РТ: „Све је спремно за потписивање споразума“: О чему ће Вучић и Тачи разговарати у Бриселу

Објављено: 18.07.2018.год.
фото: © Reuters; DPA/globallookpress.com / RT


Извор: Восток / РТ

Данас се у Бриселу одржава састанак председника Србије и делимично признатог Косова. Разговори између Александра Вучића и Хашима Тачија одржавају се уз учешће шефа европске дипломатије Федерике Могерини. Политички аналитичари сматрају да ће централна тема самита бити закључак "свеобухватног споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине" или стварног признавања независности покрајине. Према речима стручњака, Вучић је спреман да преиспита статус Косова у замену за чланство Србије у ЕУ. Међутим, у преговорима није потребно очекивати продорне споразуме, јер радикално решење косовског проблема може проузроковати превише реакције од стране српског друштва. Како изградити дијалог - даље у матеијралу РТ-а.

"Стране ће дискутовати о даљем напретку у расправи о закључивању Споразума о свеобухватној нормализацији односа и наредним корацима у том правцу који би убрзали даљи преговарачки процес", саопштио је српски јавни телевизијски сервис РТС.

Вучићева посета Бриселу претходила је посета Паризу где се састао са француским председником Емануелом Макроном. Српски лидер је разговарао са француским председником и о односима између Београда и Приштине.

Ово је други састанак Вучића и Тачија за последњи месец дана. Претходни круг разговора одржан је 24. јуна у Бриселу. Потом је Вучић изјавио новинарима да су стране потврдиле своју намеру да мирно и узајамно решавају све проблеме, као и да гарантују сигурност становника региона. Он је уверавао да се коначне одлуке о статусу Косова неће предузимати без подршке грађана Србије.




Заузврат, Тачи је напоменуо да је састанак са српским лидером био "тежи него што је могуће рећи". Он је рекао да је током разговора разматран оквир будућег "споразума о потпуној нормализацији односа између Београда и Приштине", али да до конкретног решења није дошло.
 
"Отежавајуће" околности

Преговарачки процес између Београда и Приштине у више наврата је отежан због инцидената на територији Косова. Тако је у јануару у срском северном делу Косовске Митровице убијен утицајни српски политичар, лидер грађанске иницијативе "Слобода, демократија, истина," Оливер Ивановић. Овај злочин још увек није решен. Ивановићева смрт изазвала је веома негативне реакције у Србији и међу српским становништвом покрајине. После координације  посете са властима у Приштини, стигао је председник Вучић, који се састао са локалним становништвом, што је смањило степен напетости.

Али 26. марта у северном делу покрајине, ухапшен је директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић. Он је дошао у Митровицу како би учествовао на округлом столу о унутрашњем дијалогу између албанског и српског становништва покрајине. Специјалне снаге власти у Приштини су упале у салу где се одвијао догађај, а Ђурић је на силу одведен, након чега је одведен на административну линију са Србијом, где је Ђурић предан српској полицији. Разлог за такву драстичну акцију у односу на званичника из Србије била је чињеница да је стигао на територију Косова "без одобрења" из Приштине.

Приштинске власти и данас прате сличан образац деловања. Тако је почетком јула пет српских људи заточено на територији региона, који су се активно супротставили формирању независне косовске војске. Међу њима су директор локалног огранка Националне службе за запошљавање Србије Јован Денић, председник косовско-поморавског округа Радован Стојковић, као и неки други представници локалне српске заједнице. Иако су сви ослобођени 10. јула након што их је испитивала приштинска полиција, чињеница о притвору покренула је оштру реакцију Београда.

Када је почео распад Југославије 1991. године, Албанци на Косовусу одмах објавили своју намеру да створе властиту независну државу. У 1999. години ваздушни удари земаља НАТО-а приморали су југословенског лидера Слободана Милошевића да повуче трупе и јединице Министарства унутрашњих послова са Косова. Заузврат је уведен мировни контингент УН-а који, међутим, није могао спречити немире и прогоне Срба на овој територији.

Косово је 2008. године једнострано прогласило независност од Београда. До сада је већина земаља света препознала суверенитет регије. Званични Београд инсистира да ова територија представља њену територију. Независност Косова такође не признају Русија, Кина, Индија, Шпанија, Грчка, Словачка, Кипар, Румунија и неке друге земље света. Пре рата 1998. године Срби су чинили око 15% становништва Косова, а сада су на мање од 6% од укупног броја становника покрајине. Тренутно на Косову живи око 100 хиљада Срба, углавном на северу покрајине.
 
"Реакција друштва је непредвидљива"
 
Према Немањи Дојчиновичу, саветнику председавајућег Балканског клуба МГИМО  (Московски државни институт за међународне односе) , главно питање на састанку између Тачија и Вучића биће признање неког облика независности Косова.

"Како је француски амбасадор у Србији Фредерик Мондолони рекао у јануару, Србија неће бити интегрисана у ЕУ све док не потпише споразум о Косову. Већ прошле године, на иницијативу предсједника Вучића, покренут је унутрашњи дијалог о косовском проблему", рекао је он у интервјуу за РТ.

Према његовим речима, признање Косова од стране државе са српске стране је немогуће без промене Устава Србије.

"Преамбула Основног закона каже да су Косово и Метохија саставни део Србије. За промену Устава, неопходно је одржати референдум", додаје Дојчиновић.

Директор Центра за стратешке студије у Београду Драгана Трифковић изјавила је за РТ, да су Србија и албанске власти већ решили већину спорних питања у покрајини.

"Србија је у договору са албанским властима елиминисала готово све своје јавне институције у северном делу Косова, насељено претежно Србима, а локална полиција је повучена из надлежности Министарства унутрашњих послова Србије, те се придружила полицијским снагама у Приштини. Стране су се договориле о граници, које, међутим, у Београду, називају административном , а у Приштини државном", напомиње Трифковићева у интервјуу за РТ.

Према њеним речима, међу последњим спорним питањима је стварање потпуно независних оружаних снага на Косову, као и области са српским органима самоуправе. Питање административно-територијалне аутономије, на којој живе Срби, претходно је договорено између Београда и Приштине. Међутим, последња обавеза још није испуњена.

Независност де факто
 
Драгана Трифковић је додала да су према речима Федерике Могерини, преговори између страна ушли у завршну фазу.

"Све је спремно за потписивање споразума, што ће значити признавање Косова као независне државе. У тексту документа неће бити назначено, али ће дефинитивно бити истакнуто да Београд неће спречити регион да се придружи међународним политичким институцијама, укључујући УН, НАТО и Европску Унију. То ће бити де факто признање ", сматра стручњак.



Истовремено, Трифковићева сумња да ће документ бити потписан на овом састанку, мада, према њеним речима, рад на тексту споразума траје већ два или три месеца.

Она додаје да пре потписивања текста документа, то вероватно неће бити објављено у албанској или српској штампи.

"Ако буде потписан, Вучић ће или покренути питање његовог ратификовања на референдуму или ће преузети одговорност на себе и покушати да добије његову ратификацију путем парламента. Међутим, јавни одговор на овај документ је непредвидљив. Признању независности Косова се активно противи Српска православна црква, која је усвојила посебан меморандум у којем се наводи да Косово треба да остане део Србије. Против споразума је научна заједница у земљи, њена интелектуална елита", додаје она.

Слично гледиште дели и шеф Центра за етнополитичке конфликте Института за Европу, Павел Кандел. Он сматра да је Вучић спреман да направи уступке како би земља могла да се придружи ЕУ.
.

"Приступање овом блоку једна је од главних тачака његовог предизборног програма на пролеће 2017. године", нагласио је експерт.

Према Канделу, Вучић схвата да ће признање Косова као независне државе бити негативно примљено у друштву, те се стога не жури да потпише релевантне споразуме и да иде на референдум за промену Устава и признања покрајине као независне државе.

"Према анкетама јавног мњења, већина грађана Србије се залаже за придруживање ЕУ. Истовремено, исти људи нису спремни да жртвују Косово зарад чланства. И с обзиром на положај српске цркве, која има много већи ауторитет у друштву, него Влада и председник, оштар корак ка признавању Косова може да изазове протесте великих размера, а који би створили претњу по владајући режим", рекао је Кандел.

Међутим, какао наглашава Трифковићева, чак и ако Србија призна независност Косова, то неће довести до потпуног попуштања у односима Београда и Приштине.

"Део албанских власти већ захтева од Србије територије Бујановца и Прешева. У Приштини сматрају да су та подручја део "Велике Албаније", иако никада нису били део Косова", резимира експерт.

 

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Патрушев: Једна од најдужих и најскупљих операција ЦИА имала за циљ финансијску и војну подршку муџахедина, који су касније формирали окосницу терористичких снага

2020-07-09 06:30:18

Русија никада није сарађивала са покретом Талибан, а о некаквој завери Москве и талибана говоре само они који се лоше разумеју у ситуацију у Авганистану или...

Шта је Видовдан Србима

2020-07-03 08:58:11

Пропали преговори у Бијелој кући планирани за 27. јун није прво историјско искушење које Запад Србима покушао да наметне на Видовдан. Да ли је то случајно и...

Референдум у Русији: Њихова земља, њихов устав, њихово рјешење

2020-07-01 15:44:52

Још 25. јуна је почело гласање за поправке Устава Руске Федерације, а завршава се данас 1. јула 2020. године. Референдум је био заказан за 22. април, али то је одгођено због епидемије корона вируса.

(Зло)употреба Примакова Јуниора

2020-07-01 05:48:37

  Бард руске политике Јевгениј Примаков, човек који је своју земљу спасао катастрофичне кризе 1998. године, одлично је разумео значај „меке моћи“. То је знао и његов...

Стручњаци из целог света размотрили будућност после пандемије

2020-06-25 20:00:24

Први покушај европских стручњака да сумирају бар прелазне резултате пандемије

Стеван Гајић: Да ли уставне промене у Русији наговештавају смелију идеолошку агенду

2020-06-20 22:40:56

Најављене уставне промене откривају обрисе идеолошког усмерења, што већ само по себи има велики значај, не само за Русију

РТ: Болтонова мемоарска бомба: Трамп мисли да се све што Макрон додирне „претвара у ср.ње“

2020-06-20 14:53:48

Доналд Трaмп сумњичаво гледа према свом француском колеги, наводи у својим мемоарима бивши саветник за националну безбедност САД-а Џон Болтон. Трамп, како се наводи, верује да се...

„Једино легитимно полазиште јесте да је КиМ део Србије привремено под мандатом УН-а“

2020-06-17 22:46:52

Једнострана концесија

РТ: Да ли и он жели статуу? Трамп организује преговоре Београда и Приштине на злосутну годишњицу

2020-06-16 08:39:59

Угошћавање лидера Србије и њене самоотцепљене покрајине Косово у Белој кући уочи велике годишњице у српској (и светској) историји поставља питање шта председник Доналд Трамп може...

Саопштење Министарства спољних послова Русије поводом глорификације нацизма у БиХ

2020-06-13 07:58:54

Министарство спољних послова је издало саопштење о глофрификацији нацизма у многим земљама, па је тако анализирана и ситуација везана за глорификацију нацизма, ширењем неонацизма и другим праксама које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције у Босни и Херцеговини

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск