Двадесеттри године од међународног признања Републике Српске

Објављено: 21.11.2018.год.

Дејтонски споразум


Двадесеттрећа годишњица Дејтонског мировног споразума о бившој Босни и Херцеговини, која се обележава 21. новембра, повод је да се поново замислимо над значајем тог документа и у целини о проблему савременог мировног процеса.


По степену разрађености, парафирани 1995. године у авио-бази САД у близини града Дејтона (држава Охајо) документи значили су први, и једино прави, и озбиљни покушај светске заједнице да пронађе релативно избалансирано решење проблема, насталих у резултату распада Југославије. Ни преговори о Косову у Рамбујеу почетком 1999. године, ни наметнути у јеку натовског бомбардовања Југославије споразуми са НАТО, а тим пре бечки преговори „о коначном статусу Косова“ 2006-2007. године, не могу се нипошто упоредити са дејтонским процесом. У Дејтону су међународни посредници – макар и сваки у свом интересу – себи поставили задатак да по сваку цену сачувају јединствену државу. У наредним годинама ОУН, Европска унија, НАТО и друге међународне институције већ отворено су на Балкану и у другим регионима света тежили ка савршено другачијим циљевима, намећући читавим народима једностране моделе сређивања, који немају ничег заједничког са успостављањем мира.



Споразум, који су парафирали 21. новембра 1995. године после тронедељних и напорних преговора сада сви покојни, лидер Хрватско-мусллиманске Федерације Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Југославије, Слободан Милошевић, само је подвукао црту испод већ формираног у бившој Југославији односа снага. Сједињеним Државама и НАТО пошло је за руком да путем примене војне силе спасу од разбијања муслиманске власти Сарајева, али нису могли да ликвидирају српску државност у лику Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске.

Отуда су и потекле основне одреднице Дејтонског мировног споразума, који је у саставу формално јединствене Босне и Херцеговине издвојио два државотворна субјекта (Муслиманско-хрватску федерацију – сада Федерација Босне и Херцеговине са 51 процента територије, и Републику Српску са 49 процената), а такође трима народима дао право вета и до минимума смањио овлашћења централних органа власти. Муслиманско-хрватска федерација и Република Српска имали су сопственог председника, парламент, владу, армију и полицију.




Највећи добитник била је трећа страна – Хрвати и Хрватска. Председник Туђман успео је да врати Источну Славонију и створи „солидну тампон зону, која одваја Хрватску од Републике Српске“ (1) Осим тога, без обзира на укидање самопроглашене хрватске Републике Херцег-Босне, Хрвати су сачували кључну улогу у осигуравању баланса између муслимана и Срба, периодично уцењујући Сарајево претњом да ће уследити нова експлозија хрватског национализма. Што се српске стране тиче, за њу су крајње болни губици региона Сарајева и фактичко пресецање територије Републике Српске на два дела у региону Брчког. Овај регион, иако претежно насељен Србима, био је фактички стављен у заграду Дејтонског сређивања, што је касније омогућило западним структурама да путем арбитраже и других инструмената под њиховом контролом промене његов статус .(2)

Па ипак, може се говорити да је у Дејтону сачувана државност Срба, за коју су се они годинама борили у крвавом етно-грађанском рату. По оцени једног од тадашњих лидера  Срба, Момчила Крајишника, Република Српска и Муслиманско-хрватска федерација добили су по 80 процената овлашћења, а тек је 20 процената остало у компетенцији централних органа власти. Тих 20 процената је опет дељено на три дела. И у резултату, по његовој рачуници, на удео Пала дошло је 87 процената овлашћења.(3)

Нерешени пре 23 године у Дејтону преостали задатак ликвидације српске државности у Босни и Херцеговини, условио је свеукупну даљу политику Запада у вези са овим питањем. Суштина те политике јесте у све снажнијем притиску на Републику Српску од стране, пре свега, Високог представника међународне заједнице.

Сада се у Босни и Херцеговини реализује план архитеката „новог светског поретка“ о преиспитивању дејтонских одредница, које су проглашене врхунцем балканског мировног процеса и преговарачког умећа. Јер ако је за Србе и делимично за Хрвате Дејтонски мировни споразум значио међународно-правно фиксирање остварених успеха, за муслимане и њихове координаторе из САД, ЕУ и нарочито Организације Исламска Конференција, радило се о изнуђеним уступцима, поред осталог о удаљавању од принципа „Исламске декларације“, коју је још у време јединствене Југославије формулисао Алија Изетбеговић, а којом је било предвиђено да се на територији Босне и Херцеговине створи шеријатска држава.

Евидентан је солидарни покушај Запада и утицајних муслиманских кругова да докрајче са аутономијом Срба.То је потврдио и председник Републике Српске, сада члан Председништва БиХ Милорад Додик. „Они који маштају о централизованој Босни или се надају да ће ликвидирати овлашћења Републике Српске под изговором европске интеграције, треба да знају, да ми никада и ни под којим околностима нећемо одустати од наше аутономије, макар и по цену неуласка у Европску унију“. „Ја сам присталица Босне, али је она могућа само са Републиком Српском и њеним овлашћењимна, која су утврђена Дејтонским мировним споразумом“, подвукао је он. Тужна еволуција: Срби, који су више од других изгубили на преговорима у Дејтону, данас, 23 године касније, најватренији су заштитници његових резултата.

А главна опасност по Дејтонско сређивање као и пре је приврженост Запада двоструким аршинима, када је албанским сепаратистима Косова дозвољено оно, што је категорички забрањено Србима у Републици Српској и Хрватима у Федерацији БиХ. Проблем статуса Косова "већ је дестабилизовао политичку ситуацију у Босни и Херцеговини", оправдано је приметила још 2007. године амерички аналитичар Пола Пикеринг, тачно предвидевши, да резултат преговора о Косову „носи у себи потенцијал још озбиљнијих утицаја у дубоко подељеним друштвима“, сличним босанском. (4) Прогнозе се остварују.

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“ и радиостанице „Глас Русије“

[1] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске (Босанска криза, завршна етапа) М., 1999. С.228.

[2] Brcko Arbitration: Proposal for Peace. ICG Bosnia Report № 18, Sarajevo, 1997. P.2

[3] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске … С.218.

[4] Pickering P. Peacebuilding in the Balkans. The View from the Ground Floor. Ithaca and London, 1997. P.170-171.


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Ослобођење Београда: Како су нацисти најурени из главног града Југославије

2019-10-20 08:02:25

Нацисти су напали Југославију 6. априла 1941. године. Немачке трупе ушле су Загреб 10. априла, а у Београд 12. априла. 17. априла потписан је споразум о примирју. У ствари, то је била предаја југословенске војске, односо капитулација. Више од 350 хиљада војника и официра је заробљено, а до 20. октобра 1944. године земљу су окупирали нацисти.

РТ: „Прича о захвалности“: Београдска операција

2019-10-19 10:00:09

  Поводом 75. годишњице ослобађања Београда од нацистичких освајача, Министарство одбране Русије је објавило раније класификована документа из фондова Централног архива Министарства. Ради се о фотокопијама војних...

Представници медија из НАТО земаља посетили руске базе у Сирији

2019-10-17 13:57:00

Концепција транспарентог рата, коју је руска војска покренула још 2017.године, наставља да се реализује у Сирији. Почетком септембра ове године Сирију је посетило неколико десетина новинара. Они су дошли из различитих медија (укључујући и медије из земаља НАТО). Пошто су акредитовани у Москви, велики број новинара је захваљујући руском Министарству одбране по прву пут посетио Дамаск. У групи су били и новинари, који су већ боравили у овој ратом напаћеној земљи.

РТ: Русија постаје глобални посредник док се САД понашају као реметилац - бивши министар спољних послова Шпаније

2019-10-07 09:40:37

Русија, коју Запад већ дуго доживљава као претњу међународној стабилности, доказала се да је гарант безбедности, изјавила је бивши министар спољних послова Шпаније Ана Паласио, те...

Никада није било теже бити отац малолетног детета у Србији него у доба Јале и Бубе

2019-10-02 10:36:23

Подизање и васпитавање детета никада није једноставан посао, али подизање и васпитавање детета пред пубертетом у Србији 2019. родитеље ставља у једну сасвим нову димензију и пред читаву лепезу изазова и мука.

РТ: „Коначно променила ток рата“: Какву је улогу одиграла Београдска операција у ослобађању Балкана и Мађарске

2019-09-29 10:14:58

Пре 75 година Црвена армија је покренула Београдску операцију, стратешку офанзиву против нацистичке Немачке. Совјетски и бугарски војници напали су нацистичке положаје заједно са јединицама Народноослободилачке војске Југославије (НОВ). Током борби ослобођене су велике територије на истоку земље, као и њен главни град Београд. Немачке снаге стациониране на полуострву јужног Балкана изгубиле су способност брзог повезивања са другим јединицама Вермахта, што је увелике олакшало процес ослобађања Мађарске и остатка Балкана.

РТ: Запад проповеда правила, људска права и либерализам, али их не примењује - Лавров

2019-09-24 10:00:17

"Како се бомбардовање суверених нација и намерна политика уништавања њихове државности надовезује на императив заштите људских права?"

РТ: Сећате се како је Француска одбила да испоручи Русији „мистрале“ због Крима? Сада Русија прави сопствене на Криму

2019-09-13 08:30:09

Париз је одбио да прода носаче хеликоптера Русији након поновног уједињења са Кримом. Сада ће Москва градити сопствене бродове ове класе користећи технологију, обуку и новац...

Руске базе у Сирији доступне новинарима из НАТО земаља

2019-09-12 07:08:42

Пре годину дана руско Министарство одбране је објавило нову концепцију тзв. „Транспарентног рата“ која има за циљ да домаћим и страним медијима у пуном обиму учини доступним операције руске војске у борби против тероризма

„Нису Срби ти који су одговорни за гранате које су се изненада појавиле у рукама терориста“ - бугарски новинар за РТ

2019-09-11 08:31:29

Минобацачке гранате приказане у пропагандном видеу "Исламске државе" навеле су бугарског новинара Дилиану Гајтандзиеву на траг америчке мреже за испоруку оружја која снабдева милитанте на Блиском Истоку, што...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: