Двадесеттри године од међународног признања Републике Српске

Објављено: 21.11.2018.год.

Дејтонски споразум


Двадесеттрећа годишњица Дејтонског мировног споразума о бившој Босни и Херцеговини, која се обележава 21. новембра, повод је да се поново замислимо над значајем тог документа и у целини о проблему савременог мировног процеса.


По степену разрађености, парафирани 1995. године у авио-бази САД у близини града Дејтона (држава Охајо) документи значили су први, и једино прави, и озбиљни покушај светске заједнице да пронађе релативно избалансирано решење проблема, насталих у резултату распада Југославије. Ни преговори о Косову у Рамбујеу почетком 1999. године, ни наметнути у јеку натовског бомбардовања Југославије споразуми са НАТО, а тим пре бечки преговори „о коначном статусу Косова“ 2006-2007. године, не могу се нипошто упоредити са дејтонским процесом. У Дејтону су међународни посредници – макар и сваки у свом интересу – себи поставили задатак да по сваку цену сачувају јединствену државу. У наредним годинама ОУН, Европска унија, НАТО и друге међународне институције већ отворено су на Балкану и у другим регионима света тежили ка савршено другачијим циљевима, намећући читавим народима једностране моделе сређивања, који немају ничег заједничког са успостављањем мира.



Споразум, који су парафирали 21. новембра 1995. године после тронедељних и напорних преговора сада сви покојни, лидер Хрватско-мусллиманске Федерације Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Југославије, Слободан Милошевић, само је подвукао црту испод већ формираног у бившој Југославији односа снага. Сједињеним Државама и НАТО пошло је за руком да путем примене војне силе спасу од разбијања муслиманске власти Сарајева, али нису могли да ликвидирају српску државност у лику Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске.

Отуда су и потекле основне одреднице Дејтонског мировног споразума, који је у саставу формално јединствене Босне и Херцеговине издвојио два државотворна субјекта (Муслиманско-хрватску федерацију – сада Федерација Босне и Херцеговине са 51 процента територије, и Републику Српску са 49 процената), а такође трима народима дао право вета и до минимума смањио овлашћења централних органа власти. Муслиманско-хрватска федерација и Република Српска имали су сопственог председника, парламент, владу, армију и полицију.




Највећи добитник била је трећа страна – Хрвати и Хрватска. Председник Туђман успео је да врати Источну Славонију и створи „солидну тампон зону, која одваја Хрватску од Републике Српске“ (1) Осим тога, без обзира на укидање самопроглашене хрватске Републике Херцег-Босне, Хрвати су сачували кључну улогу у осигуравању баланса између муслимана и Срба, периодично уцењујући Сарајево претњом да ће уследити нова експлозија хрватског национализма. Што се српске стране тиче, за њу су крајње болни губици региона Сарајева и фактичко пресецање територије Републике Српске на два дела у региону Брчког. Овај регион, иако претежно насељен Србима, био је фактички стављен у заграду Дејтонског сређивања, што је касније омогућило западним структурама да путем арбитраже и других инструмената под њиховом контролом промене његов статус .(2)

Па ипак, може се говорити да је у Дејтону сачувана државност Срба, за коју су се они годинама борили у крвавом етно-грађанском рату. По оцени једног од тадашњих лидера  Срба, Момчила Крајишника, Република Српска и Муслиманско-хрватска федерација добили су по 80 процената овлашћења, а тек је 20 процената остало у компетенцији централних органа власти. Тих 20 процената је опет дељено на три дела. И у резултату, по његовој рачуници, на удео Пала дошло је 87 процената овлашћења.(3)

Нерешени пре 23 године у Дејтону преостали задатак ликвидације српске државности у Босни и Херцеговини, условио је свеукупну даљу политику Запада у вези са овим питањем. Суштина те политике јесте у све снажнијем притиску на Републику Српску од стране, пре свега, Високог представника међународне заједнице.

Сада се у Босни и Херцеговини реализује план архитеката „новог светског поретка“ о преиспитивању дејтонских одредница, које су проглашене врхунцем балканског мировног процеса и преговарачког умећа. Јер ако је за Србе и делимично за Хрвате Дејтонски мировни споразум значио међународно-правно фиксирање остварених успеха, за муслимане и њихове координаторе из САД, ЕУ и нарочито Организације Исламска Конференција, радило се о изнуђеним уступцима, поред осталог о удаљавању од принципа „Исламске декларације“, коју је још у време јединствене Југославије формулисао Алија Изетбеговић, а којом је било предвиђено да се на територији Босне и Херцеговине створи шеријатска држава.

Евидентан је солидарни покушај Запада и утицајних муслиманских кругова да докрајче са аутономијом Срба.То је потврдио и председник Републике Српске, сада члан Председништва БиХ Милорад Додик. „Они који маштају о централизованој Босни или се надају да ће ликвидирати овлашћења Републике Српске под изговором европске интеграције, треба да знају, да ми никада и ни под којим околностима нећемо одустати од наше аутономије, макар и по цену неуласка у Европску унију“. „Ја сам присталица Босне, али је она могућа само са Републиком Српском и њеним овлашћењимна, која су утврђена Дејтонским мировним споразумом“, подвукао је он. Тужна еволуција: Срби, који су више од других изгубили на преговорима у Дејтону, данас, 23 године касније, најватренији су заштитници његових резултата.

А главна опасност по Дејтонско сређивање као и пре је приврженост Запада двоструким аршинима, када је албанским сепаратистима Косова дозвољено оно, што је категорички забрањено Србима у Републици Српској и Хрватима у Федерацији БиХ. Проблем статуса Косова "већ је дестабилизовао политичку ситуацију у Босни и Херцеговини", оправдано је приметила још 2007. године амерички аналитичар Пола Пикеринг, тачно предвидевши, да резултат преговора о Косову „носи у себи потенцијал још озбиљнијих утицаја у дубоко подељеним друштвима“, сличним босанском. (4) Прогнозе се остварују.

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“ и радиостанице „Глас Русије“

[1] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске (Босанска криза, завршна етапа) М., 1999. С.228.

[2] Brcko Arbitration: Proposal for Peace. ICG Bosnia Report № 18, Sarajevo, 1997. P.2

[3] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске … С.218.

[4] Pickering P. Peacebuilding in the Balkans. The View from the Ground Floor. Ithaca and London, 1997. P.170-171.


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

СФРЈ: Како социјализам није могао да савлада етничку нетрпељивост

2020-01-22 08:11:19

Пре тридесет година, 22. јануара 1990. године комунисти су изгубили монопол над влашћу у Југославији, а на Балкану су се појачале етничке и националне тензије. Једна држава, спојена...

РТ: Најгора лаж откако је лажна тврдња изазвала рат у Ираку? Извештај ОЗХО-а о нападу у Сирији измењен, наводи бишви инспектор ОЗХО-а

2020-01-21 11:11:46

Бивши инспектор Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) оптужио је ову организацију да је издала измењен извештај о наводном хемијском нападу 2018. године у сиријској Думи, тврдећи...

РТ: „Докрајчивање остатака јединства јужних Словена“: Kако се у Црној Гори интензивира црквени раскол

2020-01-14 13:17:04

Руководство Руске православне цркве назвало је одлуку црногорских власти да усвоји Закон о вероисповести "циничним ударцем на цркву" и "актом подржавања раскола". Према документу, канонска Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве би могла изгубити већину својих древних светиња. Доношење закона изазвало је протесте у земљи, а припадници СПЦ-а су уверени да власти намеравају да пренесу имовину расколничкој Црногорској православној цркви. Стручњаци упоређују догађаје са Украјином, где су се недавно догодили слични догађаји. Према стручњацима, у оба случаја иницијативе власти су искључиво из политичких мотива.

„Класичнан пример антитерористичке акције против терориста“: Округли сто „Истина умире теже од људи – Рачак“

2019-12-25 18:44:17

Округли сто „Истина умире теже од људи – Рачак“ одржан је у Дому Гарде у касарни „Топчидер“. У име министра одбране Александра Вулина, присутне је поздравио државни...

Облак фозгена из Панчева стигао чак до Скандинавије

2019-12-25 07:25:15

Др Мирјана Анђелковић Лукић у свом најновијем научном раду сведочи о хемијском нападу НАТО-а на нашу земљу

РТ: Нема више успаваног змаја: Кина се спрема да замени САД као најјачу поморску силу, а за Вашингтон је прекасно да је заустави

2019-12-22 09:55:00

Кина би ускоро могла да поремети светску поморску равнотежу и превазиђе САД као модерног господара мора. Чини се да је тај процес већ у току и...

Горбачов: Разлог повлачења САД-а из споразума је да постигну апсолутну војну супериорност

2019-12-17 20:05:07

Бивши председник СССР-а Михаил Горбачов сматра да повлачењем из система споразума о смањењу и контроли нуклеарног оружја Сједињене Америчке Државе теже једностраној војној супериорности, међутим, такав...

РТ: „Морамо показати САД-у да више нема шале, Берлин не треба да седи мирно док Вашингтон кочи његове енергетске пројекте“

2019-12-15 13:01:54

Док се САД спремају да уведу санкције европским фирмама које граде последњу деоницу немачко-руског гасовода "Северни ток 2", у Берлину наводе да формални протести више не...

РТ: Евроатлантски пут: САД намеравају да створе фонд за развој медија у Србији

2019-12-12 19:29:04

САД планирају да у Србији створе инвестициони фонд за финансирање локалних медија, наводи се у саопштењу који је објавила Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Према званичницима ове владине структуре, подршка медијима у Србији је неопходна да би се ојачала евроатлантска интеграција земље. Међутим, према политолозима, "помоћ" Вашингтона је покушај да интервенише у унутрашње процесе државе и усмерававање њеног политичког пута ка Западу. При томе Београд, истичу аналитичари, истовремено води уравнотежену политику, развијајући сарадњу и са евроатлантском заједницом и са Русијом.

РТ: Амерички војници воле Русију, а за то је крива контрола ума од стране Кремља - Пентагон

2019-12-09 09:02:59

Истраживање Института "Реган" показало је да скоро половина америчких војних домаћинстава Русију доживљава више као савезника, него као претњу. Званичници Пентагона сматрају да им је Кремљ...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: