Воду ћемо плаћати и приватницима

Објављено: 19.12.2016.год.
Вода је само један од ресурса према којима се немарно односимо (Фото Пиксабеј)
Девет комуналних услуга приватници би могли да испоручују као концесионари, а шест као „ортаци” с државом. – Субвенције за оне који не могу да плаћају пуну цену


Ако буде усвојен нови закон, девет комуналних услуга приватници би могли да испоручују као концесионари, а шест као „ортаци” с државом. – Субвенције за оне који не могу да плаћају пуну ценуАко посланици Народне скупштине у уторак усвоје владин предлог новог закона о комуналним делатностима, грађани Србије ће и са приватницима уговарати испоруку воде, грејања, одношење смећа, одржавање гробаља, путева, јавне расвете, улица и паркова. Од 15 комуналних услуга, приватници би девет испоручивали као концесионари природног богатства у јавној својини, а шест као „ортаци” с државом на основу уложеног капитала у заједничком предузећу по моделу јавно-приватног партнерства.

Од појаве нацрта прошло је годину дана. У међувремену била је и јавна расправа, а његово усвајање по хитном поступку влада „правда” потребом да се створи што боља пословна клима и омогући да и приватници управљају комуналним предузећима, али и да их оснивају.

Влада тврди да ће приватне фирме и конкуренција обезбедити квалитетније комуналне услуге и да Предлог закона „не уноси нове елементе на основу којих би трошкови корисника били већи од досадашњих”.

Није тешко докучити да се нови закон доноси како би се испунила обавеза према Бриселу да се домаћа законска регулатива и у овој области усагласи са захтевом ММФ-а и важећој у Европској унији. Брисел је против државног монопола и за отварање врата приватном капиталу.

Држава ће, међутим, и убудуће прописивати услове пружања комуналних услуга, јер „задовољавање потреба грађана за комуналним услугама није могуће без утицаја државе, а решење постојећих проблема не би било могуће ни када би се ова област препустила самосталном деловању тржишних механизама”.

Предлагач је свестан штете која може донети брзоплета и недоречена приватизација у овим делатностима битним за живот грађана. Јер, ако се погреши, пише у образложењу, „догодиће нам се оно што се десило у Бугарској и Румунији, у којима је неконтролисаним уласком приватног капитала у комуналну област држава изгубила контролу над комуналном инфраструктуром”.

Економиста Млађен Ковачевић упозорава да, ако је на то већ приморана, Србија треба опрезно да либерализује комуналну делатност.

– На такозвану дерегулацију никако не треба пристати – указује Ковачевић. – Приватнике треба обавезати да као концесионари редовно одржавају изграђена постројења и поштују обавезу улагања. Противник сам продаје изворишта воде и бања.

Грађани су обавезни да плаћају комуналне услуге, али држава обећава заштиту права на комуналну услугу и субвенције онима који не могу да плаћају њихову пуну тржишну цену. Субвенције за те кориснике прописане су чланом 13. Предлога закона.

Влада очекује да ће концесије и јавно-приватно партнерство у овој области омогућити улагање приватног капитала, да ће отворити нова радна места и смањити издатке буџета општина и градова. А јавност очекује боље услуге за нижу цену.

Истини за вољу, кад имају монопол – јавна комунална предузећа се претварају у партијске прћије које комотно кроје ценовнике, запошљавају и арче, испостављајући рачун корисницима и буџетима оснивача. Једној „побуни” против монопола јавних комуналних предузећа били смо сведоци прошлог пролећа. Закон о комуналним делатностима из 2011. године прописује да погребне услуге могу да пружају само предузећа са већинским државним капиталом. Неки градови и општине – као Панчево, Београд, Нови Сад и Суботица, донели су одлуке које приватницима ускраћују право на рад, па су приватни погребници протестовали, захтевајући да нови закон отклони такву могућност.

Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, указивао је у то време да највећи цех монопола јавних предузећа плаћају грађани.

– Скромни укоп у Милану, где је просечна плата 1.900 евра, кошта око 465 евра – тврди Рајић. – У Прагу, са средњом зарадом од око 1.200 евра, погреб износи 405 евра, а у Братислави, где се у просеку зарађује 1.000 евра, сахрана кошта 376 евра. Последњи испраћај у Србији кошта од 900 до 1.000 евра. У већини европских држава погребне услуге пружају приватне фирме, а не државне. Да би прошли на тендеру, приватници се труде да максимално спусте цену и повећају квалитет. Код нас то није случај, јер погребне услуге пружају јавна предузећа којима се нерационално газдује, а њихови губици се покривају из буџета.




Влада тврди да ће нови закон „постепено јачати одговорност испоручилаца комуналних услуга”. Квалитет ће контролисати комунални инспектори и скупштине општина и градова, односно одборници као представници грађана. Ако већина не буде задовољна квалитетом услуге комуналног предузећа, општина ће покренути поступак за преиспитивање његовог рада. Ако не отклони недостатке у законском року, грађани ће закључити уговор са другом фирмом.

Предлагач новог закона тврди да ће он донети корист грађанима, али и приватним комуналним предузећима, јер ће прве штитити од монопола, а друге од нелојалне конкуренције.

Александар Микавица
,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Пољска: Убеђујемо друге земље да одустану од руског гаса

2017-11-18 10:48:15

Варшава покушава да убеди друге земље да одустану од руског гаса, изјавио је у интервјуу Пољском радију министар спољних послова те земље Витолд Вашчиковски. Он је потврдио...

„Збер” банка хоће да код нас наплати „Агрокор”

2017-11-18 09:53:11

ПРЕ или касније мораће на дневни ред да дође друго, много интересантније питање: који су то менаџерски зналци у Збербанци који су предложили да се у полумртав "Агрокор" уложи више од милијарде долара? Већ сада се многи у Москви питају да ли су они имали и неки приватни интерес кад су ушли у такву највећу инвестицију на Балкану.

За САД „Северни ток“ отежава стварање јединственог енергетског тржишта у Европи

2017-11-17 08:49:57

Пројекат „Северни ток“ отежава стварање јединственог енергетског тржишта у Европи и има геополитички карактер, саопштили су амерички експерти на конференцији у Вашингтону. САД имају своје интересе на...

Москва и Каракас потписали протокол о реструктурирању дуга Венецуеле

2017-11-17 08:23:15

Москва и Каракас су потписали међувладин протокол о реструктурирању дуга Венецуеле према Русији у висини од 3,15 милијарди долара, који је одобрен крајем 2011. године, саопштило...

Крв, банане, сладолед и друга неочекивана роба коју Русија извози

2017-11-16 07:03:01

Да ли сте знали да Русија извози банане? И то није једина неочекивана „руска“ роба. Погледајте списак необичних ствари које Руси продају на страна тржишта. Русија је...

Путнички возови саобраћаће око Украјине

2017-11-15 11:26:32

Руске железнице су покренуле први путнички воз око Украјине, два месеца након што је прошао теретни, саопштила је прес-служба Југоисточне железнице Русије. Путнички воз око Украјине биће...

Санкције САД стварају ризике за све постојеће гасоводе и оне које се граде

2017-11-15 09:36:15

„Гаспром“ је признао да нове америчке санкције стварају ризике за све постојеће гасоводе и оне које се граде, наводи се у извештају компаније за трећи квартал. „Увођење...

РТ: Русија потискује САД као пољопривредну суперсилу

2017-11-13 12:48:16

Извор: Восток / РТ САД је потиснута са места лидера на тржишту житарица јер је жетва пшенице у Русији снизила цене на рекордни ниво. Руски извоз пољопривредних...

ЛНР ће почети са производњом злата

2017-11-13 09:21:07

Индустријски развој налазишта злата који се налази на територији Луганске Народне Републике може да почне 2018. године, изјавио је лидер ЛНР Игор Плотницки у емисији телевизије...

Шеф Светске банке Србији: Важно да се приватизују државна предузећа

2017-11-11 20:09:11

Стивен Ндегва, шеф Канцеларије Светске банке у Србији рекао је за РТС да је Србија трећу годину заредом напредовала на "Дуинг бизнис" листи Светске банке о...

rt ekonomija
историја Русије - економија

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка