обуком и спремни су за реаговање у случају ванредних ситуација мањих размера. Број није велики, а ако дође до непогода већих размера, брзо ће стићи и већи број припадника. То је оно мешање једне ствари са другим.

Ако није проблем, реците нам ипак колико је сада спасилаца у СРХЦ у Нишу.

- То није тајна. Имамо српски и руски део састава у центру, који у овом тренутку чини по 12 људи, односно укупно 24 човека.

Је ли то мало или много?


- Небитно је, можда, колико је припадника у центру. Број није важан, јер ће увек бити довољно оних да прискоче у помоћ у случају евентуалних несрећа и ванредних ситуација. Русија ће увек помагати Србији... А ја сам схватио да то „увек” изгледа привлачи посебну пажњу и многима и највише смета.

Богато спасилачко искуство

Виктор Павлович Гуљевич (64) дошао је на место кодиректора СРХЦ-а у Нишу са места заменика начелника обуке у Бајкалском одреду за претрагу и спасиоце, који је у склопу Министарства за ванредне ситуације (МЧС) Руске Федерације. Половину своје богате каријере провео је, како сам каже, на изучавању снежног покривача и лавина у Бајкалском региону, бавећи се контунираним научним радом у области кроз коју пролази Бајкалско-амурска магистрала, једна од најзначајнијих у Русији, и поред које је, као и у читавом том руском региону, неопходна управо непрестана заштита од временских непогода. Одбранио је докторску дисертацију на тему „Снежни покривач и опасности од лавина”. Дуже од 22 године радио је на бројним одговорним дужностима, од спасиоца до начелника служби, а на место кодиректора СРХЦ-а постављен је одлуком и решењем председника Русије Владимира Путина.

Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Мајор Деки за Восток: НАТО је терористичка организација

2018-02-13 19:33:07

Дејан Берић Деки, Србин, добровољац, мајор Војске Доњецке Народне Републике, најодликованији борац и најомиљенији "странац" у ДНР-у. С друге стране, по другима, углавном западним медијима и...

Милош Биковић: Српска и руска застава су сличне, и какогод се окрену, остају наше заставе

2018-02-11 15:19:27

"Српска и руска застава су сличне, и кад са запада дувају јаки ветрови она се вијори, пркоси и некад се окрене наопачке... али и даље и...

Милош Биковић о филму „Балканска линија“: Руси имају осећај кривице да нису заштитили Србију у 1999.

2018-02-10 15:59:33

Познати српски глумац тумачи улогу у филму „Балканска линија“ руског редитеља Андреја Волгина. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond Милош Биковић је испричао дописници Катарини Лане...

„Рат снајпериста“ - победник Лондонског независног филмског фестивала

2018-02-09 23:22:19

Документарни филм "Рат снајпериста", аутора Олге Шехтер, победник је Лондонског независног филмског фестивала. Филм је посвећен једној особи - српском добровољцу, мајору Дејану Берићу Декију у редовима...

Поклонска: Србија је прва земља коју ћу посетити јер су и моји преци из Србије

2018-01-28 13:25:34

У Сједињеним Државама 29. јануара ће се објавити такозвани извештај Кремља - верује се да су на списку особе блиске руском руководству, а које би могле...

Ју Хуа : Запад нам диктира живот пун предрасуда

2018-01-28 07:29:21

Кинески романописац у беседи усред Вишеграда. У праву је Хандке, на њихове лажи ићи контранападом. Истина се носи као капут, одбацује ради ниских циљева

Кустурица одговарао на питања руске деце: Имам више „ожиљака“ у глави него на телу

2018-01-27 08:32:30

Портал Russia Beyond на српском језику помогао је ђацима и можда будућим новинарима да поставе питања чувеном српском редитељу Емиру Кустурици. Шта је од тога испало...

Брамерц: Позвао ме шеф кабинета председника Србије и рекао да одмах долази

2018-01-25 18:25:36

Печат објављује превод разговора који је новинар немачког недељника Цајт водио с главним тужиоцем Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у Хагу. Разговор је био објављен у броју од 11. јануара 2018.

Лавров: Русија се окривљује свуда, а Србија за све што се дешава на Балкану

2018-01-24 12:58:51

Што више Москва инсистира на томе да Српско-руски центар у Нишу служи само за гашење пожара, то се на Западу све више распламсавају сумње да Кремљ...

Симоњанова: Ако је РТ пропаганда, онда су пропаганда и Глас Америке и Слободна Европа

2018-01-18 08:44:44

Главни уредник телевизије РТ Маргарита Симоњан назвала је оптужбе западних држава о пропаганди РТ - неправедним. „Ми никад нисмо крили да смо руска телевизија, као што је...

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: