Стручњаци из целог света размотрили будућност после пандемије

Објављено: 25.06.2020.год.
фото: © РИА Новости

Први покушај европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије


Усред пандемије короновируса, економски и политички проблеми у Сједињеним Америчким Државама и Европи који су постали све тежи за занемарити, размотрени су током међународног самита „Ковид - 19. Глобални изазови“ који је одржан путем видео конференције од 15. до 19. јуна, а у чијем организовању су учествовале јавне инстиуције Индије, Немачке, Велике Британије, Русије, Србије, као и десетине стручњака из различитих земаља, а где се разговарало о изазовима са којима се свет суочио током епидемије, као и бројних слабих тачака у економији и политици које је коронавирус покренуо.


Чини се да су европске државе, односно старе чланице ЕУ, попут Немачке, Француске и Велике Британије, имале добру реакцију која им је омогућила да брзо поразе пандемију. Међутим, само се Немачка ефикасно и релативно безболно суочила са пандемијом. Међутим, показало се да дигитализација образовања, помоћ малим и средњим предузећима још увек није довољно.

Тако је економиста Миријам Цвингли напоменуо да су и највеће немачке компаније, које традиционално имају огромне пореске олакшице, такође морале да отпусте запослене, иако примају огромну подршку државног буџета. Међутим, главна тема разговора била је спољна политика.


Тако је председник Савезног удружења за економски развој и спољну трговину Немачке, Михаел Шуман отворено рекао да би се Немачка требала дистанцирати од прекоокеанских веза, те се више бринути за своје интересе. Према мишљењу стручњака, стварање имиџа непријатеља од Кине и Русије, прекид економских веза усљед санкција су аспекти који ће спречити брзи излазак светске економије из рецесије. Шуман је скренуо пажњу на нове безбедносне изазове повезане са пандемијом, односно јачање миграционих токова, ширење локалних сукоба са којима се може носити само нови преуређени систем националне безбедности.

Истовремено, у Немачкој је избио скандал због Трампових планова за повлачење дела америчких снага из Немачке. У исто време, Шуман је приметио да се влада Меркелове превише ослонила на прекоокеанске савезнике, уместо да посвети довољно пажње националној одбрани. Током његовог говора појавило се питање скандала са шпијунажом, односно понижавајућег надзора над најоданијим савезницима, а које активности активно спроводи Бела кућа.

Још у јуну 2013. године, бивши службеник Ције, Едвард Снуден је објавио информације о америчком надзору водећих немачких политичара, укључујући канцелара Ангелу Меркел. Међутим, покушали су умире ситуацију повлачећи неку врсту кочнице. Министар унутрашњих послова Фридрих је рекао да "акције Вашингтона не заслужују такву процену у немачком друштву", а сама Меркелова је обавила разговор на ту тему у јулу 2013. са америчким лидером Обамом, те се задовољила његовим обећањима о предаји тих материјала. Убрзо након посете немачке делегације на министарском нивоу САД-у, игри се придружио и амерички потпредседник Бајден, који је касније постао озлоглашен током украјинског скандала о корупцији. Ситуација се потом помало смирила, а Бајден је заједно са Фридрихом поново оправдавао поступке Вашингтона.

Међутим, Бела кућа није испунила обећања. У Немачкој су увели место повереника за сајбер безбедност, те је обећано да ће се закључити антишпијунски споразум између две земљеом. У октобру 2013. године Меркелова је још једном разговарала с Обамом где је поново тражила да се дају подаци добијени прислушкивањем немачких политичара. На томе је и завршило.

У јануару 2014. године, потписивање билатералног споразума о одустајању од узајамног надзора између САД-а и Немачке није реализовано, а у јуну 2015. године Савезно тужилаштво Немачке је мирно затворило истрагу о прислушкивању као „недоказану у смислу кривично-процесног поступка“.

Сада прекоокенаски савезници напуштају Немачку, док нуде Берлину да и даље сматра Русију главним потенцијалним противником.

Истовремено, према мишљењу Шумана, Европа би требало да изводи закључке из развоја ситуације са нередима у САД-у, са којима америчка влада није била у стању, или не жели да се избори две недеље. Међутим, главна ствар највећег немачког економског удружења је обнова економских веза. Шуман сматра да је после глобалне пандемије потребно одмах уклонити санкције које не доносе никакве политичке дивиденде ни Берлину ни Вашингтону, те да представљају само непотребне проблеме.


Слично мишљење дели и немачки новинар Стефан Осенкоп, који је током свог говора на самиту нагласио "демонизацију" Русије и Кине и потребу директног и отвореног дијалога између светских сила, како би се створио уједињени систем заштите од пандемија и спречиле бар најнегативније последице по целу планету усљед економске кризе.


Међународни самит „Ковид 19. Глобални изазови“ био је један од првих покушаја европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије и развију јединствену стратегију 
за обнову економије и супротстављање расту таласа ових појава. Међутим, нажалост, политичари широм света, од којих су многи показали своју неодлучност и неспремност на одлучне акције, не слушају увек стручњаке.

Истовремено, дошло је време када је потребно напустити спољне политичке контрадикције и заједнички радити на заштити света на који смо навикли. Стварање имиџа непријатеља, пораст шпијунаже и ратови санкцијама ни на који начин неће ублажити ситуацију становништва у карантину. И Кина и Русија су спремне за проширење међународне сарадње, али да ли ће Берлин, Лондон и Вашингтон желети да своје приоритете у спољној политици замене оним новим Хладним ратом у сарадњу, како би спасили људске животе и добробит својих грађана, остаје питање.

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Чије је „прво ТВ дугме“ на Балкану

2021-01-15 12:22:14

Особине медијских игара у Србији

„Шарите“ и случај Наваљног: Чудна клиника за ВИП пацијенте

2021-01-14 06:05:02

  13. јануара руски опозициони политичар Алексеј Наваљни објавио је да планира да се врати у Русију 17. јануара. Необична случајност, одлучио је да се врати кући...

Балкански ток: Србија добија гас из Русије, хоће ли ускоро постати мини-чвориште?

2021-01-12 07:35:47

Покретање крака "Турског тока" од велике је важности за Србију. Земља ће моћи да добије све бонусе из свог географског положаја и то ће јој помоћи...

„Студија ефективне ваздушне кампање“: НАТО студија агресије на Републику Српску

2021-01-09 10:53:52

"Унапређење мира у региону Балкана"

Пушков: Кину и Русију у Вашингтону сматрају противницима

2021-01-09 05:43:04

Члан Савета Федерације Русије Алексај Пушков формулисао је нову доктрину спољне политике Сједињених Америчких Држава након доласка на власт новоизабраног председника Џозефа Бајдена, истакавши да Америка...

Академик Владимир Костић: Америчка амбасада нас медијски дресира

2021-01-05 08:21:12

НЕДЕЉАМА се на телевизији приказује спот америчке амбасаде у коме су неадекватно употребљене реченице нашег великог и драгог члана, академика Борислава Пекића.

Амерички новинар објавио делове сакривеног извештаја УН о последицама бомбардовања Србије

2021-01-04 17:59:28

Уједињене нације саопштиле су 5. јануара 2001. године да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Космету“. Некадашњи амерички дипломата Ричард Холбрук...

РТ: Русија је наш најважнији савезник, каже преко 50% Кинеза, док Ђинпинг и Путин говоре о све ближим везама две земље

2020-12-31 06:02:38

Комшије нису увек најбољи пријатељи, али, суочене са растућим међународним тензијама, Кина и Русија се зближавају, док кинески грађани све више отписују све боље односе са...

Владан Глишић: Порука хришћанства није порука доминације, него комуникације

2020-12-28 09:51:25

“Цела прича о људској цивилизацији се своди између два модела. Модела доминације и модела комуникације. Модел комуникације подразумева да људи разговарају као равноправни са уважавањем потреба...

РТ: „Мишљење Срба није било важно за Запад“: Какву је улогу одиграо Дејтонски споразум у судбини Југославије

2020-12-28 09:24:35

Пре четврт века, након војне акције НАТО-а, потписан је Дејтонски мировни споразум којим је окончан босански рат. Документ је имао опречне последице. С једне стране, споразум је Србима пружио аутономију у Босни и Херцеговини, а с друге су консолидовали независност БиХ, предодређујући даљи распад Југославије. Према експертима, циљана војно-политичка интервенција Запада одиграла је кључну улогу у уклањању југословенске државности. Као резултат тога, аналитичари верују да је интервенција алијансе знатно погоршала безбедност региона и одбацила развој балканских земаља далеко уназад.

RT novi pocetna analize
baner rakija desno analiza
baner apartman desno / analiye
baner obzor desno - analiza

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: