Доналд Трамп је обавестио Конгрес САД да Турску и Индију лишава трговинских олакшица у оквирима Генералног система преференцијала САД, саопштила је прес-служба Беле куће.
Чим ова одлука ступи на снагу, турска роба за коју су досад важиле повластице, при увозу у САД биће царињена „под стандардним условима“.
Исто важи и за индијску робу.
У августу 2018-те Трамп је одобрио подизање царина на турски челик и алуминијум. Тада је у Вашингтону било објављено да ће уследити „преиспитивање трговинских олакшица за Турску“.
Анкара је тада поручила Вашингтону да своје циљеве неће постићи „притиском помоћу санкција“.
Председник САД је објаснио да је Турска 40 година имала америчке преференцијале, а да јој они више нису потребни јер се за то време економски развила и ојачала.
За Индију је навео да није могла да да гаранције да ће америчка роба имати `једнак гарантовани доступ њеном тржишту“.
За прошлу годину комплетних података још нема, али је Индија 2017-те у САД без царина извезла робе за 5,6 милијарди долара, а Турска – 1,66 милијарди $.
И у случају Индије оваква казна је уследила због војне сарадње Њу Делхија са Русијом.
Индија такође купује руске ракетне системе и авионе, а управо је започела своју производњу аутомата „калашњиков“.
Трамповој одлуци претходило је упозорење портпарола Пентагона Ерика Пахона да ће се Турска суочити са „значајним последицама у сарадњи са САД“ због куповине руских зенитних ракетних система С-400.
Пахон је у овом контексту био директан:
„Свесни смо да Турска жели да ојача своју ПВО, али ће куповина С-400 за њу имати тешке последице у односима са Сједињеним Државама. Ми радимо на томе да Турској помогнемо да нађе оптималне варијанте за своје одбрамбене потребе, али је поново упозоравамо на размере последица због куповине руских С-400“.
Додао је да САД Анкару поново подсећају на неопходност „очувања оперативне компатибилности војних система у оквирима НАТО“.
Прошле недеље је Анкара одбила предлог САД да јој – у замену за одрицање од С-400 – један свој зенитни ракетни систем Patriot испоручи до краја 2019-те.
Турска очекује да јој Русија С-400 испоручи у јулу 2019-те.
Руски енергетски гигант "Гаспром" је саопштио да је у фебруару пумпао више гаса у Кину гасоводом "Снага Сибира" него што је првобитно планирао, утростручивши залихе у...
Пројекат гасовода „Северни ток 2“ има политичку компоненту, он не промовише енергетску безбедност Европе, али Европска комисија не може да забрани приватним компанијама да улажу у...
Управни одбор компаније „Гаспром“ поново је изабрао Алексеја Милера за председника управе компаније, наводи се у саопштењу компаније. „Управни одбор је размотрио питање избора председника управе јавног...
Русија мора да смањи зависност од америчког финансијског система и долара, рекао је заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков. Према његовом мишљењу, односи две земље су...
Извештај Стејт департмента Конгресу о гасоводу „Северни ток 2“ и накнадне санкције не представљају крај приче. Могле би уследити нове мере, изјавио је портпарол Стејт департмента...
Вршилац дужности украјинског министра енергетике Јуриј Витренко навео је два услова под којима земља може одбити увоз електричне енергије из Русије. Приметио је да пре свега треба...
Администрација америчког председника, као и његовог претходника, противи се примени пројекта гасовода "Северни ток 2". Вашингтон сматра да санкције наметнуте против њега делују, рекао је портпарол...
Сједињене Америчке Државе ставиле су на санкциони списак брод за полагање цеви „Фортуна“, који ради на изградњи гасовода „Северни ток 2“, и његовог власника - компанију...