Отварање дугоочекиваног транспортног коридора преко Ирана биће велики подстицај за билатералну трговину између Русије и Индије, али није у питању само економија. Ово је храбар потез против претње америчким санкцијама.
Индијска државна Карго корпорација Индије (Конкор) и Акционарско друштво за логистику Руских железница (РЖД) потписали су Меморандум о разумевању за превоз терета између Индије и Русије, на основу јединствене фактуре, путем Међународног саобраћајног коридора север-југ (ИНСТЦ), пројекат са мулти-модуларном транспортном мрежом дужине 7.200 км, који се протеже десно кроз централну Азију, почевши од Ирана и завршавајући у Астрахању у Русији.
„У року од три месеца, трговци из Индије и Русије могли би да превозе робу између две земље кроз Иран“, рекла је прошле недеље председавајући "Конкора" Калиана Рама.
ИНСТЦ је трилатерални пројекат који су заједнички покренули Русија, Иран и Индија 2002. године. Да би направила нову стратешку транзитну руту оперативном, заобилазећи Пакистан, Индија се крајем 2016. године повезала с иранском луком Чабахар и изградила нову руту која повезује четири главна града у Авганистану преко Ирана упркос претњи америчким санкцијама.
Октобра 2017. године, по први пут пут, Индија је преко Чабахара, послала пошиљку пшенице из Порт Кандле у Гујарату у Авганистан.
САД су желеле да промовишу алтернативну руту до Авганистана заобилазећи Пакистан, па је Индији одобрено изузеће од санкција према Ирану за пројекат Чабахар. Све се то нагло променило након неочекиваног убиства највишег иранског генерала Касема Сулејманија од стране САД-а у јануару и наметања нових санкција од стране Трампове администрације против сваког ентитета који има везе са Ираном, посебно у грађевинском сектору. Раније се чинило мало вероватним да ће ИНСТЦ икада бити оперативан без званичног одустајања од санкција од стране Вашингтона.
Извегавање америчких санкција
Нагло потписивање руско-индијског Меморандума о разумевању, само неколико седмица након историјске посете председника Доналда Трампа Индији, сугерише да су САД можда дале управо такво изузеће од санкција Индији, или можда зато што би продубљивање индијско-америчких стратешких веза могло ојачати Њу Делхи у напредовању ка активирању ИНСТЦ-а за повезивање с Русијом преко Ирана.
У сваком случају, од трговине преко ИНСТЦ-а користи ће имати извозници и увозници у Индији и Русији, смањујући време транзита и трошкове превоза у поређењу са постојећим путем преко Суецког канала. Такође ће се смањити време испоруке на 25-28 дана са садашњих 40 или више.
Јачање билатералне трговине
Индија и Русија посвећене су проширењу билатералне трговине, циљајући на 30 милијарди америчких долара у годишњем обиму трговине до 2025. године, у односу на садашњих 11 милијарди долара, што се у великој мери темељи на продаји оружја Индији. Две земље такође раде на амбициозном споразуму о дугорочном увозу сирове нафте са руског Далеког истока.
У другом значајном развоју трговине, индијски премијер Нарендра Моди посетио је Владивосток прошле године како би потписао Меморандум о намерама за отварање морске руте до Ченаја, на источној обали Индије. Морска рута дужине 10.000 километара могла би омогућити пребацивање терета за 24 дана, у поређењу са преко 40 дана колико је потребно за отпрему робе из Индије на Далеки исток Русије.
Активирање ИНСТЦ-а такође би отворило огромне могућности да копнене земље у Централној Азији да тргују у оба смера. Наводи се да Русија ублажава услове Споразума о слободној трговини између Индије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), коју чине Русија, Јерменија, Белорусија, Казахстан и Киргистан.
Приступ државама ЕАЕУ могао би понудити улазак на тржиште од преко 173 милиона људи индијским компанијама, посебно произвођачима генеричких лекова, чаја, конзервираног поврћа, грожђа и грожђица, екстракта пиринча, кафе, зачина, биља и есенција. ЕАЕУ је такође потписала споразуме о слободној трговини са Србијом и Сингапуром и ради на побољшаној трговинској сарадњи са АСЕАН-ом, што значи да би и они могли имати користи од ИНСТЦ-а.
Извор: Восток / РТ
Немачка влада намерава да са новом америчком администрацијом разговара о питању укидања санкција против "Северног тока 2", наводи се у писаном одговору на послаников захтев. Документ...
Амерички долар ће остати у оптицају у Русији, рекла је председник Савета Федерације Валентина Матвијенко у интервјуу за РИА Новости. „Долар, наравно, неће нестати нигде, али свакако...
Руски енергетски гигант "Гаспром" је саопштио да је у фебруару пумпао више гаса у Кину гасоводом "Снага Сибира" него што је првобитно планирао, утростручивши залихе у...
Пројекат гасовода „Северни ток 2“ има политичку компоненту, он не промовише енергетску безбедност Европе, али Европска комисија не може да забрани приватним компанијама да улажу у...
Управни одбор компаније „Гаспром“ поново је изабрао Алексеја Милера за председника управе компаније, наводи се у саопштењу компаније. „Управни одбор је размотрио питање избора председника управе јавног...
Русија мора да смањи зависност од америчког финансијског система и долара, рекао је заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков. Према његовом мишљењу, односи две земље су...
Извештај Стејт департмента Конгресу о гасоводу „Северни ток 2“ и накнадне санкције не представљају крај приче. Могле би уследити нове мере, изјавио је портпарол Стејт департмента...
Вршилац дужности украјинског министра енергетике Јуриј Витренко навео је два услова под којима земља може одбити увоз електричне енергије из Русије. Приметио је да пре свега треба...