Тражих цело вече брата и не нађох га

Објављено: 09.03.2017.год.
Радомир Цвијовић, први слева, са својим војницима на Солунском фронту (Фото Међуопштински историјски архив Чачак)
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА


Учитељ Радомир (Косте) Цвијовић из Дучаловића на Овчару био је учесник ослободилачких ратова 1912–1918. и од 24. августа 1915. до 25. јануара 1916. водио дневник бележећи догађаје до доласка на Крф у првом блоку, док у другом описује одлазак на Солунски фронт и догађаје тамошње.

Ти записи сведоче из прве руке о несрећи и патњи једног народа напуштеног у праведној борби, решеног да се до краја жртвује за очување слободе. Овај део белешки мајора Цвијовића, који следи, почиње 22. октобра 1915. у јужној Србији…

„Целу ноћ смо ишли, ужасно блато. Прешли смо реку и прошли кроз Власотинце, 23. окт. прешли Мораву и заноћили више Лесковца. Исте ноћи смо пошли назад и 24. окт. зауставили се код села Славујаца и ту били цео дан. Увече смо кренули путем за Лебане. Ужасна киша, опште зло. Отишли смо у зору 25. вратили се на исти положај па нас око 9 сати пре подне смени 17. пук, и пођосмо поново у састав пука. Заноћили смо на реци Јабланици… Борба се само води на Кочанику. Учествује више трупа и 4. батаљон. У долини се чује грмљавина топова.

Уз пут сам чуо да су Немци узели Ужице, Пожегу, Чачак, Краљево, Крушевац, Бугари источну Србију и Ниш. Наша остала Јужна Србија у којој су узели Бугари Скопље и Велес. Борбе на Кочанику. Стање критично, али није безизлазно…

Чудо ми је да су војници весели. Дух је добар. 27. окт. борба на Црној Чуки и Вељој Глави. Победа наша. Ноћили смо на Вељој Глави. 28. окт. изјутра нападоше Бугари 4. чету која је била у резерви на Вељој Глави. Моја чета одрече послушност и оде око 150 војника са Веље Главе да се предају Немцима. Услед тога ми се повлачимо са Веље Главе. 4. чета која се борила као што треба, Бугари их опколе и ухвате нових 80 војника и Ацу Јаковљевића поручника и Драг. Игњатовића пот. поручника и капетана прве класе Ал. Милорадовића. Све војнике покољу ножевима, а официре стрељају.

Ово су потврдили 10 људи који су побегли после 2 дана. Једва изашао кап. Милован. 29. окт. били смо на граничном фронту и заноћили код карауле Кобиле. Преко ноћи много војника оде на немачки фронт и преда се.

Та ноћ је пропаст нашег пука. 30. окт. враћали смо се у Равну Бању. Ја сам одатле увече ишао за Куршумлију службеним послом. Вратио се 5. новембра увече. Тог дана (5 нов.) пук је водио борбу на Новом Брду. 6. нов. смо ноћили лево од Новог Брда. 7. нов 3. пук из 1. борб. реда попусти. Ми уђосмо у борбу. Погинуо Радоје Недић. Увече смо се повукли на положај од 5. ов. м. а сутрадан 8. нов. на Ново Брдо. 9 нов. са Новог Брда на положај Козеру…

10. нов. ишли смо целу ноћ, око 6 сати јутро прошли смо поред Грачанице. Свратио сам и помолио се Господу Богу. 11. прешли смо Косово Поље и заноћили код Могуре. Били смо на истом месту до вечери. Увече смо заузели други положај и ту ноћили. 12. нов. остали на истом месту. Одатле смо кренули у вече и сишли па прешли Дреницу и заноћили изнад села Седлара. Ту смо се задржали ту ноћ (12 сати).

Сутра 13. нов. моја чета је на предстражи заноћила на истом месту. 14. нов. кренули смо ка Сувој Реци и заноћили у селу Сомодрежи. 15. нов. пошли смо ка Ђаковици, уз пут лом мала кола, топови, муниција, болесно. Маса коња умрло. Заноћили смо на прелазу моста на Дрим на снегу. 16. кренуло се даље и ноћили поред Пећи. 17. нов. ноћили у Пећи.

18. кренули се из Пећи путем за Митровицу. Наш артиљер. пук уништио топове и оде са колима ка Андријевици, а ми даље путем у састав дивизије. Заноћили смо код Гудника у добром забрану, где смо имали доста воде. Овде нађох Ђока Миљка Јовановића из Мојсиња. (готово мртав од глади) 19. нов. пошли смо са преноћишта у село Исток. Ово је село врло богато. Има много воде и воденица. Све може да се наводњава. Насељено бунтовним Арнаутима, побунили се против нас 16. ов. м. те им је артиљерија разрушила куће, а 19. пук попалио и побио све. Прошли смо кроз Исток путем и заноћили у селу Врелима.

Ово се село није бунило. 20. 11. преданили у селу Врелу. Издали војницима храну за 3 дана. 21. 11. пошли смо путем за Пећ. И окренули десно и почели се пети уз само брдо путем Рожаје – Беране – Андријевица. Кола се спаљују, топови уништавају. Муниција гори. Маса стоке и људи само ври. Ужас и пропаст. Заноћили смо на коти 1800 (Жљеб планина) у шуми боровој. Тражих цело вече брата (Светомира 1876–1954, дивизијског генерала) и не нађох га иако је његов пук ноћио на 200 метара од нас.

Кренули даље, пут закрчен, од 6 до 11 прешли само 200 м. Од 22. нов. до 28. путовали смо са Жљеба преко Рожаја, Берана, Андријевице до Подгорице. Уз пут смо се страховито помучили од рђавог пута и од глади.

