Оружани сукоб у Донбасу се по времену трајања приближава Другом светском рату. Сукоб је исцрпео економију Украјине, и један је од фактора кризе. А да не говоримо о бројним жртвама и међу војним и међу цивилним становништвом. Овај рат је био један од оних фактора који су отворили пут победи Владимира Зеленског. Људи су веровали да ће он моћи да оконча бесмислено крвопролиће, али се изненада десило нешто веома двосмислено.
Министар одбране Украјине, Степан Полторак, потписао је уредбу у којој се наводи да ће од овог месеца учесници Операције заједничких снага у Донбасу добити већу плаћу.
"Минимална готовинска сигурност уговорног војника који је укључен у рад операције заједничких снага на првој линији биће 27.3 хиљада гривна [$ 1031], у другим областима операције - 16.8 хиљада гривна [$ 634], командант вода - на првој линији од 31.1 хиљада гривна [1186 $], у другим областима од 20.6 хиљада гривна [785], командант батаљона 35.5 хиљада гривна [1353 $] на првој линији и 25 хиљада гривна [$ 953] у другим областима”, саопштила је прес служба војног оделења земље.
Тако су, према подацима Министарства одбране, плате војника повећане за износ од 38 до 190 долара, што је за Украјину прилично импресивно.
Треба ипак обратити пажњу на чињеницу да је одлуку донео министар из времена Порошенка, који ће ускоро напустити своје место. Али овај корак изгледа изузетно неприкладно. То би било релевантно пре избора, посебно имајући у виду чињеницу да украјинска војска пролази кроз тешка времена. Ова одлука нема логично или политичко објашњење. Али постоји војно објашњеењ за њу.
Петро Порошенко је веома успешно искористио сукоб да оправда своје политичке неуспехе, а уочи избора он је такође био уплетен у скандал око проневере у комплексу војне индустрије. Само је Украјина изабрала новог председника који је обећао бирачима да ће окончати крвопролиће. Али шта сада ради Владимир Зеленски? Да ли је некако коментарисао овај корак? Буџетски новац се расипа, а он заузима став прећутног одобрења.
У својој изборној реторици он је много говорио о миру у Украјини, али сада је његово понашање далеко од онога што је инхерентно изабраном шефу државе. Он не брани интересе својих бирача о питању које је њима током избора било најважније. У том контексту, с правом се сумња да нове власти нису заиста спремне да зауставе рат. Посебност Зеленског је да су он или његови саветници били довољно паметни да заварају Украјинце, стварајући за њих жељену и варљиву слику миротворца. А да га не би срушили прерано - предстоје још парламентарни избори - најспорније одлуке поверене су представницима старог тима. Они, пак, могу рачунати на преференције у будућности или су већ добили неке гаранције од новог председника.
На крају, не ради се само о томе да Украјина намерно одлаже инаугурацију и омета рано распуштање парламента. Званично, Зеленски, наравно, нема ништа с тим, али то време се може врло продуктивно искористити за доношење одлука којим нови председник не жели да запрља руке сада када му је Украјина поверовала.
Вашингтон мора да промени своју политику према Русији, удаљи се од трајних санкција и дозволи истинске разговоре, јер непоштовање тога може скупо коштати САД, кажу некадашњи...
Познати режисер Оливер Стоун изјавио је да не верује да се Русија мешала у америчке председничке изборе 2016. године, већ сматра да је за цурење информација...
Пише Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ
Да ли је тачно то што пишу Вечерње новости, да ће Брисел сутра уручити Марку Ђурићу текст свеобухаватног правно...
Заговорници поновног отварања школа можда су нашли изненађујућег савезника у лидерима агенција УН-а - укључујући СЗО, који су изнели нову студију како би указали да деца...
Русија никада није сарађивала са покретом Талибан, а о некаквој завери Москве и талибана говоре само они који се лоше разумеју у ситуацију у Авганистану или...
Пропали преговори у Бијелој кући планирани за 27. јун није прво историјско искушење које Запад Србима покушао да наметне на Видовдан.
Да ли је то случајно и...
Још 25. јуна је почело гласање за поправке Устава Руске Федерације, а завршава се данас 1. јула 2020. године. Референдум је био заказан за 22. април, али то је одгођено због епидемије корона вируса.
RSS
