Први покушај европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије
Усред пандемије короновируса, економски и политички проблеми у Сједињеним Америчким Државама и Европи који су постали све тежи за занемарити, размотрени су током међународног самита „Ковид - 19. Глобални изазови“ који је одржан путем видео конференције од 15. до 19. јуна, а у чијем организовању су учествовале јавне инстиуције Индије, Немачке, Велике Британије, Русије, Србије, као и десетине стручњака из различитих земаља, а где се разговарало о изазовима са којима се свет суочио током епидемије, као и бројних слабих тачака у економији и политици које је коронавирус покренуо.
Чини се да су европске државе, односно старе чланице ЕУ, попут Немачке, Француске и Велике Британије, имале добру реакцију која им је омогућила да брзо поразе пандемију. Међутим, само се Немачка ефикасно и релативно безболно суочила са пандемијом. Међутим, показало се да дигитализација образовања, помоћ малим и средњим предузећима још увек није довољно.
Тако је економиста Миријам Цвингли напоменуо да су и највеће немачке компаније, које традиционално имају огромне пореске олакшице, такође морале да отпусте запослене, иако примају огромну подршку државног буџета. Међутим, главна тема разговора била је спољна политика.
Тако је председник Савезног удружења за економски развој и спољну трговину Немачке, Михаел Шуман отворено рекао да би се Немачка требала дистанцирати од прекоокеанских веза, те се више бринути за своје интересе. Према мишљењу стручњака, стварање имиџа непријатеља од Кине и Русије, прекид економских веза усљед санкција су аспекти који ће спречити брзи излазак светске економије из рецесије. Шуман је скренуо пажњу на нове безбедносне изазове повезане са пандемијом, односно јачање миграционих токова, ширење локалних сукоба са којима се може носити само нови преуређени систем националне безбедности.
Истовремено, у Немачкој је избио скандал због Трампових планова за повлачење дела америчких снага из Немачке. У исто време, Шуман је приметио да се влада Меркелове превише ослонила на прекоокеанске савезнике, уместо да посвети довољно пажње националној одбрани. Током његовог говора појавило се питање скандала са шпијунажом, односно понижавајућег надзора над најоданијим савезницима, а које активности активно спроводи Бела кућа.
Још у јуну 2013. године, бивши службеник Ције, Едвард Снуден је објавио информације о америчком надзору водећих немачких политичара, укључујући канцелара Ангелу Меркел. Међутим, покушали су умире ситуацију повлачећи неку врсту кочнице. Министар унутрашњих послова Фридрих је рекао да "акције Вашингтона не заслужују такву процену у немачком друштву", а сама Меркелова је обавила разговор на ту тему у јулу 2013. са америчким лидером Обамом, те се задовољила његовим обећањима о предаји тих материјала. Убрзо након посете немачке делегације на министарском нивоу САД-у, игри се придружио и амерички потпредседник Бајден, који је касније постао озлоглашен током украјинског скандала о корупцији. Ситуација се потом помало смирила, а Бајден је заједно са Фридрихом поново оправдавао поступке Вашингтона.
Међутим, Бела кућа није испунила обећања. У Немачкој су увели место повереника за сајбер безбедност, те је обећано да ће се закључити антишпијунски споразум између две земљеом. У октобру 2013. године Меркелова је још једном разговарала с Обамом где је поново тражила да се дају подаци добијени прислушкивањем немачких политичара. На томе је и завршило.
У јануару 2014. године, потписивање билатералног споразума о одустајању од узајамног надзора између САД-а и Немачке није реализовано, а у јуну 2015. године Савезно тужилаштво Немачке је мирно затворило истрагу о прислушкивању као „недоказану у смислу кривично-процесног поступка“.
Сада прекоокенаски савезници напуштају Немачку, док нуде Берлину да и даље сматра Русију главним потенцијалним противником.
Истовремено, према мишљењу Шумана, Европа би требало да изводи закључке из развоја ситуације са нередима у САД-у, са којима америчка влада није била у стању, или не жели да се избори две недеље. Међутим, главна ствар највећег немачког економског удружења је обнова економских веза. Шуман сматра да је после глобалне пандемије потребно одмах уклонити санкције које не доносе никакве политичке дивиденде ни Берлину ни Вашингтону, те да представљају само непотребне проблеме.
Слично мишљење дели и немачки новинар Стефан Осенкоп, који је током свог говора на самиту нагласио "демонизацију" Русије и Кине и потребу директног и отвореног дијалога између светских сила, како би се створио уједињени систем заштите од пандемија и спречиле бар најнегативније последице по целу планету усљед економске кризе.
Међународни самит „Ковид 19. Глобални изазови“ био је један од првих покушаја европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије и развију јединствену стратегију за обнову економије и супротстављање расту таласа ових појава. Међутим, нажалост, политичари широм света, од којих су многи показали своју неодлучност и неспремност на одлучне акције, не слушају увек стручњаке.
Истовремено, дошло је време када је потребно напустити спољне политичке контрадикције и заједнички радити на заштити света на који смо навикли. Стварање имиџа непријатеља, пораст шпијунаже и ратови санкцијама ни на који начин неће ублажити ситуацију становништва у карантину. И Кина и Русија су спремне за проширење међународне сарадње, али да ли ће Берлин, Лондон и Вашингтон желети да своје приоритете у спољној политици замене оним новим Хладним ратом у сарадњу, како би спасили људске животе и добробит својих грађана, остаје питање.
13. јануара руски опозициони политичар Алексеј Наваљни објавио је да планира да се врати у Русију 17. јануара. Необична случајност, одлучио је да се врати кући...
Члан Савета Федерације Русије Алексај Пушков формулисао је нову доктрину спољне политике Сједињених Америчких Држава након доласка на власт новоизабраног председника Џозефа Бајдена, истакавши да Америка...
НЕДЕЉАМА се на телевизији приказује спот америчке амбасаде у коме су неадекватно употребљене реченице нашег великог и драгог члана, академика Борислава Пекића.
Уједињене нације саопштиле су 5. јануара 2001. године да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Космету“.
Некадашњи амерички дипломата Ричард Холбрук...
Комшије нису увек најбољи пријатељи, али, суочене са растућим међународним тензијама, Кина и Русија се зближавају, док кинески грађани све више отписују све боље односе са...
“Цела прича о људској цивилизацији се своди између два модела. Модела доминације и модела комуникације. Модел комуникације подразумева да људи разговарају као равноправни са уважавањем потреба...
Пре четврт века, након војне акције НАТО-а, потписан је Дејтонски мировни споразум којим је окончан босански рат. Документ је имао опречне последице. С једне стране, споразум је Србима пружио аутономију у Босни и Херцеговини, а с друге су консолидовали независност БиХ, предодређујући даљи распад Југославије. Према експертима, циљана војно-политичка интервенција Запада одиграла је кључну улогу у уклањању југословенске државности. Као резултат тога, аналитичари верују да је интервенција алијансе знатно погоршала безбедност региона и одбацила развој балканских земаља далеко уназад.
RSS