Уз пут јавише, да је ЊКВ прест. послао у Андријевицу 50 000 кг. хлеба. Кад смо тамо дошли – нема хлеба. Лаж. У Подгорицу дођосмо 28. новембра у подне. Варош лепа. Дрва нема. Логор на реци. Киша ужасно пада целу ноћ и сутрадан. Ништа се не види од кише. Глад све јача. Од Црногораца се не може ништа да купи, све је прескупо. Кило брашна 4-5 динара. 30. новембра кренусмо из Подгорице добрим путем за Скадар.

Близу Скадарског језера скренусмо лево и преко ужасних кршева, идемо цео дан поред језера. Сва комора пропаде. На сваких 10 метара коњ пао међу камење и липсује, често се види и који војник где умире у камену од глади и изнемоглости. Несрећа, ужас, глад све већа. Војници иду као сенке, али се надају да ће у Скадру бити хлеба. Пут је трајао од 30. новембра до 4. децембра. 4 децембра у 3 по подне дошли смо у Скадар. Били смо у Скадру до 20. децембра. У правом смислу умирали смо од глади….

Мој редов Михаило Савић, умро је од глади 13. децембра. Ја сам гладовао. Хлеб се могао добити за 5-8 динара у сребру, а ја нисам имао ни 5 пара сребра. Сит сам се најео кад је Света донео из мин. Војног 2 хлеба. Глад нас је била савладала. Војници једва иду. Немци сваки дан бију Скадар аеропланом. Црногорци се арогантно понашају. Ужасно нас деру са ценама. За банке се ништа не може купити.

Видео сам да војник продаје банку на пијаци. Држи је високо подигнуту у прстима, даје је за 4 динара. Војници све што имају дају за хлеб. Улице скадарске су пуне света. Сви јуре на све стране и гледају, само траже хлебац. Деца, девојке, жене, војници, сељаци, Арнаути, Црногорци све се измешало, само ври и јури за хлебом. Пропаст народа Српског. 20. децембра кренули смо се из Скадра за Љеш…”

Гвозден Оташевић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Шта је најтеже Русима у српском језику, и Србима у руском?

2017-05-26 15:40:49

Српски и руски језик су веома слични. То сви знају. Како и не би били? Какви људи – такви језици. Сваки Рус може релативно брзо и лако да савлада српски језик, Србин – руски. Па ипак постоје одређене потешкоће, језичке клопке и препоне које напрежу говорни апарат, коче мисао, или је поведу у страну, запетљају језик... Углавном, сијасет неких лексичких и граматичких зачкољица које једноставно не дозвољавају да изражавање на тако блиском, братском језику протече глатко. Покушали смо да скупимо на једно место све те отежавајуће околности, па и да подсетимо да нема ничег недостижног, а стрпљење и вредан рад доносе успех: терпение и труд всё перетрут! Чланак је објављен 25. маја у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.

Кустурица листу „Блиц“: Ставили сте ме у позицију уцијењеног човјека што никад себи нисам дозволио нити ћу

2017-05-25 21:18:38

Дневни лист „Блиц“ у данашњем броју објавио је на насловној страни најаву а на другој и трећој страни текст под наднасловом „Скандалозно и бахато“ и насловом...

Како Руси праве специјалне јединице од делфина и фока?

2017-05-25 13:42:38

Прстенасте и брадате фоке, сиве гренландске фоке, китови белуге и обични делфини – то су припадници нових „специјалних јединица“ руске армије који ће чувати улазе у војнопоморске базе, тражити подводне мине и у случају потребе уништавати све незване госте у руским територијалним водама.

Зашто Руси чекају и до 20 сати да би се поклонили моштима?

2017-05-24 21:31:06

Први пут у историји из Италије су у Русију стигле мошти Светог Николе и изложене су у највећој московској саборној цркви, храму Христа Спаситеља. Чини се да многе Русе ништа не може да спречи да дођу и поклоне се овој реликвији и тако покажу своју дубоку веру.

Ливадијски дворац: Последњи летњиковац породице Романов

2017-05-22 22:17:31

У дворцу царске породице Романов, подигнутом у италијанском стилу, одржана је Кримска конференција савезника 1945. године. Рузвелт је тада и одсео у њему. Присетимо се богате...

Америчка империја и четири руска ватрогасца у Нишу

2017-05-21 12:29:00

Када је 1948. године совјетски амбасадор у Југославији дошао код Тита да му уручи писмо Информбироа, чији је садржај био ултимативан, Тито га је примио у...

Мата Хари из Сијаринске бање - четири лица лепе шпијунке

2017-05-20 14:03:14

Тврдоглава, надмена, не познаје војна питања, не говори стране језике, пустоловног духа... То је оцена коју је о Вери Пешић дала тајна служба Краљевине Југославије.

Шта ће бити на Међународним армијским играма ове године?

2017-05-20 13:47:17

Русија је била једини домаћин игара 2015, док јој се 2016. године у тој улози придружио и Казахстан. Ове године такмичаре ће угостити Русија, Белорусија, Азербејџан, Казахстан и Кина.

Непознато породично презиме војводе Путника

2017-05-19 16:21:24

Мало је познато и да је Радомир Путник био утемељивач војнобезбедносне делатности, каже историчар Александар Животић

Шест необичних руских храмова

2017-05-19 07:41:23

Како постати упадљив међу мноштвом дрвених цркава и златних купола? 1. „Храм свих религија“ у Казању Извор: Wikipedia.org На врху овог архитектонског објекта су куполе са муслиманским полумесецом и...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Елбрус

Елбрус