Двадесеттри године од међународног признања Републике Српске

Објављено: 21.11.2018.год.

Дејтонски споразум


Двадесеттрећа годишњица Дејтонског мировног споразума о бившој Босни и Херцеговини, која се обележава 21. новембра, повод је да се поново замислимо над значајем тог документа и у целини о проблему савременог мировног процеса.


По степену разрађености, парафирани 1995. године у авио-бази САД у близини града Дејтона (држава Охајо) документи значили су први, и једино прави, и озбиљни покушај светске заједнице да пронађе релативно избалансирано решење проблема, насталих у резултату распада Југославије. Ни преговори о Косову у Рамбујеу почетком 1999. године, ни наметнути у јеку натовског бомбардовања Југославије споразуми са НАТО, а тим пре бечки преговори „о коначном статусу Косова“ 2006-2007. године, не могу се нипошто упоредити са дејтонским процесом. У Дејтону су међународни посредници – макар и сваки у свом интересу – себи поставили задатак да по сваку цену сачувају јединствену државу. У наредним годинама ОУН, Европска унија, НАТО и друге међународне институције већ отворено су на Балкану и у другим регионима света тежили ка савршено другачијим циљевима, намећући читавим народима једностране моделе сређивања, који немају ничег заједничког са успостављањем мира.



Споразум, који су парафирали 21. новембра 1995. године после тронедељних и напорних преговора сада сви покојни, лидер Хрватско-мусллиманске Федерације Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Југославије, Слободан Милошевић, само је подвукао црту испод већ формираног у бившој Југославији односа снага. Сједињеним Државама и НАТО пошло је за руком да путем примене војне силе спасу од разбијања муслиманске власти Сарајева, али нису могли да ликвидирају српску државност у лику Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске.

Отуда су и потекле основне одреднице Дејтонског мировног споразума, који је у саставу формално јединствене Босне и Херцеговине издвојио два државотворна субјекта (Муслиманско-хрватску федерацију – сада Федерација Босне и Херцеговине са 51 процента територије, и Републику Српску са 49 процената), а такође трима народима дао право вета и до минимума смањио овлашћења централних органа власти. Муслиманско-хрватска федерација и Република Српска имали су сопственог председника, парламент, владу, армију и полицију.




Највећи добитник била је трећа страна – Хрвати и Хрватска. Председник Туђман успео је да врати Источну Славонију и створи „солидну тампон зону, која одваја Хрватску од Републике Српске“ (1) Осим тога, без обзира на укидање самопроглашене хрватске Републике Херцег-Босне, Хрвати су сачували кључну улогу у осигуравању баланса између муслимана и Срба, периодично уцењујући Сарајево претњом да ће уследити нова експлозија хрватског национализма. Што се српске стране тиче, за њу су крајње болни губици региона Сарајева и фактичко пресецање територије Републике Српске на два дела у региону Брчког. Овај регион, иако претежно насељен Србима, био је фактички стављен у заграду Дејтонског сређивања, што је касније омогућило западним структурама да путем арбитраже и других инструмената под њиховом контролом промене његов статус .(2)

Па ипак, може се говорити да је у Дејтону сачувана државност Срба, за коју су се они годинама борили у крвавом етно-грађанском рату. По оцени једног од тадашњих лидера  Срба, Момчила Крајишника, Република Српска и Муслиманско-хрватска федерација добили су по 80 процената овлашћења, а тек је 20 процената остало у компетенцији централних органа власти. Тих 20 процената је опет дељено на три дела. И у резултату, по његовој рачуници, на удео Пала дошло је 87 процената овлашћења.(3)

Нерешени пре 23 године у Дејтону преостали задатак ликвидације српске државности у Босни и Херцеговини, условио је свеукупну даљу политику Запада у вези са овим питањем. Суштина те политике јесте у све снажнијем притиску на Републику Српску од стране, пре свега, Високог представника међународне заједнице.

Сада се у Босни и Херцеговини реализује план архитеката „новог светског поретка“ о преиспитивању дејтонских одредница, које су проглашене врхунцем балканског мировног процеса и преговарачког умећа. Јер ако је за Србе и делимично за Хрвате Дејтонски мировни споразум значио међународно-правно фиксирање остварених успеха, за муслимане и њихове координаторе из САД, ЕУ и нарочито Организације Исламска Конференција, радило се о изнуђеним уступцима, поред осталог о удаљавању од принципа „Исламске декларације“, коју је још у време јединствене Југославије формулисао Алија Изетбеговић, а којом је било предвиђено да се на територији Босне и Херцеговине створи шеријатска држава.

Евидентан је солидарни покушај Запада и утицајних муслиманских кругова да докрајче са аутономијом Срба.То је потврдио и председник Републике Српске, сада члан Председништва БиХ Милорад Додик. „Они који маштају о централизованој Босни или се надају да ће ликвидирати овлашћења Републике Српске под изговором европске интеграције, треба да знају, да ми никада и ни под којим околностима нећемо одустати од наше аутономије, макар и по цену неуласка у Европску унију“. „Ја сам присталица Босне, али је она могућа само са Републиком Српском и њеним овлашћењимна, која су утврђена Дејтонским мировним споразумом“, подвукао је он. Тужна еволуција: Срби, који су више од других изгубили на преговорима у Дејтону, данас, 23 године касније, најватренији су заштитници његових резултата.

А главна опасност по Дејтонско сређивање као и пре је приврженост Запада двоструким аршинима, када је албанским сепаратистима Косова дозвољено оно, што је категорички забрањено Србима у Републици Српској и Хрватима у Федерацији БиХ. Проблем статуса Косова "већ је дестабилизовао политичку ситуацију у Босни и Херцеговини", оправдано је приметила још 2007. године амерички аналитичар Пола Пикеринг, тачно предвидевши, да резултат преговора о Косову „носи у себи потенцијал још озбиљнијих утицаја у дубоко подељеним друштвима“, сличним босанском. (4) Прогнозе се остварују.

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“ и радиостанице „Глас Русије“

[1] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске (Босанска криза, завршна етапа) М., 1999. С.228.

[2] Brcko Arbitration: Proposal for Peace. ICG Bosnia Report № 18, Sarajevo, 1997. P.2

[3] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске … С.218.

[4] Pickering P. Peacebuilding in the Balkans. The View from the Ground Floor. Ithaca and London, 1997. P.170-171.


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Израел има 80-90 нуклеарних бомби - извештај СИПРИ-а, док Тел Авив оптужује Иран за нуклеарну опсесију

2019-06-19 09:49:00

Израел, који рутински оптужује Иран да покушава да набави нуклеарно оружје, те обећава да ће употребити силу да заустави Техеран, у исто време одржава свој властити...

Наришкин објаснио како Запад изводи „обојене револуције“ против многих земаља - као вирус у телу

2019-06-18 13:42:17

"Нови образац понашања се уводи у јавну свест путем контролисаних канала, а све то је праћено масовном пропагандном кампањом у светским медијима, осмишљеном да убеди становништво да овај развој нема алтернативу и да оправдава спољну интервенцију, ако је потребно"

Укупан број нуклеарних бојевих глава 13.800

2019-06-17 11:30:35

Државе које поседују нуклеарни арсенал наставиле су прошле године да га модернизују, наводи се у извештају Стокхолмског међународног института за истраживање проблема мира (СИПРИ). Експерти наводе да...

Самит ЕУ и „Три мора“: Изазови у политици, енергији и екологији

2019-06-13 20:30:48

Округли сто у Софији окупио је водеће политичаре, стручњаке и научнике како би приказао тренутну ситуацију, изазове, сарадњу и интересе великих и малих играча у Црном,...

Конференција о последицама НАТО агресије у организацији Универзитета одбране Министарства одбране Републике Србије

2019-06-11 12:48:59

"1999. година је била можда најмрачнији и најтежи час наше историје. Никада у својој историји нисмо били тако сами. Чак и они народи и земље који...

РТ: Прелазак линије апсурда: Трампова претња Кини царинама довела дипломатију САД на ново дно

2019-06-11 09:07:56

Претња америчког председника Доналда Трампа да ће увести још више царина ако се кинески председник Кси Ђинпинг не појави на самиту Г20 је "ново дно" за...

Владислав Јовановић: Амерички амбасадор свашта себи дозвољава, морамо реаговати одмах и оштро

2019-06-10 07:59:35

Америчке дипломате у Србији, на челу са амбасадором Кајлом Скотом, не пропуштају прилику да провоцирају Београд, не марећи ни за оквире Бечке конвенције, ни за правило...

На данашњи дан окончана варварска НАТО агресија

2019-06-09 21:58:11

  Војно-технички споразум, у јавности познат, као Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна оружана агресија НАТО снага против...

Сећања српских академика на НАТО агресију

2019-06-08 10:45:27

Књижевним сведочењима, личним проживљавањима, причама и поезијом писци и академици призвали су у Српској академији наука и уметности сећања на бомбардовање Југославије пре 20 година.

„САД делују непромишљено, учествујући у споровима на руској граници“

2019-06-06 13:28:24

Сједињене Америчке Државе делују непромишљено, учествујући „у споровима на руској граници“ и треба да прекину са тим провокативним акцијама, изјавио је сенатор америчке државе Вирџинија Ричард...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: