Оружани сукоб у Донбасу се по времену трајања приближава Другом светском рату. Сукоб је исцрпео економију Украјине, и један је од фактора кризе. А да не говоримо о бројним жртвама и међу војним и међу цивилним становништвом. Овај рат је био један од оних фактора који су отворили пут победи Владимира Зеленског. Људи су веровали да ће он моћи да оконча бесмислено крвопролиће, али се изненада десило нешто веома двосмислено.
Министар одбране Украјине, Степан Полторак, потписао је уредбу у којој се наводи да ће од овог месеца учесници Операције заједничких снага у Донбасу добити већу плаћу.
"Минимална готовинска сигурност уговорног војника који је укључен у рад операције заједничких снага на првој линији биће 27.3 хиљада гривна [$ 1031], у другим областима операције - 16.8 хиљада гривна [$ 634], командант вода - на првој линији од 31.1 хиљада гривна [1186 $], у другим областима од 20.6 хиљада гривна [785], командант батаљона 35.5 хиљада гривна [1353 $] на првој линији и 25 хиљада гривна [$ 953] у другим областима”, саопштила је прес служба војног оделења земље.
Тако су, према подацима Министарства одбране, плате војника повећане за износ од 38 до 190 долара, што је за Украјину прилично импресивно.
Треба ипак обратити пажњу на чињеницу да је одлуку донео министар из времена Порошенка, који ће ускоро напустити своје место. Али овај корак изгледа изузетно неприкладно. То би било релевантно пре избора, посебно имајући у виду чињеницу да украјинска војска пролази кроз тешка времена. Ова одлука нема логично или политичко објашњење. Али постоји војно објашњеењ за њу.
Петро Порошенко је веома успешно искористио сукоб да оправда своје политичке неуспехе, а уочи избора он је такође био уплетен у скандал око проневере у комплексу војне индустрије. Само је Украјина изабрала новог председника који је обећао бирачима да ће окончати крвопролиће. Али шта сада ради Владимир Зеленски? Да ли је некако коментарисао овај корак? Буџетски новац се расипа, а он заузима став прећутног одобрења.
У својој изборној реторици он је много говорио о миру у Украјини, али сада је његово понашање далеко од онога што је инхерентно изабраном шефу државе. Он не брани интересе својих бирача о питању које је њима током избора било најважније. У том контексту, с правом се сумња да нове власти нису заиста спремне да зауставе рат. Посебност Зеленског је да су он или његови саветници били довољно паметни да заварају Украјинце, стварајући за њих жељену и варљиву слику миротворца. А да га не би срушили прерано - предстоје још парламентарни избори - најспорније одлуке поверене су представницима старог тима. Они, пак, могу рачунати на преференције у будућности или су већ добили неке гаранције од новог председника.
На крају, не ради се само о томе да Украјина намерно одлаже инаугурацију и омета рано распуштање парламента. Званично, Зеленски, наравно, нема ништа с тим, али то време се може врло продуктивно искористити за доношење одлука којим нови председник не жели да запрља руке сада када му је Украјина поверовала.
Париз је одбио да прода носаче хеликоптера Русији након поновног уједињења са Кримом. Сада ће Москва градити сопствене бродове ове класе користећи технологију, обуку и новац...
Пре годину дана руско Министарство одбране је објавило нову концепцију тзв. „Транспарентног рата“ која има за циљ да домаћим и страним медијима у пуном обиму учини доступним операције руске војске у борби против тероризма
Минобацачке гранате приказане у пропагандном видеу "Исламске државе" навеле су бугарског новинара Дилиану Гајтандзиеву на траг америчке мреже за испоруку оружја која снабдева милитанте на Блиском Истоку, што...
Русија и даље изазива највећа страховања у САД када је реч о сајбер-простору, изјавио је главни правни саветник Агенције за националну безбедност САД Глен Герстел.
„Постоје четири...
Руски председник Владимир Путин назвао је телефоном америчког колегу Џорџа Буша два дана пре напада 11. септембра 2001. године, упозоравајући на непосредну терористичку заверу која долази...
Од разговора о путовању без виза са одметнутом српском покрајином Косово, до захтева да се Споразумом Србије о слободној трговини с Русијом стави ван снаге, ЕУ...
У Варшави се 1. септембра обележава 80 година од почетка Другог светског рата. Из канцеларије пољског председника саопштавају да је одлучио да позове државе Европске уније, НАТО-а и Источног партнерства, Азербејџан, Јерменију, Белорусију, Грузију, Молдавију и Украјину. Није позвана Русија, а позив није стигао ни до Андрићевог венца. Историчари и дипломате сагласни су у оцени да је Србија изостављена из политичких разлога, без обзира на њену историјску улогу.
Француски председник Емануел Макрон је упозорио западне државе на "стратешку грешку" отуђења Русије, али радећи на томе, он тражи већу улогу за себе у међународној политици.
„Епоха...
RSS
