Воду ћемо плаћати и приватницима

Објављено: 19.12.2016.год.
Вода је само један од ресурса према којима се немарно односимо (Фото Пиксабеј)
Девет комуналних услуга приватници би могли да испоручују као концесионари, а шест као „ортаци” с државом. – Субвенције за оне који не могу да плаћају пуну цену


Ако буде усвојен нови закон, девет комуналних услуга приватници би могли да испоручују као концесионари, а шест као „ортаци” с државом. – Субвенције за оне који не могу да плаћају пуну ценуАко посланици Народне скупштине у уторак усвоје владин предлог новог закона о комуналним делатностима, грађани Србије ће и са приватницима уговарати испоруку воде, грејања, одношење смећа, одржавање гробаља, путева, јавне расвете, улица и паркова. Од 15 комуналних услуга, приватници би девет испоручивали као концесионари природног богатства у јавној својини, а шест као „ортаци” с државом на основу уложеног капитала у заједничком предузећу по моделу јавно-приватног партнерства.

Од појаве нацрта прошло је годину дана. У међувремену била је и јавна расправа, а његово усвајање по хитном поступку влада „правда” потребом да се створи што боља пословна клима и омогући да и приватници управљају комуналним предузећима, али и да их оснивају.

Влада тврди да ће приватне фирме и конкуренција обезбедити квалитетније комуналне услуге и да Предлог закона „не уноси нове елементе на основу којих би трошкови корисника били већи од досадашњих”.

Није тешко докучити да се нови закон доноси како би се испунила обавеза према Бриселу да се домаћа законска регулатива и у овој области усагласи са захтевом ММФ-а и важећој у Европској унији. Брисел је против државног монопола и за отварање врата приватном капиталу.

Држава ће, међутим, и убудуће прописивати услове пружања комуналних услуга, јер „задовољавање потреба грађана за комуналним услугама није могуће без утицаја државе, а решење постојећих проблема не би било могуће ни када би се ова област препустила самосталном деловању тржишних механизама”.

Предлагач је свестан штете која може донети брзоплета и недоречена приватизација у овим делатностима битним за живот грађана. Јер, ако се погреши, пише у образложењу, „догодиће нам се оно што се десило у Бугарској и Румунији, у којима је неконтролисаним уласком приватног капитала у комуналну област држава изгубила контролу над комуналном инфраструктуром”.

Економиста Млађен Ковачевић упозорава да, ако је на то већ приморана, Србија треба опрезно да либерализује комуналну делатност.

– На такозвану дерегулацију никако не треба пристати – указује Ковачевић. – Приватнике треба обавезати да као концесионари редовно одржавају изграђена постројења и поштују обавезу улагања. Противник сам продаје изворишта воде и бања.

Грађани су обавезни да плаћају комуналне услуге, али држава обећава заштиту права на комуналну услугу и субвенције онима који не могу да плаћају њихову пуну тржишну цену. Субвенције за те кориснике прописане су чланом 13. Предлога закона.

Влада очекује да ће концесије и јавно-приватно партнерство у овој области омогућити улагање приватног капитала, да ће отворити нова радна места и смањити издатке буџета општина и градова. А јавност очекује боље услуге за нижу цену.

Истини за вољу, кад имају монопол – јавна комунална предузећа се претварају у партијске прћије које комотно кроје ценовнике, запошљавају и арче, испостављајући рачун корисницима и буџетима оснивача. Једној „побуни” против монопола јавних комуналних предузећа били смо сведоци прошлог пролећа. Закон о комуналним делатностима из 2011. године прописује да погребне услуге могу да пружају само предузећа са већинским државним капиталом. Неки градови и општине – као Панчево, Београд, Нови Сад и Суботица, донели су одлуке које приватницима ускраћују право на рад, па су приватни погребници протестовали, захтевајући да нови закон отклони такву могућност.

Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, указивао је у то време да највећи цех монопола јавних предузећа плаћају грађани.

– Скромни укоп у Милану, где је просечна плата 1.900 евра, кошта око 465 евра – тврди Рајић. – У Прагу, са средњом зарадом од око 1.200 евра, погреб износи 405 евра, а у Братислави, где се у просеку зарађује 1.000 евра, сахрана кошта 376 евра. Последњи испраћај у Србији кошта од 900 до 1.000 евра. У већини европских држава погребне услуге пружају приватне фирме, а не државне. Да би прошли на тендеру, приватници се труде да максимално спусте цену и повећају квалитет. Код нас то није случај, јер погребне услуге пружају јавна предузећа којима се нерационално газдује, а њихови губици се покривају из буџета.




Влада тврди да ће нови закон „постепено јачати одговорност испоручилаца комуналних услуга”. Квалитет ће контролисати комунални инспектори и скупштине општина и градова, односно одборници као представници грађана. Ако већина не буде задовољна квалитетом услуге комуналног предузећа, општина ће покренути поступак за преиспитивање његовог рада. Ако не отклони недостатке у законском року, грађани ће закључити уговор са другом фирмом.

Предлагач новог закона тврди да ће он донети корист грађанима, али и приватним комуналним предузећима, јер ће прве штитити од монопола, а друге од нелојалне конкуренције.

Александар Микавица
,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Меркелова: Многа европска предузећа морају да напусте Иран због санкција САД

2018-05-24 07:27:16

  Многа европска предузећа морају да напусте Иран због америчких санкција, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел после разговора са премијером Државног савета Кине Ли Кећијангом. У исто...

САД: Учинити све да се заустави изградња гасовода „Северни ток 2“

2018-05-23 19:21:48

Државни секретар САД Мајк Помпео сматра да су ЕУ ограничене у могућностима пружања отпора Москви због зависности од руског гаса, те да је зато потребно наставити...

Пољскa жели да буде посредник између ЕУ и САД

2018-05-23 10:07:42

Пољски премијер Матеуш Моравјецки изјавио је да Пољска жели да буде посредник између ЕУ и САД, како би објаснила чланицама ЕУ позицију САД и обрнуто —...

Русија неће поштовати санкције САД према Венецуели

2018-05-23 09:59:36

Москва ће проанализирати како се западне санкције Венецуели могу одразити на делатност руских компанија, изјавио је директор Латиноамеричког одељења Министарства спољних послова Русије Александар Шчетињин. „Несумњиво, увођење...

Русија спремна на гасне пројекте са Бугарском уз гаранције Владе Бугарске и ЕУ

2018-05-23 07:30:01

Русија је спремна да размотри заједничке гасне пројекте са Бугарском уз услов да гаранти за њих буду Влада Бугарске и ЕУ, рекао је министар енергетике Александар...

Кудрин председник Финансијске коморе Русије

2018-05-23 07:28:16

Државна дума Русије донела је одлуку о именовању Алексеја Кудрина за председника Финансијске коморе Русије. За Кудрина су гласала 264 посланика од 350 присутних. „Алексеј Леонидович је особа...

Порошенко: „Северни ток 2“ уништава јединство ЕУ

2018-05-22 19:46:06

Украјински председник Петар Порошенко саопштио је о потреби заустављања имплементације пројекта гасовода "Северни ток 2". " `Северни ток 2` није економски пројекат, штети европском јединству и мора...

Русија намерава да уведе царине за америчку робу

2018-05-22 14:56:59

Русија намерава да уведе царине у износу од 537,6 милиона долара за робу из САД у вредности од 3,16 милијарди долара. То је наведено у документу...

Ракија Савићевић - пехар и медаље на Новосадском сајму

2018-05-22 13:40:10

„Ракија Савићевић“ - мала породична дестилерија из Ивањице у западној Србији, добила је пехар Новосадског сајма за традиционалан и све виши квалитет асортимана воћних ракија. Поред овог признања нису ни ове године изостале медаље, па су тако кајсијевача и дуњевача добиле златну медаљу, а шљивовица, јабуковача и вилијамовка сребрну.

Трамп забранио куповину државног дуга Венецуеле

2018-05-22 11:30:30

Доналд Трамп је забранио америчким грађанима и правним лицима операције са сувереним дугом Венецуеле, наводи се у указу председника САД. „Забрањена је куповина дуга Владе Венецуеле“, наводи...

rt ekonomija
историја Русије - економија

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана

"Живот"