Самит ЕУ и „Три мора“: Изазови у политици, енергији и екологији

Објављено: 13.06.2019.год.
фото: in4s.net


Округли сто у Софији окупио је водеће политичаре, стручњаке и научнике како би приказао тренутну ситуацију, изазове, сарадњу и интересе великих и малих играча у Црном, Медитеранском и Балтичком мору.


Водећи бугарски и страни политичари, научници и стручњаци разматрали су стање међувладиних односа, као и горућа енергетска, правна и еколошка питања која утичу на одрживи развој Црног мора, Медитерана и Балтичког региона. Они су се окупили на округлом столу на тему „Међународна ситуација и сарадња у Црном, Медитеранском и Балтичком мору – правни, економски и еколошки аспекти“, који је одржан у Софији 5. јуна 2019. године.
 
„Водени простори су одувек били на дну огромних економских и политичких интереса и увек су одређивали ток историјских глобалних догађаја“, рекао је Јавор Нотев, потпредсједник Бугарског парламента, који је био званични гост овог догађаја.

Он је истакао да области и аспекти о којима се расправља на округлом столу имају не само регионални, већ и шири, европски, па чак и глобални значај у смислу генерисаног искуства и оригиналних рјешења у међудржавним пословима које су биле укључене.

Црно, Балтичко и Средоземно море – прелазна тачка интереса глобалних геополитичких играча

У свом предавању, говорник Георги Пирински, бивши посланик Европског парламента (2014-2019) и бивши предсједник Бугарског парламента (2005-2009) посветио је посебну пажњу Иницијативи о три мора, која је првобитно имала за циљ да служи као политичка платформа за промовисање међусобне повезаности CЕЕ земље.
 
Пирински је довео у питање главни циљ иницијативе коју је навео хрватски предсједник, а то је „Централну Европу претворити у окосницу европске снаге“.




Према његовим ријечима, пут који су привукли САД, који води ка чврстини и конвергенцији, „не само да искључује учешће једне од земаља које су директно присутне у назначеном простору три мора – Руске Федерације, већ је експлицитно усмјерена на укидање природних ресурса и историјске и постојеће пословне и комуникацијске везе земаља централне Европе са источним сусједом.

„Заједничка спољна политика, безбједност и европска одбрана биће једна од кључних тема у наредном петогодишњем периоду мандата ЕК и ЕП“, рекао је бугарски премијер Кристијан Вигенин, који је такође био међу говорницима на округлом столу.

Према његовим ријечима, неке земље ЕУ користе земље Источног партнерства као средство супротстављања Русији, о чему свједоче догађаји у Украјини из 2014. године. Међутим, он сматра да је Европа недавно научила своје лекције и ублажила притисак на своје источне суседе.

Каријерни дипломата Валентин Радомирски коментирао је горуће и замрзнуте сукобе у регионима о којима се расправљало на округлом столу. „Глобални поредак се све више претвара у глобални поремећај“, изјавио је он. Према његовим речима, „географска област која је истакнута у главној теми конференције постала је тачка прелаза између линија сукоба између главних геополитичких играча“.

„За Русију, експанзија НАТО-а изван формата постојећих земаља чланица сматра се црвеном линијом“, рекао је Радомирски, истичући да је очување регионалних конфликата важно средство у рукама великих играча у региону, које они користе за постизање сопствених циљева. Међутим, Русија не желе да допусти наставак сукоба на пост-совјетском простору, укључујући и Црноморски регион, јер то за Москву представљају пријетњу сопственој националној безбедности.

Флексибилност и прагматизам у енергији

Учесници округлог стола дискутовали су о енергетској сигурности у регионима три мора, постојећим изазовима и перспективама на терену, диверсификацији енергетских ресурса, енергетској сарадњи и енергетској повезаности у регионима који се разматрају.

Предсједница проф. Нина Диулгерова говорила је о „политици америчких шкриљаца“ у региону, описујући је као „досљедну, сврсисходну политику усмјерену стратешки на замјену руских енергетских ресурса на енергетском тржишту ЕУ“, који, међутим, није пронашло мјесто у Бугарској.

Она је истакла фразе као што су „енергетска безбедност“ и „енергетска дипломатија“ и истакла да очување државности и стабилности земље захтева њено трајно и стабилно присуство у различитим енергетским пројектима, који би могли да гарантују његову безбједност.

„Нажалост, Бугарска је непредвидив партнер у таквим дискусијама и пројектима“, рекла је Диулгерова, објашњавајући искљученост земље из важних енергетских пројеката (као што је „Тriple Sam“ или амбициозни анти-руски пројект Nabucco) као резултат „спољни фактор“, који игра озбиљну игру иза кулиса.“

Имплементација било којих пројеката зависи подједнако од прагматизма и „политичке воље „, истакла је Диулгерова.

„Украјина је постала веома активан политички инструмент за САД и западну Европу у њиховим напорима да повећају притисак на Русију“, додала је она.

Модератор Бојан Чуков је покушао да разбије два мита о снабдјевању гаса САД у Европи – да амерички гас има капацитет да задовољи европску потражњу, и да се Русија може „наљутити“ и преусмјерити своје тржиште на Азију.

„У ЕУ, најбржа земља која се прилагођава новим реалностима је Њемачка, а можда је Њемачка земља која би требала послужити као наш узор у нашем дијалогу не само с Руском Федерацијом, већ и с нашим турским пријатељима“, нагласио је Чуков, додајући да Њемачка не само да жели да буде купац руског гаса, већ и жели да постане енергетско чвориште за целу Европу.

Расправи се придружио и бугарски посланик Николај Цонков, који је коментарисао економске и политичке аспекте енергетске диверсификације.

„Треба посматрати диверзификацију у контексту већег геоекономског и геополитичког сукоба“ – глобално између САД и Русије, и регионално – између Турске, Грчке и Бугарске“, рекао је Цонков.

Према Цонковим речима, изградњом НЕ Белене, Бугарска ће имати шансу да постане регионални играч, а пројекат се може посматрати као прилика да се комбинују интереси САД и Русије, који ће служити националним интересима Бугарске.

Ко контролише моћ у Црном мору, контролише моћ у цијелом свијету

Професор националне безбедности Евгениј Сачев рекао је да бугарској стратегији националне безбедности намерно недостаје „акциони план“. Према његовим ријечима, ово је показатељ несолвентности и професионалне неспособности када је у питању израда стратешки важних докумената као што је Бугарска стратегија националне сигурности.

„Онај ко контролише моћ у црноморском региону, контролише моћ у цијелом свијету“, рекао је он, позивајући се на многе познате свјетске стручњаке за безбедност. Према његовим речима, стварање дугорочно црногорске стратегије требало би да буде приоритет одрживог развоја бугарске нације и бугарске државе.



Позив за сарадњу и поштовање међународног права

На крају округлог стола, учесници су потписали Резолуцију – позив, позивајући све земље које граниче са Црним, Балтичким и Средоземним морем да поштују све постојеће и активне конвенције, укључујући УН Конвенцију о праву мора од 10. децембра 1982. у покушају очувања мира, реда и сигурности у приморским земљама.

Учесници у дискусији нагласили су потребу за поштовањем свих успостављених правила и међународних прописа како би се избјегли сукоби током пролаза кроз територије различитих земаља, те одржао конструктиван дијалог у коришћењу поморских коридора, као и рјешавање свих новонасталих правних преседана о стриктном поштовању међународног поморског права и механизмима узајамног разумијевања и поштовања суверенитета владе.

IN4S

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Шта је Видовдан Србима

2020-07-03 08:58:11

Пропали преговори у Бијелој кући планирани за 27. јун није прво историјско искушење које Запад Србима покушао да наметне на Видовдан. Да ли је то случајно и...

Референдум у Русији: Њихова земља, њихов устав, њихово рјешење

2020-07-01 15:44:52

Још 25. јуна је почело гласање за поправке Устава Руске Федерације, а завршава се данас 1. јула 2020. године. Референдум је био заказан за 22. април, али то је одгођено због епидемије корона вируса.

(Зло)употреба Примакова Јуниора

2020-07-01 05:48:37

  Бард руске политике Јевгениј Примаков, човек који је своју земљу спасао катастрофичне кризе 1998. године, одлично је разумео значај „меке моћи“. То је знао и његов...

Стручњаци из целог света размотрили будућност после пандемије

2020-06-25 20:00:24

Први покушај европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије

Стеван Гајић: Да ли уставне промене у Русији наговештавају смелију идеолошку агенду

2020-06-20 22:40:56

Најављене уставне промене откривају обрисе идеолошког усмерења, што већ само по себи има велики значај, не само за Русију

РТ: Болтонова мемоарска бомба: Трамп мисли да се све што Макрон додирне „претвара у ср.ње“

2020-06-20 14:53:48

Доналд Трaмп сумњичаво гледа према свом француском колеги, наводи у својим мемоарима бивши саветник за националну безбедност САД-а Џон Болтон. Трамп, како се наводи, верује да се...

„Једино легитимно полазиште јесте да је КиМ део Србије привремено под мандатом УН-а“

2020-06-17 22:46:52

Једнострана концесија

РТ: Да ли и он жели статуу? Трамп организује преговоре Београда и Приштине на злосутну годишњицу

2020-06-16 08:39:59

Угошћавање лидера Србије и њене самоотцепљене покрајине Косово у Белој кући уочи велике годишњице у српској (и светској) историји поставља питање шта председник Доналд Трамп може...

Саопштење Министарства спољних послова Русије поводом глорификације нацизма у БиХ

2020-06-13 07:58:54

Министарство спољних послова је издало саопштење о глофрификацији нацизма у многим земљама, па је тако анализирана и ситуација везана за глорификацију нацизма, ширењем неонацизма и другим праксама које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције у Босни и Херцеговини

РТ: Прогласити Русију „спонзором тероризма“: Републиканци предлажу враћање на односе из Хладног рата и политику оштрих санкција

2020-06-11 09:11:16

"Руски имеријалистички покрет"

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: