РТ: „Нису их сматрали пуноправним људима“: Зашто САД нису дозволиле Индијанцима да створе властиту државу

Објављено: 20.07.2018.год.
фото: © Library of Congress


Извор: Восток / РТ

Пре 113 година, 14. јула 1905. године амерички староседеоци - Индијанци, насилно су избачени од стране власти САД на тзв. Индијанску територију, те су им најавили стварање нове државе Секвоја. Индијанци су испунили све потребне правне процедуре, међутим, званични Вашингтон је одбио да подржи пројекат. Као резултат тога, ова територија је постала део државе Оклахома.

До тренутка доласка белих колонизатора у Северну Америку, тамо су живели индијански народи на различитим нивоима друштвеног и технолошког развоја. Једни су живели племенским системом и бавивили се сакупљањем плодова и ловом, док су други створили јаке пред-државне заједнице, савладали пољопривреду и подигли инфрструктуру.

Један од најмоћнијих и ратоборних народа био је Чeроки. У почетку су били против Британаца (прво сами, па заједно са Француском), а затим су били у савезу са Британцима и борили се против Американаца. Током 1790. године имали су низ победа над САД, али након почетка Наполеонових ратова, изгубили су подршку европских сила и склопили мир са Американцима, уступивши им Тенеси и Кентаки, али задржавајући друге огромне територије у савременим југоисточним Сједињеним Америчким Државама.

Почетком XIX века, Сједињене Државе су купиле територију Луизијане од Француске, која је формално припадала подручју модерне Оклахоме - дивља земља западно од Мисисипија. Власти у САД-у имале су идеју да протерају "нецивилизоване" Индијанце, који одбијају да усвоје њихов начин живота и прихвате европску културу.

  • Секвоја – поглавица племена Чироки и његов алфабет 
  • © University of Washington Libraries


Међутим, такозваних "Пет цивилизованих племена" - Чероки, Чикасо, Чоктав, Крики и Семинол - били су у посебном положају. Они су препознати као "суверене нације" са најширим правима. Њихови представници су масовно прихватали хришћанство, ангажовали се у пољопривреди и школовали своју децу. Један од вођа Черокија - поглавица Секвоја, чак је развио и алфабет за свој народ. 

Пут суза

Али белих насељеника је долазило све више и више, и почело је да их иритира суседство са Индијанцима, чак и ако су "цивилизовани". Снаге да се ефикасно супротставе американцима на крају XVIII века, код Индијанаца на југоистоку више није било, јер је белих комшија било превише.

Врховни суд САД у споровима између власника земље и белих колонизатора почео је да доноси једно за другим решење, вођен још средњовековном "доктрином открића", према којој земља, на које су стизали бели досељеници, припада "ономе коју је открио", а територије насељене Индијанцима, подразумевано се сматрају њиховом-колонизаторском. Амерички судије су тврдилe да "провиђење не би довело англосаксонце на обале Северне Америке, ако континент не би требало да припада њима".


  • Битка код Литл Бигхорна 
  • © Library of Congress


Већ 1830. године обећања која је Вашингтон дао "цивилизованим племенима" потпуно су заборављена.

Председник Ендрју Џексон је цинично изјавио: "Драго ми је да могу да саопштим Конгресу да великодушна владина политика, која се проводи скоро 30 година у погледу преселења Индијанаца, долази до њеног сретног краја".

28. маја 1830. године ступио је на снагу Закон о пресељењу Индијанаца који је усвојио Конгрес и потписао председник. Обећао је да ће дати староседеоцима који би пристали да размене "источне" делове земље за "западне", у једнаким деловима, финансијску компензацију за неугодности.

Истовремено, амерички политичари лицемерно су тврдили да је контакт са цивилизацијом деструктиван за Индијанце и да их треба заштитити од ње.

У пракси, све је изгледало сасвим другачије. Закон је постао покриће за жестоку  насилну депортацију. Индијанцима  једноставно нису оставили право да живе на плодној земљи на источном делу континента.

На северу, покушаји пресељења за Мисисипи тзв. неецивилизованих Индијанаца, нарочито Сијукса и Фокса, резултирали су ратовима, након чега су легитимни власници америчке земље били разбијени и принуђени да пристану на преселење.


  • Индеијанци племена Чироки
  • © Library of Congress


Што се тиче "цивилизованих" племена, најактивнији отпор против нападача пружило је племе Семинол. Од 1814. до 1858. имали су три пуноправна рата са америчком војском. На крају, већина Индијанаца је била приморана да се пресели у Оклахому, али неколико стотина се повукло у непроходне мочваре централне Флориде, те су тамо водили герилску борбу, све док Вашингтон није схватио да је борба против њих много скупља, него да их оставе на миру. Након завршетка Другог светског рата, већина Семинола на Флориди успоставила је контакте са савезном владом.

Чероки, иако нису започели активна непријатељства, нису хтели добровољно да се преселе. Потом је 1835. америчка влада направила фиктивни уговор са групом Индијанаца, која није имала овлаштења да говори у име Чероки народа. Као одговор, племе је прикупило 13 хиљада потписа током петиције, осуђујући фалсификовање, те су петицију послали у Вашингтон. Међутим, амерички председник је ратификовао фалсификат и послао трупе на племе Чероки. Индијанци су отерани у концентрационе логоре, а потом су били присиљени да се повуку у равнице западно од Мисисипија.

Крики су покушали да узму оружје, али су убрзо поражени од америчке војске и приморани да се преселе. Чоктав и Чикасав су сматрали да је отпор узалудан те су се повиновали вољи Вашингтона.

Приликом депортације, Индијанцима није било дозвољено да са собом понесу ствари. Велики део пута они су прешли пешке, а маса их је умрла од хладноће и болести. Тако је од 20 хиљада Чоктава током похода умрло њих око четири хиљаде, од 23 хиљаде Крика, умрло је око три и по хиљаде, а од 22.000 Черокија, према неким извештајима, умрло је до осам хиљада људи. Сам процес присилног протеривања представника "Пет цивилизованих племена" западно од Мисисипија је у историјској литератури назван као "Пут суза".

У почетку, Индијанци су запосели скоро читаву територију данашње Оклахоме (назив је предложен 1866. од стране представника Чоктав племена и значи 
"Црвени народ" ). Али, у току грађанског рата, већина Индијанаца подржала је Конфедерацију (7860 људи стало у редове њене војске), а након рата су кажњени за ту своју позицију. Велики део територије им је одузет. Од 1889. до 1895. године, власти САД су спровеле низ "потера за земљом" на бившим индијским земљама, а када су територије које су раније додељене Индијанцима, запосели белици који су успели да дођу до ње - "први на коњу или у вагону".

Првобитно, границе индијанских земаља као "неорганизоване територије САД" основане су 1834. године. Након првих "потера за земљом" 1890. године формално је успостављена одвојена инкорпорирана организована територија Оклахома.

Неуспешно стање

Године 1902. становници остатка индијанске територије, желећи да стекну права равноправно са становништвом Сједињених Држава, кренули су у стварање нове државе. Идеју је званично подржала конвенција представника "Пет цивилизованих племена". Одлучено је да се нова држава зове Секвоја у част творца писма племена Чероки.

О успостављању државе званично је објављено 
14. јула 1905. године. 21. августа исте године одржана је уставна конвенција где је изабрано руководство и донешен Устав, који је накнадно одобрен на референдуму 7. новембра. Поред тога, Индијанци су припремили званични план за државну структуру, поделили државу на округе и послали петицију у Вашингтон.

© Library of Congress

Међутим, савезне власти нису чак желеле ни да да саслушају иницијаторе стварања државе Секвоја. Председник Теодор Рузвелт је изјавио да би индијансска територија могла постати пуноправни део Сједињених Држава само као део јединствене државе Оклахома, што се заправо догодило 1907. године.

"Американци су веровали да ако Индијанци постану пуноправни власници, барем дела њихе историјске територије, да ће на крају желети да врате све", рекао је у интервјуу за РТ политиколог Сергеј Судаков, члан Академије војних наука.

Директор међународне непрофитне фондације "Центар за геополитичку експертизу" Валериј Коровин повезује позицију америчких власти према стварању државе Секвоја са цивилизацијским карактеристикама Запада као таквим.

"Англосаксонци нису сматрали Индијанце пуноправним људима, једнаким себи. Наравно, на крају пута стајао је већ 20. век. Индијански ратови су завршени. Али то није спречило просперитет америчке сегрегације и раду на људским зоолошким вртовима, од којих је последњи затворен после рата. Сама доктрина открића имплицира да су Американци третирали Индијанце не као људе, већ просто као жива бића. Дакле, није било никаквог права на независну државу", закључио је стручњак.



Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Мобилни телефони су несигурни јер „зидови имају уши“ - директор Спољне обавештајне службе Русије

2018-12-10 12:50:09

Извор: Восток / РТ Шпијуни су данас изузетно технички потковани, рекао је шеф руске обавештајне службе, који каже да не користи мобилне телефоне или интернет док је у канцеларији. Погодите...

Живадин Јовановић: Резолуција 1244. Не могу да видим никакво оправдање зашто Србија ћути?

2018-12-05 22:08:12

Промоција књиге "1244 кључ мира у Европи" аутора Живадина Јовановића. Трајно решење проблема на Космету може се тражити искључиво у Савету безбедности Ујединњених нација

РТ: Трампова кукњава на „луди“ војни буџет и трка у наоружању са „ривалима“ Кином и Русијом

2018-12-03 18:34:54

Извор: Восток / РТ Можда мислите да би особа која се хвали о томе колико новца њена политика даје Пентагону била последња која се жали на то. Размислите поново. Доналд...

Зигмар: Украјина покушала Немачку да увуче у рат

2018-12-02 10:24:58

Украјина је покушала да уувче Немачку у рат, изјавио је бивши шеф немачког министарства спољних послова Зигмар Габриел у интервјуу за НТВ. "Мислим да никако не смемо...

Путин маја 1999: НАТО у рату против Србије већ има десетине мртвих

2018-11-30 19:47:11

ОВО је интервју Владимира Путина руском ТВ каналу ОРТ од 13. маја 1999. године. Дат усред агресије НАТО земаља на СРЈ, односно Србију. У тренуцима када ни многи нису слутили да долази велики државник, а и овај интервју је показао и најавио Путинов потенцијал. Овај интервју је потпуно непознат српској јавности. Факти га преносе и због Путинових речи о НАТО агресији и нама и да својим читаоцима дају прилику да сагледају Владимира Путина из 1999-те. Факти зато испод текста интервјуа објављују коментар Владимира Кршљанина који је интервју и превео.

Патрушев: Украјински морнари били монета за поткусуривање у политичкој игри Порошенка

2018-11-27 13:20:33

Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев је, коментаришући провокацију украјинске морнарице за лист „Аргументи и факти“, истакао да су поступци Кијева постали стални извор претњи, а...

РТ: Још један хемијски напад у Сирији, али овај пут се западни медији не чују

2018-11-26 19:26:15

Извор: Восток / РТ Напади хемијским оружјем у Сирији се обично пропрате срцепарајућим извештајима западних медија, као и амерички ракетни напади, али последњи напад хлором у Алепу углавном је занемарен...

Лондон ће потрошити 11 милиона фунти за заштиту Украјине од „стране агресије“

2018-11-24 13:44:36

Велика Британија потрошиће 11 милиона фунти за заштиту Украјине од „стране агресије“, наводи се у извештају Фонда за спречавање сукоба, стабилност и безбедност за 2018-2019. У извештају...

Случај Ирене Предојевић неће бити политизован

2018-11-23 17:08:20

Ко је Ирена Предојевић? Зашто је случај њеног убиства од стране полицајца неполитизован? Зашто је шира јавност незаинтересована до степена заборава, док се око случаја Давида Драгичевића прави политичка партија?

РТ: Која демократија? 70% земаља које „нису слободне“ добијају америчку војну помоћ

2018-11-21 10:23:49

Извор: Восток / РТ Вашингтон има навику да бомбардује земље које немају адекватну одбрану у име демократије, али ништа мање није битна прича о продаји оружја и давања војне помоћи...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: