Двадесеттри године од међународног признања Републике Српске

Објављено: 21.11.2018.год.

Дејтонски споразум


Двадесеттрећа годишњица Дејтонског мировног споразума о бившој Босни и Херцеговини, која се обележава 21. новембра, повод је да се поново замислимо над значајем тог документа и у целини о проблему савременог мировног процеса.


По степену разрађености, парафирани 1995. године у авио-бази САД у близини града Дејтона (држава Охајо) документи значили су први, и једино прави, и озбиљни покушај светске заједнице да пронађе релативно избалансирано решење проблема, насталих у резултату распада Југославије. Ни преговори о Косову у Рамбујеу почетком 1999. године, ни наметнути у јеку натовског бомбардовања Југославије споразуми са НАТО, а тим пре бечки преговори „о коначном статусу Косова“ 2006-2007. године, не могу се нипошто упоредити са дејтонским процесом. У Дејтону су међународни посредници – макар и сваки у свом интересу – себи поставили задатак да по сваку цену сачувају јединствену државу. У наредним годинама ОУН, Европска унија, НАТО и друге међународне институције већ отворено су на Балкану и у другим регионима света тежили ка савршено другачијим циљевима, намећући читавим народима једностране моделе сређивања, који немају ничег заједничког са успостављањем мира.



Споразум, који су парафирали 21. новембра 1995. године после тронедељних и напорних преговора сада сви покојни, лидер Хрватско-мусллиманске Федерације Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Југославије, Слободан Милошевић, само је подвукао црту испод већ формираног у бившој Југославији односа снага. Сједињеним Државама и НАТО пошло је за руком да путем примене војне силе спасу од разбијања муслиманске власти Сарајева, али нису могли да ликвидирају српску државност у лику Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске.

Отуда су и потекле основне одреднице Дејтонског мировног споразума, који је у саставу формално јединствене Босне и Херцеговине издвојио два државотворна субјекта (Муслиманско-хрватску федерацију – сада Федерација Босне и Херцеговине са 51 процента територије, и Републику Српску са 49 процената), а такође трима народима дао право вета и до минимума смањио овлашћења централних органа власти. Муслиманско-хрватска федерација и Република Српска имали су сопственог председника, парламент, владу, армију и полицију.




Највећи добитник била је трећа страна – Хрвати и Хрватска. Председник Туђман успео је да врати Источну Славонију и створи „солидну тампон зону, која одваја Хрватску од Републике Српске“ (1) Осим тога, без обзира на укидање самопроглашене хрватске Републике Херцег-Босне, Хрвати су сачували кључну улогу у осигуравању баланса између муслимана и Срба, периодично уцењујући Сарајево претњом да ће уследити нова експлозија хрватског национализма. Што се српске стране тиче, за њу су крајње болни губици региона Сарајева и фактичко пресецање територије Републике Српске на два дела у региону Брчког. Овај регион, иако претежно насељен Србима, био је фактички стављен у заграду Дејтонског сређивања, што је касније омогућило западним структурама да путем арбитраже и других инструмената под њиховом контролом промене његов статус .(2)

Па ипак, може се говорити да је у Дејтону сачувана државност Срба, за коју су се они годинама борили у крвавом етно-грађанском рату. По оцени једног од тадашњих лидера  Срба, Момчила Крајишника, Република Српска и Муслиманско-хрватска федерација добили су по 80 процената овлашћења, а тек је 20 процената остало у компетенцији централних органа власти. Тих 20 процената је опет дељено на три дела. И у резултату, по његовој рачуници, на удео Пала дошло је 87 процената овлашћења.(3)

Нерешени пре 23 године у Дејтону преостали задатак ликвидације српске државности у Босни и Херцеговини, условио је свеукупну даљу политику Запада у вези са овим питањем. Суштина те политике јесте у све снажнијем притиску на Републику Српску од стране, пре свега, Високог представника међународне заједнице.

Сада се у Босни и Херцеговини реализује план архитеката „новог светског поретка“ о преиспитивању дејтонских одредница, које су проглашене врхунцем балканског мировног процеса и преговарачког умећа. Јер ако је за Србе и делимично за Хрвате Дејтонски мировни споразум значио међународно-правно фиксирање остварених успеха, за муслимане и њихове координаторе из САД, ЕУ и нарочито Организације Исламска Конференција, радило се о изнуђеним уступцима, поред осталог о удаљавању од принципа „Исламске декларације“, коју је још у време јединствене Југославије формулисао Алија Изетбеговић, а којом је било предвиђено да се на територији Босне и Херцеговине створи шеријатска држава.

Евидентан је солидарни покушај Запада и утицајних муслиманских кругова да докрајче са аутономијом Срба.То је потврдио и председник Републике Српске, сада члан Председништва БиХ Милорад Додик. „Они који маштају о централизованој Босни или се надају да ће ликвидирати овлашћења Републике Српске под изговором европске интеграције, треба да знају, да ми никада и ни под којим околностима нећемо одустати од наше аутономије, макар и по цену неуласка у Европску унију“. „Ја сам присталица Босне, али је она могућа само са Републиком Српском и њеним овлашћењимна, која су утврђена Дејтонским мировним споразумом“, подвукао је он. Тужна еволуција: Срби, који су више од других изгубили на преговорима у Дејтону, данас, 23 године касније, најватренији су заштитници његових резултата.

А главна опасност по Дејтонско сређивање као и пре је приврженост Запада двоструким аршинима, када је албанским сепаратистима Косова дозвољено оно, што је категорички забрањено Србима у Републици Српској и Хрватима у Федерацији БиХ. Проблем статуса Косова "већ је дестабилизовао политичку ситуацију у Босни и Херцеговини", оправдано је приметила још 2007. године амерички аналитичар Пола Пикеринг, тачно предвидевши, да резултат преговора о Косову „носи у себи потенцијал још озбиљнијих утицаја у дубоко подељеним друштвима“, сличним босанском. (4) Прогнозе се остварују.

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“ и радиостанице „Глас Русије“

[1] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске (Босанска криза, завршна етапа) М., 1999. С.228.

[2] Brcko Arbitration: Proposal for Peace. ICG Bosnia Report № 18, Sarajevo, 1997. P.2

[3] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске … С.218.

[4] Pickering P. Peacebuilding in the Balkans. The View from the Ground Floor. Ithaca and London, 1997. P.170-171.


Кључне речи:

loading...
Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Петреус: Москва проузроковала да НАТО распореди више трупа и источној Европи

2019-01-10 07:28:13

Бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус рекао је да је руски председник Владимир Путин "највећи поклон" НАТО-у још од времена Хладног рата. Русија је успешно "удахнула нови живот"...

РТ: Да ли је Трамп одобрио совјетску интервенцију у Авганистану ... или одбацио америчку подршку џихадистима?

2019-01-03 07:36:53

Извор: Восток / РТ Пружајући објашњење зашто би САД требало да се повуку из Авганистана, председник Доналд Трамп је, чини се, подржао совјетску интервенцију у земљи током 1980-их година и...

Мрежни рат против Срба

2019-01-02 21:08:54

Главни циљ мрежног рата је освајање и поробљавање одређеног друштва, али не војним већ цивилним средствима - друштвеним мрежама успостављеним између друштвених субјеката, вез коришћења обичног,...

„Билд“: Корист од повлачења САД из Сирије имаће Русија

2019-01-01 12:06:30

Одлазак америчке војске из Сирије донеће целом региону Блиског истока низ промена, прогнозира немачки „Билд“. Корист од тога имаће Русија, која ће сада заједно с Турском...

Чепурин: Русија и Србија нису пријатељи „против некога“. Наставићемо са усавршавањем нашег стратешког партнерства

2019-01-01 08:48:55

Развој руско-српских веза у новој години ће сигурно одредити посета Србији председника Руске Федерације, која је планирана за јануар, саопштио је у ауторском тексту за Политику...

Биолошки рат против Русије: Шта ради америчка тајна лабораторија у Грузији

2018-12-30 10:44:51

Бивши грузијски министар безбедности Игор Гиоргадзе поново је, три месеца после првог обраћања, упознао светску јавност са застрашујућим обавештајним подацима о раду лабораторије „Ричард Лугер“ у Тбилисију.

РТ. „Замена територије“ између Турске и Сирије - опција да се избегне неслагање око Манбиџа?

2018-12-30 08:38:51

Извор: Восток / РТ Град Манбиџ под контролом Курда, огромна је загонетка за Дамаск, Анкару и Москву, јер нико не жели да изгуби земљу, трупе или савезнике. Да би се...

Бивши министар безбедности Грузије: САД имају дронове за ширење зараза

2018-12-25 06:54:24

Бивши грузијски министар безбедности на конференцији за медије у Москви изнео је низ нових докумената о тајном америчком програму развоја биолошког оружја.

Шредер: Немачка не сме да допушта да јој САД говоре с којим земљама може да тргује

2018-12-23 11:12:42

Бивши немачки канцелар Герхард Шредер заложио се за одлучније удаљавање Немачке од САД, пише немачки лист „Ди велт ум зонтаг“. У интервјуу за тај лист бивши...

РТ: Викиликс обелоданио извештаје о набавци шпијунске опреме за амбасаде САД

2018-12-22 12:40:39

Амбасади САД у Подгорици достављени уређаји "потребни за извлачење постојећих и избрисаних комуникационих података" и других података са мобилних телефона

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Ловозерово

Ловозерово