РТ: „Препрека за улазак у ЕУ“: У Бриселу кажу да у Србији постоји ризик од „ауторитаризма“

Објављено: 24.05.2019.год.
фото: © РИА Новости / Михаил Климентьев / РТ

У Србији постоји ризик од "ауторитаризма", кажу аналитичари истраживачке службе Парламента ЕУ. Аутори релевантног извештаја, у који је РТ имао увид, тврде да је слобода медија у земљи наводно ограничена, а да је власт "претерано концентрисана" у рукама председника Александра Вучића. Европски експерти истичу да би то могло спречити улазак Београда у ЕУ. Политички аналитичари које је интервјуисао РТ сматрају да Брисел покушава да изврши притисак на српске власти, које воде независну спољну политику. Према мишљењу стручњака, Европска Унија је незадовољна сарадњом Београда са Москвом и одбијањем да се призна независност Косова.


Извор: Восток / РТ

Аналитичари Парламента ЕУ су саопштили о ризику од појаве "ауторитаризма" у Србији. Аутори извештаја истраживачког центра Парламента ЕУ, у који је РТ имао увид, верују да прелазак на ауторитарни режим може да спречи улазак земље у ЕУ.
„Ако се Србија настави кретати ка ауторитаризму, то може бити озбиљна препрека уласку у ЕУ. Могући датум за чланство Србије у Европској унији био је 2025. године“, наводи се у документу.

Дакле, као један од знакова ауторитаризма, извештај истиче ограничење слободе медија. Према мишљењу аналитичара Парламента ЕУ, већину медија у земљи контролише држава или особе које подржавају владајућу Српску напредну странку, а да су независни новинари изложени претњама и насиљу.

Стручњаци указују на недостатак финансирања медија у Србији. То, по њиховом мишљењу, доводи до смањења квалитета садржаја.

„Финансијске потешкоће такође воде таблоидизацији медија. Постоји тенденција да се максимално привуче публика на штету квалитетног, независног новинарства и зависности од извора као што су руске новинске агенције, која пружају финансијски ограниченим српским медијима бесплатан садржај, што је потенцијални алат за утицај Кремља", - наглашавају у Парламенту ЕУ.

Србија je од 2012. године кандидат за чланство у Европској Унији. Истовремено, Београд се залаже, не само за европске интеграције, већ и за партнерство са Русијом и Кином. Србија такође не намерава да се придружи НАТО-у и призна независност Косова. Такав став изазива незадовољство западних политичара.
 
Србија неће мењати свој спољноплитички курс под притиском Брисела, као што је претходно изјавио министар одбране Александар Вулин, те да је Београд “уморан од услова ЕУ”.
 
“Од лидера ЕУ можете чути да су уморни од ширења и време је да јасно кажу да ли је ЕУ заинтересована за прихватање Србије. Кажу: "Уморни смо од ширења". И ми смо уморни од вас! Уморни смо од ваше политике, сталног мењања циљева, сталног постављања нових услова. Нисмо осуђени да се придружимо ЕУ. ЕУ је стратешка оријентација Србије, али ми за то нећемо молити”, рекао је он.



Вулин је додао да Србија има алтернативу ЕУ у другим савезима и народима који "сарађују на равноправној основи".

За разлику од Запада, Русија поштује жељу Србије да развија пријатељске односе са различитим земљама. Према речима руског председника Владимира Путина, приступање Србије Европској Унији ни на који начин неће утицати на сарадњу између Москве и Београда.
 
„Поштујемо избор српског руководства за чланство у ЕУ. За разлику од западних партнера, ми не покушавамо да ставимо Београд пред вештачки избор - или сте са Русијом или са Европском Унијом ", рекао је председник Путин.

Дављење демократије
 
Брисел може покушати повећати притисак на Београд и стога се фокусира на наводно недовољно демократску владу. Павел Кандел, шеф Центра за етно-политичке конфликте при Институту за Европу РАН, изразио је то мишљење у разговору за РТ. Према његовим речима, Србија није спремна да испуни услове постављене у Бриселу.
 
 
Смисао овог извештаја је да се изврши додатни притисак на српско руководство, претећи му не само неуласком у ЕУ, већ и због унутрашњих проблема. Ако Београд буде истрајан и не буде ишао на руку Бриселу, Запад би могао подржати опозицију и извести сценарио промене власти“, рекао је Кандел.



Дмитриј Абзалов, председник Центра за стратешке комуникације, са своје стране, подсетио је на јасна кршења демократских процеса у другим земљама - кандидатима за приступање Европској Унији, која из неког разлога не сметају Бриселу.
 
„У Црној Гори, без референдума, донесена је одлука о уласку у НАТО, док се већина становника томе противила. У Северној Македонији, име земље је промењено на исти начин, иако грађани нису подржали ту идеју. Ово се сматра демократским форматом у Европи. Али што се тиче Србије, све је другачије”, рекао је Абзалов.
 
Он је додао да се такве изјаве у Европи објашњавају јачањем односа између Србије и Руске Федерације. Председник Србије Александар Вучић је свестан сложености ситуације у Европској Унији и зато тежи изградњи односа са Москвом, истакао је политички аналитичар.

„Руска Федерација досљедно испуњава своје обавезе, оно што не виде у ЕУ. Брисел нема јаку уједињену позицију. Није јасно ко је одговоран за политику која се спроводи. Поставља се питање: Шта ће Европска Унија дати Србији? Велике финансијске помоћи неће бити. Поред тога, није познато како ће ЕУ функционисати под новим парламентом чак и након изласка Велике Британије “, додао је он.
 
Руска карта

У међувремену, аналитичари Парламента ЕУ обраћају пажњу на "претерану концентрацију политичке моћи" у рукама Александра Вучића. Према Уставу Србије, извршне функције припадају влади на челу са премијером, а улога председника је прилично церемонијална. Али у пракси то није, примећују у Парламенту ЕУ.

“За Србе, Вучић је и даље лице извршне власти - он је најпопуларнији политичар у земљи и најчешће се помиње у медијима; 2018. године на локалним изборима у Београду предводио је листу Српске напредне странке; Вучић је незадовољан протестима "једнан од пет милиона", наводи се у извештају.

Истраживачи су упоредили оно што се дешава у Србији са ситуацијом у Русији, где је Владимир Путин "неспорни лидер", упркос "промени улога" са Дмитријом Медведевим од 2008. до 2012. године.
 
"У условима када уставне одредбе губе значај у односу на стварну моћ концентрисану у рукама Вучића, Србија ризикује да иде истим путем (као Русија - РТ)", сматра Парламент ЕУ.
 
Политички аналитичари с којим је разговарао РТ сматрају да су негативне повратне информације Запада о Вучићевој политици повезане са његовом жељом за интеракцијом с Русијом. Српски лидер се залаже за снабдевање Србије руским гасом и спровођење пројекта "Турски ток". На пример, прошле године ЕП је позвао Београд да се бори против "зависности од снабдевања руским гасом" и "обезбеди већу кохерентност" између сопствене и европске спољне политике.

Како је рекао Ивица Дачић, министар спољних послова Србије, истакао, гас је главни узрок политичког притиска на Србију, али да нико више не нуди гас Београду.
 
Вучић је говорио и против увођења антируских санкција.
 
"Никада нећемо наметати санкције Русији, без обзира на то колико нас тешко притискају, јер нам Русија није наметала санкције", објаснио је председник Србије.

 


Кључне речи:

Коментари (2) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Сећате се како је Француска одбила да испоручи Русији „мистрале“ због Крима? Сада Русија прави сопствене на Криму

2019-09-13 08:30:09

Париз је одбио да прода носаче хеликоптера Русији након поновног уједињења са Кримом. Сада ће Москва градити сопствене бродове ове класе користећи технологију, обуку и новац...

Руске базе у Сирији доступне новинарима из НАТО земаља

2019-09-12 07:08:42

Пре годину дана руско Министарство одбране је објавило нову концепцију тзв. „Транспарентног рата“ која има за циљ да домаћим и страним медијима у пуном обиму учини доступним операције руске војске у борби против тероризма

„Нису Срби ти који су одговорни за гранате које су се изненада појавиле у рукама терориста“ - бугарски новинар за РТ

2019-09-11 08:31:29

Минобацачке гранате приказане у пропагандном видеу "Исламске државе" навеле су бугарског новинара Дилиану Гајтандзиеву на траг америчке мреже за испоруку оружја која снабдева милитанте на Блиском Истоку, што...

САД: Русија недвосмислено број један највећа претња у сајбер простору

2019-09-07 05:32:38

Русија и даље изазива највећа страховања у САД када је реч о сајбер-простору, изјавио је главни правни саветник Агенције за националну безбедност САД Глен Герстел. „Постоје четири...

РТ: Путин упозорио Буша на предстојећи напад два дана пре 11. септембра - бивши аналитичар Ције

2019-09-06 19:44:57

Руски председник Владимир Путин назвао је телефоном америчког колегу Џорџа Буша два дана пре напада 11. септембра 2001. године, упозоравајући на непосредну терористичку заверу која долази...

Шта предвиђа нова Стратегија националне безбедности Републике Србије?

2019-09-02 07:31:51

Национални интерес

РТ: Безвизни режим за самопроглашено Косово? Нема трговине за Србију? ЕУ се и даље понаша као 1999. године

2019-08-31 08:30:29

  Од разговора о путовању без виза са одметнутом српском покрајином Косово, до захтева да се Споразумом Србије о слободној трговини с Русијом стави ван снаге, ЕУ...

Тад нису крили да је сила намерна: Годишњица НАТО агресије на Републику Српску

2019-08-30 10:11:48

Прва НАТО агресија била је на Републику Српску под називом „Намерна сила”

Србијa и Русијa нису позване на обележавање почетка Другог светског рата

2019-08-30 10:10:43

У Варшави се 1. септембра обележава 80 година од почетка Другог светског рата. Из канцеларије пољског председника саопштавају да је одлучио да позове државе Европске уније, НАТО-а и Источног партнерства, Азербејџан, Јерменију, Белорусију, Грузију, Молдавију и Украјину. Није позвана Русија, а позив није стигао ни до Андрићевог венца. Историчари и дипломате сагласни су у оцени да је Србија изостављена из политичких разлога, без обзира на њену историјску улогу.

РТ: „Крај хегемоније Запада“: Зашто Макрон жели Русију на страни Европе?

2019-08-28 10:00:57

Француски председник Емануел Макрон је упозорио западне државе на "стратешку грешку" отуђења Русије, али радећи на томе, он тражи већу улогу за себе у међународној политици. „Епоха...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: