Трибунал је на свој списак ставио цео војни и политички врх Србије и Републике Српске

Објављено: 05.11.2017.год.


Почетак трећег миленијума на пољу међународног кривичног права обележио је Хашки трибунал, који је после 24 године рада и деловања исто то право и урушио.

Пошто је обавио поверене му задатке, суд у Хагу ће после изрицања пресуде српском генералу Ратку Младићу 22. новембра, на Светог Николу, једну од највећих српских слава, 19. децембра, одржати званичну церемонију затварања утаначену иначе зa 31. децембaр.

О најконтроверзнијем суду у историји, који је по оцени многих учесника у његовом раду пре свега требало да испуни задати налог – да окриви српску страну у сукобима током последњих ратова на подручју бивше Југославије, и тако Србима наметне колективну кривицу, за „Печат“ говори београдски адвокат Горан Петронијевић, члан тима за одбрану бившег председника Републике Српске др Радована Караџића (против кога је судија Теодор Мерон у Хашком трибуналу покренуо истрагу због, како је писала „Политика“, непоштовања суда!).

Адвокат Горан Петронијевић подсећа да је Међународни суд за кривично гоњење особа одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године (што је званични назив Хашког трибунала) или Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) формиран од стране Савета безбедности Уједињених нација резолуцијом 827, 25. маја 1993. године.

– Истом резолуцијом усвојен је и статут трибунала који уједно представља и оснивачки акт. Од свог оснивања, па надаље, основна резолуција 827 мењана је у више наврата, и то укупно девет пута почев од 1998. до 2004. године. Хашки трибунал основан је са првенственим циљем испуњења универзалног принципа индивидуалне кривичне одговорности лица одговорних за кршење међународног кривичног права и правила ратовања, у првој фази, а у другој фази стварањa услова за помирење између народа и етничких група које су учествовале на територији бивше Југославије у периоду од 1991. па надаље.

Један од суштинских приговора правних експерата након оснивања Хашког трибунала је управо начин његовог оснивања. Наиме, Хашки трибунал је основан резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација без учешћа и посебне одлуке највишег представничког тела, Генералне скупштине Уједињених нација.

Овакав начин оснивања суда представља нарушавање универзалног принципа одлучивања приликом формирања судских институција. Ово је јединствен пример да је суд осниван одлуком извршног, а не представничког органа.

Многи правни експерти су након оснивања изразили резерву у могућност објективног рада и испуњења циљева оснивања Хашког трибунала баш из ових разлога, наводећи да се оваква парасудска институција, која се оснива одлуком извршног органа, може лако контролисати и злоупотребити од стране политичких праваца који диктирају радом извршног органа.

Ово се, нажалост, и обистинило што се може видети кроз читав рад Хашког трибунала и његову непринципијелну примену правних правила и правних стандарда. Овакво понашање је довело до доношења бројних нелогичних одлука у чијој основи је низ недоречених, непрецизних и нетачних чињеница које претендују да у будућности постану „историјска истина“.

Дугогодишња указивања на утицај водећих међународних политичких фактора на рад трибунала нису дала видљиве резултате већ су сва настојања да се укаже на овакву врсту деформације рада трибунала проглашавана теоријом завере.

Све аргументоване и стручне критике на рад Хашког трибунала нису оставиле озбиљнијег трага на нарушавање кредибилитета ове парасудске институције, али су ипак биле фактор који је подстицао међународну стручну јавност на размишљање и све озбиљнију опсервацију рада трибунала. И како то најчешће бива, тврђава која не може да се освоји извана, зарушава се изнутра.

Дански судија Фредерик Харкоф је у свом драматичном писму које је упутио свим судијама Хашког трибунала написао: „Хашки суд не дели правду већ спроводи политичке одлуке!“.

Харкоф је у свом писму упозорио на утицај америчке обавештајне службе на рад трибунала, а посебно преко његових истакнутих судија и председника највише оличеног у лику судије Теодора Мерона.

„Амерички председник Хашког суда Теодор Мерон вршио је притисак на своје колеге како би се у појединим случајевима доносиле ослобађајуће пресуде по налогу америчке амбасаде.“

После афере писма судије Харкофа ништа више није било исто, цео свет је, па и стручна јавност, у потпуно другом светлу посматрао рад Хашког трибунала. Завеса је пала, позорница Хашког трибунала је постала видљива свима, а одлуке које су доношене сагледаване су на потпуно другачији начин.

Фредерик Харкхоф

Тада су почеле озбиљније расправе и о примени накарадног облика одговорности означеног као заједнички криминални подухват „Joint Criminal Еnterprise“, који је за потребе рада Хашког трибунала преузет из енглеског законодавства.

Овај накарадни облик одговорности је у пракси рада трибунала у 90 одсто случајева примењиван на Србе оптужене пред Хашким трибуналом. Облик одговорности који подразумева потпуну негацију индивидуалне кривичне одговорности, објективизацију кривице до степена колективне одговорности.

Очигледно је да циљ рада Хашког трибунала није била примена универзалног правила о забрањености злочина и нужности кажњавања починилаца већ „покривање“ једног дела међународне заједнице који је изазвао сукобе на територији бивше Југославије са циљем њеног растурања и пребацивање кривице за свој злочин против мира на целокупан српски народ. Дакле, пред Хашким трибуналом није више било важно да ли си извршио неки злочин, већ да је тај злочин извршен од стране Срба.

На овај начин је у потпуности оправдан афоризам: „Презумција невиности пред Хашким трибуналом гласи: Свако је невин док се не докаже да је Србин.“

Енглези су заједнички злочиначки подухват у своје законодавство увели 1984. године, а укинули га 2016. године. Можда мало чудно, али изгледа као да је овај облик одговорности у империјалним плановима Енглеске направљен и постојао само онолико дуго колико је требало да се суди Србима.

Овакав рад трибунала највидљивији је у статистичким подацима о броју Срба против којих је вођен поступак у односу на остале и броју и висини изречених казни оптуженима српске националности.

Свако чудо за три дана! Неусмњиво да је Хашки трибунал „мало“ дуже потрајао од ова симболична три дана, и ево пуних 25 година.

На крају рада сваке институције, а и живота сваке индивидуе, сумира се резултат његовог рада. За неке народ каже „Имао се рашта и родити“, за друге „Боље да се није ни родио“. Рад и постојање Хашког трибунала га сврставају у ове друге.

Неподељено је мишљење у целокупној стручној међународној јавности да Хашки трибунал није остварио ни изблиза ниједан од његових циљева због којих је основан. Напротив! Својим одлукама неретко је продубљивао јаз између бивших зараћених страна на територији бивше Југославије, а могућност помирења на Балкану чинио удаљенијом. Универзалност злочина и казне извитоперио је до апсурда.

И, како нестаде Срба у Хашком затвору, нестаде и трибунала. Немају коме да суде јер 22. новембра изриче се првостепена пресуда српском генералу Ратку Младићу, окончава се суђење Станишићу и Симатовићу, и после тога Хашки трибунал престаје са радом.

Остаје резидуални механизам – октроисани Хашки трибунал другог степена, који би требало да одлучује о жалбама на пресуду председнику Караџићу и ове две пресуде које нису донете.

Све у свему, Хашки трибунал ће остати забележен у историји као симбол доминације политике над правом, насиља над правдом и геноцида над истом. Хашки трибунал неће се ни затворити, а већ ће почети веома озбиљна правна и историјска преиспитавања, не само његовог рада већ и чињеница утврђених током поступака.

Иза тога, надам се, следи и испитивање макар историјске одговорности оних који су га створили, подржавали га и усмеравали његове одлуке. Рад Хашког трибунала биће означен као веома озбиљна ретроградна појава у развоју међународног кривичног права



У Хашком трибуналу оптужено је 161 лице од којих су 108 Срби, дакле - натполовична већина, а осуђено их је 63.

Сабране казне затвора за Србе премашују хиљаду година.

Чак 14 осуђених, на челу са председником Слободаном Милошевићем, умрли су пре изрицања пресуде. Тренутно су у Хагу бивши председник РС др Радован Караџић, првостепено осуђен на 40 година робије и сада је у току жалбени поступак, и генерал Ратко Младић, који чека првостепену пресуду, а тамо су враћени и Јовица Станишић и Франко Симатовић.

Трибунал је на списак тражених ставио цео војни и политички врх Србије и Републике Српске, док су из других република бивше СФРЈ у Хаг доспевале углавном вође паравојних и терористичких организација који су оптуживани за нешто што нису урадили па пуштани на слободу – Орић, Харадинај, Готовина, Маркач и многи други, који су из Хага изашли као невини упркос несумњиво почињеним злочинима.

Факти, Печат


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Шеф МУП-а ЛНР о дешавањима у Луганску: Уклањање агената и диверзаната украјинских служби

2017-11-23 12:18:56

Шеф Министарства унутрашњих послова Луганске Народне Републике Игор Корнет одржао је конференцију за новинаре у главном граду републике, где је одговорио на главна питања о томе...

Лукић: Одбрана успела током суђења да побије главне елементе оптужнице

2017-11-22 07:35:42

Хашки трибунал саопштиће првостепену пресуду некадашњем врховном команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу који се терети за геноцид над муслиманима и друге ратне злочине. Изрицање...

Дарко Младић: Наш задатак је да спасимо живот генерала Младића

2017-11-20 18:03:05

Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, пре изрицања пресуде 22. новембра, говорио је о пристрасности судија Међународног кривичног суда за бившу Југославију, здрављу свог оца, мишљењу...

Дарко Младић: Ратко је симбол борбе малог народа против осиљених моћника да завладају светом

2017-11-16 20:42:12

Очигледна је намера да се мој отац осуди по сваку цену и болестан ако треба, само да се сакрије незаконито и несавесно понашање особља Хашког трибунала....

Др Рудолф Хензел: НАТО је свесно и вољно починио геноцид у Србији

2017-11-13 10:34:31

Бoмбардовање Југославије 1999. године означило је прекретницу у НАТО стратегији. Алијанса је напустила одбрамбену идеју под чијом је заставом формирана, и од тада води агресивну, офанзивну,...

Многима смета што ће Русија увек помагати Србији

2017-11-11 16:20:54

У Српско-руском хуманитарном центру у Нишу тренутно има 24 спасиоца, 12 са српске и 12 са руске стране

Проф. др Драган Станић: Окупатори Срба увек су прво ударали на ћирилицу

2017-11-06 10:56:41

Председник Матице српске и члан тима који ће писати Декларацију о опстанку Срба: Никако не смемо да дозволимо да нас гурају у правцу сметлишта историје, где је све допуштено

Трибунал је на свој списак ставио цео војни и политички врх Србије и Републике Српске

2017-11-05 18:29:19

Почетак трећег миленијума на пољу међународног кривичног права обележио је Хашки трибунал, који је после 24 године рада и деловања исто то право и урушио. Пошто...

Генерал Лазаревић: Ми смо предност над НАТО агресором остварили несаломивим борбеним моралом

2017-11-01 10:46:50

Више није тајна да се српска војна доктрина, способност и подвизи у одбрани земље током бомбардовања 1999. изучавају у целом свету, па чак и у јединицама НАТО-а. Питам се зашто онда наша војска, академци и садашње старешине не би добили сазнања о томе и чули та искуства

Александар Јурјевич Калери: Срби могу у руски тим космичке станице

2017-10-23 07:48:08

Kосмонаут, ветеран Роскосмоса: Американци и Руси у космосу не знају ни за какве свађе и поделе. План је да се из месечеве орбите започне истраживање планета

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка